Подунавка Београд

данм кгћмачии кн&ига може читатм ; цакљ ако е кон таковми рои нешто саћа извео, ал' то е све празно, и такови роеви морам пропасти; као П1то и маторке , кое су се роиле и силне трунташе у себи имале, саовимт> у меду и пчели, сиромашне остати; и то мора добра есенв за нби бшти , да се и оне помоћп и опетт. у јкивотђ, као добри преседи доћи могу. Иначе, ако е година за пчеле оскудна, оне пролећа дочекати неће.

У онои кошнбици пакв, коа се трути и кованџ(н е своимђ начиномљ знаде довести, да пчелско саће ради, све ће више трудолгобивм и штедлвивм пчела бмти, кое данЂ и ноћ& раде и приносе, а врло мало трунташа или бадаваЦ1Н и изелица. Такова ће дакле кошнвица увћкЂ претеа5Н1н бмти, нежели она сг. нћнм силнм трунташи. (Конацт. слкдув.)

С М -6 Ј1ИТБРАТУРА. НогледЂ у Зору Далматинску. Кад-Б смо пре три године добв1ли нрво обивлћнге о Зори Далматинскои , радовали смо се чистбшђ ерцемЂ кнБижевномт. пробуђенш далматииске наше браће , кон) е 6 бјо готово успавао духт, тал !аиск1и и огео махт. чистои народности домаћои. М бј смо се миогому надали одт. тога листа , и желвно га очекивали, ммслећи, да ће бћгги то права Зора пробуђугоћои се народности у Далмацш , кои ће по прим^ру остал &1 наши листова , мало по мало терати нснимт. зрацима тамне облаке предразсуда , глупости, и незнани, кога е (оштт. народт. тамошнБ1и пунт., како бБ1 се што пре и бћлБШ данљ веће нросвћте, бол^ћ слоге, и чнст1б братске лгобави међу сродннмт. иароднима за нбомђ повв!о. Томт. смо се тнмђ више надати могли, што смо ув^ћрени , да има у Далмацш, особито у Дубровнику, доста ВрСТНБ! и способиБ1 мужева , кон бБ1 у томђ помоћи могли народу своме. Но на жалостБ нашу, како прво число до 6 б1смо и зрћло прочигасмо, обузе насЂ страхЂ , да ће сва иадежда наша осгати само една празна шелн ; али при свемЂ томђ нисмо одма духомЂ клоиули , и сву надежду нзгубили, ммслећи, да обстсителства »зискуго, да се тако пише засада, а да ће се после све мало по мало поправлати и, колико се даде, дотеривати, као што се и остали нашн листови сваши данЂ поправлнго и дотеруго, ако н не башЂ сасвимЂ по нашои желБИ, а оио барЂ колико се може. Тако смо дочекали све у празнон надежди ево већЂ и четврту годпну; а Зора Далматинска, не само што се н !е поправила , него е свашн данЂ гора , те гора. Она се ше ни за едиу длаку изђ свога м^ста помакла; како се показа болестна у почетку, тако бо-

УчредникЂ Ми. Издано и печатано у Правителст

Н Ц Б. луе и рамлћ све еднако и сада. М б 1 мб 1 Слимо , да су томе узроцн ови: Прво : што Зора Далматинска никаква правца, никакве особите тежн^ћ, и никаква права основа неима; или, барЂ се изђ н^ћ видити неможе , да икаквми основђ има; свакЈи пише, шта хоће, и како хоће. Друго: што е одма у почетку своме узела на себе вндђ готово више религгозногЂ, него у стро* ГОМЂ СМБ1СЛу ЧИСТО КИБИЖеВНОГЂ листа. Треће: што се ограничава на едну само частицу с^верне ДалмацЈе. (Конацт. сл&дуе.)

ТУРСКБ ПОСЛОВИЦЕ. МалБ1и каменЂ често направи велику лупу. ЛудБ1ипр1ителБ често е несноснш, него паметнБ1н непр!нтелБ. — Уста ти небБ1ваго сладка, кадЂ медт. кан;ешЂ. — КадЂ 6 б 1 човекЂ хот^ћо на миру живнти, морао 6 б 1 и сл^пђ, и глувЂ, и н 4 мђ 6 б 1 ти. — Учинп добро, па баци у море; ако рибе неуззнаго , знати ће Б огђ. — Тко се Бога бои, иегреба му се лгодш боати. — Ако ти е непрјателв тако малеиЂ као мушица, то га представи себи великпмЂ као слона. — ПрЈнтелБ често више вреди , него рођакЂ. — Внше св научимо изђ живота, него нзђ кнБига. •—• Тко наивише зна, наичешће се превари. •—• Тко за свакимЂ плаче, скоро ће ослЉпити. — Тко на туђемЂ конго аше, редко ће на седло сћсти. — Невћрун свакомЂ, кои бћо турбанЂ носи; сапунЂ , коимђ се опрао, често е на в-ћреспо узетЂ. — СмртБ е црна камила, коа клечи предЂ свзч Ј имђ вратма. О Д Г О Н Е Т К А*. ' (Видн Подунавку Зато, што неможе да сћдЈ^^ Т. В. ... »д ■ 41 'Л-;;:,.,'■' ОШЂ Поповнћљ. " енои КнБИгопечатнћн у Беогјиаду.