Подунавка Београд

'17

тврдо остагоћи при нашои србскои гордости, небудемо учинити иикапви концесЈа, него чекати, да ш само други учине, мм ћемо тимг. увредити своелгоб1е околостоећи народа , одт» насЂ ћемо 1и отуђити, себе усамити , и безумнО изгубити првенство и дћиствованћ, на кое смо у гогославанству позвани. (Продужеше сл&дув.)

П Р А В Д А. Само е еданЋ Богћ савршеио праведант>; а што се човект. по могућстзу слабачки сила свои нћму више приближуе, то е онђ славнји, и код - в Бога и лгод1и прибран1и. ВћрностБ и истина есу темелв нравде. Рецимо слободно, да е правда добродГ.те.и., посредствомв кое даемо свакчму свое, или оно, што е тко заслуЈшо; она садржи у себи све домаће и садружествене добродћтелћи. ИмператорЂ АлександерЂ СеверусЂ обмчествоваше говорити, да ништа н1е читао у списан!ама ФилосоФа , што бм се могло сравнити са слЈ.дугоћомЂ наукомЂ христ1лнскомЂ: -,,Не чини другому, штонисчрадЂ да се теби учини." — И толико имађаше онђ почитан1е према овмма простмма но преузвмшенмма рћчма, да 1и е дао усћћи на зиду сђ преднћ стране свогђ двора, и други ввнм здан1н. КамбизесЂ, кралг, Перс1е , на гласу з6огђ велике свое лгобави и ревности кЂпрапди, бмнше поставјо еднога одђ свои лгобимаца поглакаромЂ струке судеиске. Оваи злоупотребивши »шлостб и повћренћ , кое уагиваше кодђ свогђ владаоца, ослони невћжама, сребролгобцима и себичнБЈма лгодма честг. працл ћнш. СадЂ нестане ту права и почитан1и према собственостима; пресуде се у судовима изрицаху иа ползу онм лица , кон су наивише обећавала и покланнла. Среброл!обЈе диктираше сва судеиска рћшешл, и већа сумма злата претезаше в1,си. Злоба, пакостљ и освета имађаше такође ту мКста. Камбизес .Ђ , извћштенЂ о таковои неправди , нађе, да н16 доволђно овакс >вогЂ злочинца само нвно изобличити и осрамотити, него изда заповћств, да му се гкивоме згули ко;ка, и да се нђоиђ застре СудЂ , да 6 бх нћгови наслћдници непрестано предЂ очима имали наижешћу назнв наивећепЈ злочинца и човекоубице. А. И. БановићЂ.

ПОГЛЕДЂ У КРИТИКУ 6ДН0ГЂ ЧЛЕНА ЧИТАЛИШТА о ЗЕхМЛВОПИСАШЈО Г. СпАСИћА. Нигди ее тако лакомБ1слено непредузимаго кнбна;евне препирке , као у насБ. По прнмћтити се може, да готово свагда они, кои првн на друге нападну, нлн остану срамотно утучени ; или кздб немогу получнти право у кнБижевномЂ предмету, мнмоходећи нстб1н, стану у личностб дира*гн ; или на послћдку, хо гћвши пј го нсправитн, изметну оно, што е право, а у дгћсто тога ставе погрћшно. Ован последнми случаи нанвише е срамчтант., н башт. у таковомт. се одћлу налази онан Члент. ЧиталЈЈшта, кои е написао ону паШквилу (а не критнку) о Землћописан1го Г. Спасића. Онђ тамо Г. Спасића поправлн , да шв Царв Селимт., већт. Махмудт. завео прво редовно воинство у Турскои; а сви истор1ограФИ каа;у, да е Селимт, завео ново воннство, кое се звало : Низам - Цедкдт., а Лничари, дознавшн да ће 6 б1ти уннштожени, побуне се н свргну Селнма ст. престола и после угнаве га у тамннцн. Махмудв, поставши царомЂ, рћшн се уииштитн Лничаре не само нзб државнБ! призрћша, нсго и изб те жнве жел^ћ , да осветн смртБ Селпма, кога е он -б врло .110610. Овакве догађае мора зДати едант. крнтичар -б, кон нреддзнма поправлати другога. Али он'б еднакомт. точносћу зна и турску нсторпо и земл'ћопиеаше Французке. Сеине, говори онт,, ст. Тонне, Аубе, Марне и Оизе, кое су се нначе у каналт, слнвале, сааа су одб г. С. окренуте кх атлантическомт. мору. Како? како? Одкадт, су се 1онне, Аубе, Марне н Оизе слива^е у каналт.? Н налазнмт., гдћ у свимт. землћопнсанјцма свћта стои, да се ове рћке сливаго у Сену, а потомђ Сена сама да тече на далћ и у каналт. се (илн у море атлантическо) слива; ерЂ каналт. е частк мора атлантЈнскогЂ, нитн е то богт. зна каква погрћшка, нн у другимБ Землћопнсан!нма , едно за друго казатн; премда е бол ћ опред^ћлнтелше рећи. Нека ми г. крнтнчар-ћ овде непочне адвокатскн нзвртати рћчи, н изговарати се, да е он 'б разум-ћо, да рћка Сена са оннма другима слива се у каналт.; ерт. ако е онт. то разум-ћо, тада е морао ставитн глаго .гб „слнвале" не у множестпено већт. у едннствено чнсло, н казати: „Сеиа , коа се нначе са 1онномт>, Аубомт., МарномБ н Онзомт. сливала и т. д." ; а кадт. е онт. рскао „кое су се иначе сливале", то зиачн, да се свака одб овб1 рћка »• каналт. слива, кое И1е истина. То е исто, као рећи: Дунавт,, Тиса, Сава, Драва н т. д. слнваго се у црно море. Нитко заиста неће тако казати , него да