Подунавка Београд

Ј№ 20.

БеоградЋ 16. М а л.

185 7.

ГЛАСЂ У С Р Д I Л. Б'ћж' несиого, нестало ти трага, У свемт. свћту неста Србу нрага, С бшћ еадћ врстнБШ Карађорђа влада, Међу Србма да царуе правда.!

Птице пот и диче се гласом?., Србска манка поноси се К ндзомђ АлександромЂ, сб^номђ Карађорђа, ХраброгЂ вои^да, кои с' редко рађа.

Србскш гудацЋ садт. свуд' пћват' може, Узнемкрит' нћга нншт' неможе Садт. е Србск!и мачт. и мишца кадра, . Тек' помаган Боже Александра!

Кназт. е Србству и уставт. и правда, К низомб врлоств све н свакадт. влада, Сва народиа да цвћтаго блага, И да с' множи Србскогт. рода снага !

Маика Србска подноси му даре, . . Да васкресне све гонаке старе; За обрану и слободу праву, Међу Србма да подшке славу — I

Сбшт . Срб!е н^ћму с' садт. весели, Што му станћ у миру насели, Да слободу и правду ужнва, Како иоже Србинт. да с' назива! -

С]»бска ћерка н-ћму в+.нце плете, Да му врази нншта несм!ете, Карађорђа бичт. зарт. неузнасте, Кадт, предт. нвим' вб1 и пако дрктасте?

Сви сзд-б Срби радостно пћваго, Карађорђа славу споминаго: ,,0 маичице, весела Срб!о, Карађорђе теб' е избавго.'' * * * Рода враге онт. свагда гоннше, Мрзка предЂ нбимђ нев^ћра дркташе, О дђ моћногЂ му звека н удара Душманска се џигернца пара —.

Нек' се горде кедрн и ливанн, Када Србма влада СрбинЂ славнБш, Кои родЂ свои лгоби срдцемЂ правнмЂ г Грудма брани н мачемЂ крвапБШЂ.

О! пожив' нам' свемогућ1н Бого, Србства дику, Александра Кнпза, Све што хтЉо, то свакада мого! ШнакЂ само рађа с' безЂ оплаза —. СтефанЂ А. ПеровићЂ ЦрногорацЂ, Учении. краснор&ч1н у Београду.

БОГАТСТВО И СИРОМАШСТВО. Будући е цћна злата толико силна, да све чшогђ св!>та красоте, као што су: достоинства, I притлЈкашл пемалл, великолћпни домови • I и о^и украшенјл, богата трпеза и нћнаувеселе4-1 јј.« 1 -; К. ж- г

^•.: ч