Подунавка Београд

3 О Р А. Сонетто. Изт. варучн када руменога И стокђ роди зв-ћзда цара, И кадЋ оваи црвеннломЂ шара Врхе луга зеленога: С ном-б окр^плћн -б духћ чов^ка ствара Лако круне д-ћла свога, Копмт, потоит. дана васц1;лога Часи тежко справе пара. Зора сама, што ц#о данакЂ сврши, Предузећа и наитежа крши. •ВратацЋ Србе, садт. в зора! Пукла намч. е мрака кора. На обштему сђ зоромт, гувну врши; Иосле сна, пре н а данЂ взора! Павел ПоповнћЂ Шабчанин -б.

НОћАИСК1И ЗМАИ. Повћств изђ нов1и Србски ратова. По Ческомт. оригиналу ст> НЉмачкога слободно превео бвтиЈне АврамовићЂ. Снино сунце освћтлнваше Срб!н>, а нћгове рћке Д1нманта изливаху се на врхове славнм планина Каблара и Овчара, одакле се у долину Мораве спусте, позлаћиватћи огледало ове плодоносие рћке и давагоћи цвћтобогатшмљ поллма и сазрЉвашћимЂ усћвима већу шару красоте и живости. Ова долина Мораве назмва се сљ правомЋ СрбскЈи раи , и текљ онаи , кои е Грчке Темпе видјо, или о нвима, као обмталишту богова и као прјлтномљ мћсту богинн, слушао, може имати поннтЈе о лћпоти ове долине.

Али у она времена, о коима ћемо бесћдити, нису ови благословени предћли бмли тако дражес*тни као сада ; да , цћла е Срб1и бмла у црно зав1ена, уздишући у год. 1804 шштђ подђ зулумомЂ царски одпадника, подђ свирћпостима бћснм дах1а. 1 оштђ е у то доба тиранск1и Аганлјн сђ нћговима участницима: КучукЂ Ал1омђ , Мула мсуфоиђ и ФочићЂ МехмедомЂ у Београду сћд10. 1оштђ су нвиови нничари и босанске спах1е, противећи се царскои и волви и заповћсти, одђ еднога села до другога крозЂ Србско отечество пролазили, храмове осквернавали, одежде отимали, за конвске покровце употреблавали; шштђ су прииуђавали Србске дћвоике, да предЂ ивима народно коло игран>, кое су безчестили и голе наге у с.вое колибе шилили; убЈнли су старћшине обштинсне и скоро свакога, о комђ су мб 1 слили , да има утицаи у Христ1анскомЂ народу; на кратко цћла е Срб1 *н бмла подобна каквомЂ мћсту губилишта , на комђ су дахје 6 бјли убице, а Христ1днски Срби невинне жертве, кое нн сама царева сила одвратити немогаше; и опетЂ у толикомђ пространомЂ свћту Христ1анства н1е 6б ! о нитко, кои 6 б 1 гласЂ цроти†толики свирћпостји подигао. Ал' крвца толики неброенБ1 жертв1И н1е бадава Србску землго оросила. У еданЂ таконми лћпми данЂ, као што смо га у почетку наше повћсти описати постарали се, иђаше обаломЂ рћке Мораве еданЂ снажанЂ младићЂ , испмтивашћи внимателно свакш лугЂ пре него што бм у нћга ушао, исто тако управлаше онђ свое проницателнО око наипре на обимашће га планине и паше, па текЂ оида корачаше у отворено полћ. Широке, угасито црвене чакшире изелена, златомЂ извезена долама показиваше Србина, а аоиничко \украшеше у коси . црни брци , дуга