Подунавка Београд

БОЖШ ПРОМБ1САЛЂ БДИ ИАДЂ СВАКИМЂ ДОБРБ1МЂ ЧОБЕКОМЂ. (Продужсн1в.) Алн садт> већЂ дође вреие, да Густа†дворг. свои оставитн , и у поглавнтми градљ, гди се господинђ Вилдавг. понаивите задржаваше, ићи мора, да науке вшше започне. — Ахђ како е страшанћ и ЈжасанЋ ударЂ то за обадвов ово дћце бмо ! — Сузнммђ очима едва се едно одђ другогљ растатн могаше, и Густа†об1.ћа Мар1и, да ће онђ увћкЂ на нн> ммслити, но да и она на нћга, кадЂ цв ].ће плести, и лее заливати буде, никада незаборавлн. Мар1а не могаше гов»ј)ити , тако 10 е одлазакЂ н 1. говђ тронуо био ■ она само сагнувши се , сузама напунћне очи кецелвомЂ прекрнваше. Но обећан1. врло е точно испуннвала. И премда дћца иначе штету какву лако прежале , и себе са с тотиномђ новм увеселћша ублажити, и утћшити знаго, то опетЂ кодђ нћ таи случаи садЂ небнше. Обмталиште нвино чиннше 10И се садЂ сасвнмЂ пусто и жалостно, и сзмђ дворЂ саСВБ1МЂ измћнћнЂ и много мрачнш и суморнЈи него пређе. ОтацЂ нБнђ примћтивши , да е Мар!н веселогтв свого знатно изгубила, и свагда у мнслима нко погружена ш> гроблгохода, понаивише на друмЂ , коимђ е Гусга†отишао, изгледагоћи , почео се у почетну смћшити томђ дћтинсномЂ поступку малене кћери свое; но напрасно пробуди се у нћму ово чуство, да ће °Д Т УД Ђ може бнти зло какво произићи, кое бм зарашћену пропасти нћгове раиу повреднти могло. И Марјн садЂ већЂ мораше се у нужднима рукодћл1нма обучавати, нити е могла више тако дуго , као пређе, на гроблго са цвћћемЂ забавлнти се. Госпон учителвка обучанаше го шити, и плести, и тако само на вечерЂ моЈ"ла е,

6 047.

и то у дружтву отца свогђ , у сво1оК кући бнти. Ништа манћ она опетЂ непрестано мнслнше на свогђ игре садружника , и ништа тако силно желила ше , као да 6 б 1 Густа†опетЂ у дворЂ сс свои скоро повратјо. •ДеветЂ годнна већЂ протекоше, одкако е стар&1и Марко у Франкенталу гроблнрЂ постао бно, и едногЂ вечера, сћдећи онђ на столнци еднои, поредЂ прозора тихе свое кућице, озбилвсше и жесточ1в него иначе, на спрамв нћга сћдећу кћерЂ бацаше погледе , коа е пре нћколико дана седамнаисту годину навршила бмла, и подобно ружи цвћташе. И Густа†е већЂ лћпЂ, и угледанЂ младићЂ постао, и пређе две еедмице налаз10 се бнше у двору свомђ. Таки, ка«о е дошао у ФранкеиталЂ, одма дође садружницу свого посћтити , коа радоств свого, видећи ићга , за коимђ е непрестано тужила, тако нечанно, н!в сакрити могла; но у сладко и лвно усклнцанћ садЂ упустииа се бнла. Нн еданЂ данЂ одђ тогђ времена ше Густа†пропуштао на гроблћ доћи, и ако садЂи нје вћнце сђ нђомђ плео, и лее заливао, то опетЂ врло се радо са овомђ, одђ дћтета садЂ већЂ поставшомт 3 дћвоикомЂ, кое лгобезности и лћпоти доволђно начудити се иемогаше, по више сатш, о прошастомЂ прерадостномЂ дћтинскомђ животу разговарао. И садЂ башЂ пре краткогЂ времена оставш го бнше. ЗамншлћиЂ сћдјо е дакле старни Марко на мћсту , на коемЂ е мало пређе Густа†сћд10, главу на прси оборивши, и у печалнима мнслима погруженЂ , међутнмЂ Мар1а е, наспрамЂ нћга сћдећи, нћшто плела бмла. Марко е узаимиу ово двое младн прилгобностђ примћтш , и видЈО добро, да е то више нћНЈТо, нежели само дћтинсна наклоноств, кого еу они едно кђ другомЂ чуствовали, и да ће зла сл ^ћдства одтудЂ за Густава, и пћгову неискусну