Подунавка Београд

118

да позна зпан!. и задатакЂ свои на овомђ спЕту. — Што мени или теби Богђ дае, не дае само поради насљ самм, поради наши особа, но поради читавогЋ рода, читаве породице, обштиие, митавогЂ дружтва , одђ когђ смо мм само удЂ. Што Богђ дае овомђ или ономђ народу, недае поради саио народа, —■' да бм се то 6 ојкђ оваи надЂ другима узнос1о , те друге само ногама чепао , но поради читавогЂ човечества, одђ коегЂ е онаи народЂ само удЂ, —• да бм се на моћнимЂ кри .шма тзковогђ народа узнео духЂ читавогЂ нашегЂ рода. — То захтћва јорганизамЂ, — дивнми оваи строи човечества, по кобмв народи сматрати се нмаго као удови н частИце едногЂ т1 >.1а. Па аио већЂ сматрамо чозечество као тако†савршенЂ организамЂ , а оно животђ тога органнзма бћ1т -ће то, ако велики, вмшимђ духомЂ обдаренн народи са со6 омђ узносе и друге народе, те ако блага рћка нб 10 вогђ живота напан жедне душе , и натаплн суха полн св1ш остаим иарода и народића. Смћло'можемо рећи, да у прнзианго те истине почива спасенћ свКта. — Зато свак1и народЂ, кои већЂ едномЂ изиђе изђ мрака на свћтлостг., изђ круга низкогђ у 1фуГЂ вмпии нвногђ живота и и^ивлћгЂ кретана, — треба да повири самЂ себи у срдц,е, у скрите таине душе и духа свогђ : да ли ту почива врелчићЂ , из7> когђ ће некадЂ протећи огромиа рћка новогђ животарћка , кон ће бмтн кадра, осугпене пугтаре, и гнБилу трулежБ садашнћгЂ и прошлм вћкова претрворити у зелене ливаде и раиске гаеве. То е нешто, за чимђ чезне чита†свћтЂ, па то мора 6 б 1 ти задатакЂ свакоме млађаномЂ ват роду. Ше доста народу, звати се оввдмђ или онммђ народомЂ, поносити се своимђ именомЂ, те непрестано у свћтЂ трубити: „Н самв ХрватЂ, ЧехЂ, СрбинЂ; н самв МађарЂ, Боже даи, да полђ свћта буде оно, што самБ и," Тимђ шштђ, народЂ Н1е досегнуо цћлБ свое народности, ако са народносћу и родолгобЈемЂ своимђ свћстно неспои какву вмшу, обште-човеческу цћлв. Свака народностћ, кон хоће да се учврсти и прослави, — има бмти живми одблеекЂ напредка цћлогЂ човечества, треба да на свомг челу носи печатЂ свемогуће, организирагоке сиаге. Она само народностБ, кон по волби вћчногЂ проммсла , и у сммслу свога посланн уме и кадра е, организирати, т. е. жинотђ давати, облагорођавати, избавлати, човечество уздизати, а не тиачити, не гнћсти, не исире духа и живота у народима угашавати, — та само народност& може бмти и вст{> ве .шка, вћчна, славна. У коиико

е то истина, показуе намЂ наиболћ истор^и и примћрЂ гласовитм негда Римлнна. Римлнни знадоше ширити свон гвоздена крила по читавомЂ скоро свћту; но, на жалоств , подђ гвожђемЂ Т1е крила небмнше тоџлина, него лготми мразЂ, зима и смртв, кои поморн све народе, коимђ немила судбина скучи главу подђ смртоносна та крила. Па наипослћ и самЂ Римђ , окруженЂ смрћу и мртвимЂ тћлесинама, мораде пасти и скончати немило и у наивећемЂ очанЈмго, — неоставивши иза себе одђ големе свое народностн готово ништа, него путЂ приправлћнЂ за нову, животворну, организирагоћу силу, што се понви тамо на истоку међу народомЂ Израилскимђ. — То валн памтити свакоме живомђ, или живити почишоћемЂ народу, — валн му на умЂ узети, да тграиип жнвотђ несме задавати смртг,, но будити и узносити животђ свуда, и да тако свака жива народностЂ у наше доба мора необходно оснивати се на темелго оне науке, кон е већЂ сама по себи : напредакЂ, животђ, лшбавћ, и наинмша слобода , т. е. на темелго слова БожЈегЂ — животворногЂ Христ1ннства, штоно е за човечанство права , организирагоћа сила и моАт,. (Конацг сл^дув.)

0ДЗБ1ВЂ И ДОДАТАКЂ. (Дал^.) Ко изслћдованјго истине историческе нш гледати на дћеписца, кое в цркве, КатоликЂ ли или Акзтоликђ 3) , — а шштђ манћ коимђ е езмкомђ писао4), колико на то: да л' е истб!и, кога навести , и свћдокЂ , на кога се ослонити намћравамо, свакогЂ вћрована и поуздани достоннђ. А така†е текЂ онаи, кои е и могао и хтко истину казати. Далћ дал' су извори, изђ кои што поцрпити мшслимо , истинни, \гфли, и в$рни. За ово процаћи' нуждна е на послћдку историческа критинаЗ): а ова критика треба у 3) На таи дакле начннт> требало бм онда зарт, н^ка м4ст«, Христ1анства тичућа се, и кодт> у почетку тога жнвеКн изБ1чески спнсатела , као : 1осиФа , Шветошд , Тацита , Плиша м.гађегт., Д|и Касс1д н други налазеКа се, сасвимт> зато, што су они азичницћ! бмли, као нев&ролтна презрети и одбацитн? ! 4) Истина се мвшлит. тако исто в&рно може казати н® Турскомт. или ма на ковмт> драго другомт> варварскоиЂ езнку, као и на Славенскомт> ил' Римскожђ. Бј ЕгпезИ (1е ПЛе ћ181ог !са гес1е аез11ша1н1а (у овога Орц8си118 рћПо1о§1Со-сг111С18 е(1. II. 1.и§с1. Ва(. П76. ра§. 61. 88.) — Оспезћасћа Л188. с1е К<3е ћ181. ех јрза гегит, ^иае паггап1иг, па1ига јисИсапЛа (у овога Оризс. асаД, е(1. 6аћ1ег Јепае. 1824. уо1. I- р. 167. 88.)