Подунавка Београд

135

га уеде, оцече онђ и овои гиаву, па е метне у џе1п>, а трубЋ се врати натрагЋ као и првни. Токо е другг. седш кодт> младенаца, докт. ше зора забелила , па онда лагано изиђе на полћ, затвори собу, младенци остану спавагоћи, к'о и оре, а и онг> сам-в оде, легне, и заспи. Кадт> е већ -Б свануло бшло , пође царЂ да отвори собу, и одећ' рече : „Еи Боже ! какавЋ ће ми опетЂ данасЋ данЋ бмти! БолК бм бмло, да нисамв удав'о дћтета, кадЋ знамЂ , да онаи сирома мртавЋ легки." Ово рече, и отвори врата, а дћца се смего, играго, и пођу кђ нћму радостии. Царт. се томе врло лко обрадуе, и пукне радостантЈ гласнј по свои царевини , да е живћ зетЋ царевЋ, наслћдникЋ царевине! И текЋ друг!и данЋ царЋ право веселћ, велику свадбу учини. Свадба буде, и прође , и после свадбе на еДанЋ мћсецЂ дана, рече другЂ дћтету: „ЗнашЋ брате шта е? Т б 1 сн се оженЈо , и сретно удоМ10, али отца и матерв у томћ пмтао, и благослова нЋ10ва иекао ниси, ишти се тм садЂ одћ цара таста твога , да отидешЋ са женомЂ тво10мђ отцу и матери, да 1и поодишћ , да те благослове , и виде." Оде дћте кћ цару , н каже ово, и цару буде врло мило, да се онђ и у царевини сећа и опоминћ свои простм родителн. Даде 1 имђ царЋ подвозђ и слуге , и оирави ш, да иду старммЂ прјнтелвима. КадЂ су бвхли на среди пута у еднои великои шуии; у средЂ шуме рече ДругЂ дћтету: и ЗнашЂ брате шта е ; а оћу овде да мм нашЂ добмтакт. подћлимо! Дћте: „На частт, тн брате и добмтакЂ и главница, а самћ Богу Фала, што ми треба, задобмо." ДругЂ: „А не брате! 1Пто е право и Богу е драго, главница остан твон , а добмтакЂ се дћли." И мораде да подћле добмтакЋ, КадЂ су новце н |>ебронли бмли , свакога е талЂ толико И.Н10С10, колико е д1>те у првми ма новаца одћ сногђ отца добмло бмло иа путованћ Потомћ одведе другЂ дћте и принцезу далћ одђ млађи нмовм у шуму, млађе оставе, да благо и кола чуваго. КадЋ се мало удале одћ млађи рече другЂ дћтету : „Брате даи, да ти свежемЋ марамомЂ очи." Дћте главу приклони и оваи свегке му марамомЋ очи. По томћ узме прннцезу на руку, прековћси е по поле преко руке, и тресне сђ нћоме, и изђ уста 108 испадне еданЂ трупЂ одђ зм1е, тресне и друг1и путЋ, и испадне и друпЗ трупЂ одђ зм №; те принцеза одма постане по томђ и здравјл илћпша. Тздђ

му скине мараму сђ очпо , покаже му трупове одђ зм1л , и рече : „Бво трупова ;" а изђ џепа извади главе одђ змјн и покаже, састави главе сђ труповила, и виде, да су главе одђ змја. Па онда каже: „Ево видишђ , ове две зм|'е, ове су помориле твое прве пред-шурове. С ђ тимђ поздрави цара таста твога. Мои тзлђ новаца нек' ти буде наплата за дугЂ онога мртвогЋ, надЋ гробомЋ когђ си заимодателЋима дуп> исплатјо. Оно е гробЂ мога тћла, Фала ти на лгобави, буди срећанЂ и добарЂ као и досадЋ, сђ Б огомћ." Друга нестане. А ово двое оду кђ млађима, скупе новце, и отиду, па пооде старе просте роднтелћ, руке полгобе , благосло†добмго, и на престолу царевнне много и дуго сретни и задоволЋни поживише.

Р ВНУТРЕНЂМ! СУД1И. 1. Чиста е савћств небо у срдцу човека, злобама тиранинЂ и бурама ленгерЂ. 2. Као што сунце разтапа ледЂ , тако и чиста савћств разведрава жалпстБ. Она е жеднећима спасителанЂ изворЂ, болугоћима лка подпора, горећима нкомђ сунчаномЂ припекомЂ добарв ладЋ, и умирућима мекш лстукЋ. 3. Свакш онаи, кои чисту савћств има, сиатра све лгоде, кое буде сретао, као нКгове пр1нтелћ; дакле нити се коме, као по дужности уџланн, нити се пакЂ кога одђ нђи бои. 4. О нћ свакогЋ лукавогЂ сажаллва, а доброга лгоби ; кћ тому е прама сваномЂ улгоданЂ. 5. Ићгова е душа увћкЂ весела. Увеселћ|мн, кон му часовн доносе, прима онђ са врло веселммЂ образомЋ, а непогоде, кое иу се напрасно указуго, сносн великодушно. 6 Свак^и, велицјн и малми. има повГ.ренћ у таковомЂ музку, кои иснуннва дунЈности са чистомћ савћсћу. Таковми, ма и у наКпрост!емЂ одћлу бмо, остае иезавмсимЂ, или болћ рећи превосходнми између С1пн». 7. Свакји онаН, кои <? нмао срећу упознати га, мора га почитоватн; ерЋ онћ и предЂ судомђ , и предЂ самммЂ престоломЋ цара стои неустрашимЂ, па и саму смртг. сматра са веселммђ СмћхОМЂ. 8. Тежко омом1> , сога сакћств за какову погрћшку грнзе! Таковми се бадава пррдае ићдрнма свћтскогЋ метежа; ерч, ма кудЂ да отиде, носи са собомЂ и искру пакла , кон га потаино утамангое.