Подунавка Београд

БеоградЂ 12. Септембра.

1857.

ДМИТАРЂ НКШИћЂ И ТРИ ТАТЛРИИЛ

Па му наче 'вако говориги: „Ж ивб ми 6 б1о Мађарска катано,

К0Д1> БЛАТИБ РИКЕ. (Конацт..)

Жнв' ми 6б10 и весел!о се, Вино п!о а Та гаре б!о, Како данаст. тако и до вћка.

Тект. што -и ДмитарЂ до два савладао,

Тв1 с ' се данаст. показо Мађарски,

Ал' с' и трећа ђида иавадила.

Троицу си циглн савладао,

Баци ђида ноплћ убоито,

А предт. дв|е силовите воиске,

Баци ђида на СрбскогЋ витеза,.

И вратЈо жао за срамоту.

Пезгоди га гдћ окоиђ намену,

Тебе чииимђ даиасЂ начелннкомЂ,

Но у лћву руку у мишеве,

И одћ едногЂ града комаидантомЂ."

Те иу здере иише одђ шуваке.

Наем!н се лћвБШ бркЂ Лкшићу,

Плану МитарЂ кано оганв лшвми,

Па оиђ оде смћрио говорити:

Баци коплћ на тогђ 'Гатарина,

„„Хвала кралго на лћпоме дару,

Татарт, схвати коп.гћ ^боито,

И пб1сокомђ твоме благослову;

И пребн га на двое на трое.

Л иемаримЂ данасЂ оли сутра,

Потегоше мале коврдине

Св *ћтлБ1и кралго, за те погинути,

Татар -б б !е Дмптра одђ Лкшића,

Но ти с' молимђ и ладбимЂ ти руку,

Просћца му свилу и кадиву,

ЛадбимЂ тебе у скутЂ и у руку,

И везеау на нћму кошулго,

Прости данасЂ твоме грћшномЂ слуги,

А изт» свиле црна крвца врца,

вре самв ти врло сагр^ћппо:

И комади одлећуго меса.

Н пшсамБ рода Мађарскога,

Митартћ б1в ђиду Татарина,

Нит' н есамБ Мађар-катан!л :

Ад' му немоа;' гонакт, досадити.

Но самв СрбипЂ сол господскога,

Па н4му 6 до три панцшра,

А именомЂ ДмитарЂ одђ Лкшића,

Побратиме ! едант, свр' другога.

Л немого руге подносити,

Када виђе Дмитарт, одћ Лкшића,

Међ' двћ воиске, а одђ Татарина1 ав

На иевћри гд-ћ ће погпнутв;

И све рече ка што се десило; —-

Баци мача у зелену траву,

„„ИмаиЂ доста чести и поштенл,

Па с' Татару подђ саблго подвлачи;

А у мога Павла побратима;

ЈИ бвомћ га за саблго ухвати,

Прости мени пресв !етлБШ кралго,

А десннцомт. за б!елу гушу,

И даруи ми твога благослова

Обори га на землкнцу црну,

Мени кралн), и мо!ои Фатими,

Колико му крвн жедант, беше,

Когоно самв на мендану стек'о,

Одт. лготине зубима га закла. —

На меидану али за гонаштво,

Па предт. нралн оде Владислава,

С ђ благословомЂ ићногЂ родителн."* —

Побратнмо, ст. Фатимомтћ ђевонкомЋ,

„Т б! л ' си М ито десно мое крило,

Полгоби га у скутЂ и у рук у,

А кралв н^га у чело гоиачко, ј

Када си ми образЂ освћтлао;

* &Ш': ЈО\- V;.

' : .л-;х '■ Л ' •л' , >л' с - V */' !сг •ј ;0