Подунавка Београд

164

заклгочи човекомт. га начинити; Благое мораде у школу ићи. Бнше приићжанљ. Изђ ночетка му е бмло доста тежко; но опетт> е напредовао. Наивећа награда нћговоп> труда бдше му радостб добротвора Мартина; а ладнокрвностБ нћгова наигоре паказанћ. Но л нећу овде воспитанК проснчета описивати. Само шштљ ово нека буде речено, ертз показуе наравБ Мартинову Благое, почемг> е неколико година у кући поживјо , ео е С1> Мартиномђ за еднммћ столомљ. Бмло му е слободно све сладкише, кои су на ^ толђ долазили, ужииати , но МартинЂ га е нохпалвивао, кадт> е задоволннЋ бмо сђ хлћбомЂ, месомљ, крумпирима и тима подобнммЂ. Могао е у меканои постелви спавати, но Мартину е мило бмло, што е свонш сламннчи вћранЂ остао. Благое добЈнше сваке седмице по дванаестЂ гроша на тро-

шакЂ, ал' себи н!е смео за те новце нишга купити; него ш е морао на добро други употре* бити ; но дозволћно му е 6 бјло , да одђ тога и за себе штеди, да нма, кадЂ му иеузмогни Мартинђ више давати. ■—• „Учи се сђ малммЂ бмти задово.чннЂ; и помаиси друге колико више можешЂ." Ово му е нћго†добротворЂ при свакои прилицн говорш. КадЂ се Благого шестнаеста година навршила, даде му МартинЂ на данЂ рођенн четири стотине талира. „СадЂ лгобезнми Благое," рече му, „садЂ ћемо мм наше домоводство раздћлити. Ето ти новаца. СадЂ се одћваи и рани самЂ , плаћаи твое учителћ; узми себи шта хоћешЂ. Кодђ мене можешЂ обмтавати , али ми морашЂ плаћати за собу , и иокућство свака три мћсеца цо четири талира." (Далћ слћдув.)

с м $ ДОПИСЋ ИЗБ ВАРШАВЕ. (Продужен'1в ) Императорска акаде&шг наука, међу осталима дћлима, изабрала е два предмета: 1. СборникЂ древнеболгарскихЂ памптниковЂ. Свакоме е познато, како е важна старо-Бугарска кнвижевноств за изучен^ћ црквено-Славенскога езмка н лЉтописа Несторовога , и како су до сада мало нби обов ово изучилв. Већш дћ.»т> рукопвса старо-Вугарски до сада е остао веизданЋ. Истомт, сада е г. Куникт, предложш академ!в, да изда на свћтт. сборникЂ подђ именомт>: ВекгајЈе ииг Кепп[ш*з8 с!ег ак-ћо^атсћеп 8ргасће ип(1 1л1ега(иг. Ц-ћлћ овога, говори Аукторт., двопка е: филосОФЈиска и чисто всторјиска. У осталомт, то е опредћлћно не за Руске учене, во за Ићмачке и западноСлавенске Фнлологе. Кадт. се напечата овав сборникт. иа Нћмачкомт. езвп;у, овда Ке се рћши ги, хоће лн се то издати в Руски, цћлокупно илн у нзводима. 2. О образовагаи византгископ хронографш. Внзантшскнмт. списателБима наши учени лшдн, на жалоств, тако се мало заннмаго, као и Вугарскима'; при томе пакЂ у кругт, иђиовђ! завимаиа имало 6 б 1 необходно принадлежати, да Висантинце познаду и изуче. То е побудило г. Куника предложити шмт>, да израде критичку Византшску хронограФ1м одт, 610 — 12о'Ј годнве. (Конац-ћ сл^дув.) Н О В А К Н Б И Г А. Старип ПчеларЋ или кратко руководство кг ц^ли-сходномг -тграктическомЂ пчеловодству у плетенимЂ кошнг,ицама основано на више оел, 25 -то годигшЛ .НЂ прил^жно мђ вниманио и собственомт, искуству, сочинго ползе ради свш лтбителн пчеловодства М акгпмглганЂ ћурчинЂ ц. к КапетанЂ у пензш, а издао на користћ пензгоналногЂ заведетн за Србске и Влашке народгЉ Нчител-к у Банатекоп граници 1оаннЂ Пантеличг>, нарадни шнола ДиректорЂ.

Учредвикљ Мил Издано и печатано у Правителстк

II Ц В. У НовомЂ-Саду, писмени /ованна Каулицш. — На 8-ку, стр. IV., <19. Ц-ћна: 20 кр. ср. Ово е ова многополезна кнвига, ков е више пута Србскои публикн у овимђ лвстовима препоручнвана, сугубе нћне благородне цћли ради. Она Србе домостронтелћ поучава, како са пчелама поступати нмак), да већу користв, сберу; а Срби купугоћи нго притичу у помоћћ новооснованомт, у Ванатскон граници пензгонномт, Фонду за народне учителћ. Може ли какве благородше цћлн 6 б1ти? — Слогб е у истон кибизи простт. н разумителант,; но едно е само, што нко очи вређа , а то су мвоге твцографјиске погрћшке. Но за ове, како смо разумћлн , нит' е крнвт, сачините .1б нит' нздателБ, кон су се обоица труднли и све учиннлн, да кнБИга добро изиђе; но небреженје и вемарностћ типограФа, кон заиста сваку мћру превазилази. Ово су пакт, главнјв погрћшке: на стр. III. или управо на првомт, образу треба додати у 8. врсти: „у гожнбгм-б (предћлнма); на стр. IV. вр. 2. у мћсто „доказали су" треба читати „доказали нису"; на стр. Ч. доле у мћсто „на гравици" треба „срчаницн" ; на стр. 1о. вр. 12. доле треба додатн „првогт, (Марта)"; на стр. 25. вр. 2. горе треба читатн у м ћсто „на глаСБ" „на трагв"; на стр. 4(5. вр. 6. доле у м ћсто „прва" „црва"; на стр. 47. вр. 1<1. горе опетч. у мћсто „прва" „црва"; на стр. 49. вр. 7. доле у мћсго „човеђомЂ" „говеђомЂ." — Ова е кнБига обнвлћна бБ1ла, да ће нзићн подђ именомЂ „СтарБ1н К о в а н џ 1 п " ; но чуемо, да е по налогу едногЂ вб!сокогђ лнца и достоинства добБ1ла име „ II ч е л а р ђ " , ков е сваковко и болћ и паметнје, да се сирћчЂ туђа р -ћчв сђ нашомљ собственомБ замћни. СкупителБН пренумеранта изђ внутрености Србш на ову предречеву кнвигу нека изволе Учреднвку овб ! лнстова, кодђ кога НБЈове кнвиге сада леа^е, по исте даномЂ приликомЂ кога послати.

ШЂ Поповп ћЂ. енои КнБигопечатнви у Београду.