Подунавка Београд

иоп1.дао, шта е наиболћ знао , надзиратв.и. бм 1'оиор1о о домостроител&ству, а Блигое ио пекадт> о свомђ путованго; оштроумпмн духх. госпое Добрићке све е ово зачинлвао. Благое блше са своимђ стан1шЋ тако задоволлнћ , да е г. Кованићу едно пнемо пуно благодарности написао „Н", говор|(» бм у писму свомђ , „бо.ио срећу не тра.кимЂ. СрећаиЂ самБ зато , што сте ме у станћ поставиии, да многа добра чинити могу. А то ће бмти одма, како се сђ кругомЂ мое дћлателности мало болћ упознамЂ. Овде су вамЂ лгоди подивлнчрни, као и зешлн што шмћ е. Има доста посла, докђ се све као што треба, у редЂ доведе ! Л се падамЂ , да ће г. Црвенић ћ са мномђ задоволвнђ бмти." Но листђ се на с1 ;оро преврне и радоств утече изђ прсоо Благоевм. Истина, да му 6 г. Добрићка внше пута казивала, да има едну ћерку, коа е у гоете некои нћнои рођаки отишиа, истина е и то , што е Благое ммслт , да неће ћерка, ако матери равна буде , нћгову срећу у Старокову узнемнритн; али као што самв рекао, листђ се за часЂ преврну. бдно веч« врати се Благое изђ шуме кући: една г.ола сретну га у путу, у коима су двћ Јкенске сћдиле. Кздђ уђе у трапезарио , иађе осимђ г. Добрнћке и надзирателд 1 оштђ едну дћвоику, вранокосу, сђ лћпимЂ чертама на лицу, такођ.-рЂ и ногледомЂ.' •—■ Могла е имати око свои шсстпаестЂ ил' седамнаестЂ година. Благое се предЂ нбоиђ страхопочитателно поклоии. ЛГ .па странна врати му поклонђ, но л»ало зарумени. Г. Добрићка рече: „То е моа кћи Босилг.ка." Клагое заборави на 1шиве и шуме, о коима е имао нешто пмтати надзиратела. Шта више, заборави и новои нознаиици што умилпто одговорити на н 1,нм неколико учтивм рћчји. При вечери, гдћ е иначе свагда бмо разговоранЂ , отворен-ћ и весео, садЂ е ћутао и текЂ бм по гдћкон) и то сђ натегомЂ рекао. ЧиииЛо му се, као да е та дћвоика зао духЂ за пћга. —■ И самЂ се чудш, како е могуће , да му та странна Босилг.ка све иекШ стмдђ уселлва. Е! поммсли у себи , та шта ћу се и предЂ нвомђ стмдити, Н1е ли она кћи г. Добрићке; затимЂ науми, да се сђ иг.омђ у разговорЂ упусти. Но кадЂ бм га дћвоика своимђ великимЂ и црнимЂ

очима погледала , кздђ 6 бј му одговорила сђ гласом1>, кои му е саму дун!у ноЈресао, чинило му се, као да е проданЋ. То вече ирн вечери остаиу позадуго. КадЂ Благое у свош собу отиде, учини му се, као да у свакомЂ ћошку види младу Босиллку. Почне махати главомЂ, говорећи: „Сђ томћ дћвоикомЂ не може се живити! Зашто е примћчанћ г. Црвенића то нрећутало ?" Но кадЂ легне и очи затвори, почне га то дражестно створенћ шштђ већма облетати. Сутра -данЂ поммсли пре на Босилвку , него на землвомћре. Ал' то е морао сиромахЂ чииити, ерЂ е чуо едну харфу, К010 е Босилпкипћ гласЂ спроводш. Срце му стане силно куцати. Мане главомЂ , говорећи : „Сћ оиомђ се дћвоикомЂ не може заиста живити!" отиде на нг .иве, а нЈе доручковао. (Дал& сдЉдув.)

ПОЗДРАВЂ ВОСПНТАТЕЛН) Л1Е11СКОМЂ. *) Стнгла наит. в у Ужицу и друга свезка препоиезногЂ дћла, кое иише и нздае познатми напЈ'Б родолмбацн Г. Малн Бант.. Мјвдно иаименованје н!е могло овоме дћлу тако прнличити, као оно кое му самт. онт> даа, ер г к нсто управо воспитана полћженскји у свнмђ главнммћ предметииа у конма се саетон изображенје. Ова разноличностћ предме га, оспн-б што е подезна есгв и в|мо заннмателна. Свака Србнннн мора не <■»»!(> читатн |>адо п^шиов ћдке , н;»вотопнсе славни жена страинм, н сбирку знаменнтм Словлнка, него ће и увиднти у иетми-к велике прим!.ре сваколкв добродћтел 1.1и, вои морак) благородно на нк> дћнствовати. А кои Србинв равнодушно чита у овои кш.нгн свое народве обичае , лзв1ческо вћроиеповкдан!е Слав1вна, н черте изђ Карађорђева жнвота? У посл-ћднимк колико се досадт. види, г. Банв оставивши на страну нћгова воена д ћла, ков су већт. одђ другн описана, узео е претресати само н1ич>ва велнка душевна своиства; хвала му особита ва томе; али кад-Б бв! ко трећш, нли и самт. онт, предузео опнсати н дћда дипломагическа Карађорђа, мм бв! тимт. имали савршено описан!« овогб Славногт. Мужа , сб конмб коначно се упознати особито намт. е нуждно. —■ Правнла учтивости твмб су вмше за нашг На*) Читагоћн ,,Воспитателн Женскогт." и ован (.Поздравт.", коме неће на умт> пастн оне рћчн : „ОЈШсИе ез1 8а(угат иоа »сгИЈеге"'?