Подунавка Београд

192

„Ше л' истина? Л бм бмо наивећји угурсуз-в, кадЂ бм сада у Старокову остао, ла макарг. да ми е овдћ раи земнБ1и, а на мору да ме очевидна смртБ чека!" „Е де де!" рече надпиратеив: „вм сте се подалеко упустили." „Не," повиче г. Добрићка ецагоћи, „то в ићпо одт> касЂ сЈшшлкно , али опетг. мо;не бмти да е мало нагло. Кад-в бм се вм крозЂ неко време проммслили; — и преко ноћг, дође што паметнје у главу. Та то е страгино! " •— При том-б погледа на свок> изнемоглу БосилБку. Она се окрене матери сђ мртвачкимЂ лицемЂ и рекне ж:нммг> гласомЂ, као да свого последнго снагу напреже: „Мати, мила мати, немои му срце паратн. Онђ мора одлазити, мора! несме остати." — ЗатимЂ падне у несвћстБ. Г. Добрићка цикне; Благое полети јои у помоћљ, а надзирателБ повиче на служкинћ БосилБка буде у нћну собу однешена. Донесу ладне воде да го полјго и |оштђ неке мирисаве ствари — четвртћ е сата прошло, докђ е кђ себи дошла. Но чимђ очи отвори, рече шмђ лагано: „Шта сте учинили? Мени е бмло добро. СадЂ знамЂ, како е сладко умрети." Г. Добрићка бмла е удалила Благон. Радостна, што дои се БосилБка у јкивотђ повратила, потражи га опетЂ. Онђ е бмо у башти, бледЂ, држећи се за едно дрво, ерЂ су му се колћна пресћкла бмла. — „Одите, дошла е кђ себи. Пћчта за пасЂ." бдва е дошао до БосилБкине собе. Сћдила е на етолицм. Благое узме едну столицу до нћ и неговорећи ништа гледао е само у нћно бледо лице, на коемЂ се слаба руменв показала, кадЂ е онђ у собу стушо. „Н самБ взсђ обезпокоила," рече смћшећи се: „жао ми е. НисамБ могла иначе. Но менн е добро бмло." „А садЂ?" запнта Благое дркћући. „Врло ми е добро. — Рада самБ да васЂ виђамЂ, доглј сте шштђ ту. !?м ћете то допустити ? — Мати, даи ми едну чашу старогЂ вина; и г. Благо.о подаи едну. Много е сиромахЂ претрпк); треба да се мало оснажи. Нћго†е духЂ лчЈи одђ нћговогЂ тћла." Мати отиде Благое погледа у Босллвку — учини му се као да с.чнл. Тако нћжно участ1е Н1е онђ одђ те дћвоике нигда очекивао. (Дал1з сл&дув.) ОДЗПВЂ В0СППТАТЕЈ1П ЖЕНСКОГЂ. (Конацт..) ОеимЋ пвнога дописа г. М. изволише и прнватно ми писати нека учена лица, кон радушћи се

изђ искренога родолгобЈн Воспитатемо, ободрише ме у моему предузетку, и своимт. сов-ћтима подномогоше. Будући да 1им"Б л н!всамв свима одговор!о изт> недоста-гка времена, улучуемв ову сгодву Прилику да Јимђ се нзвннем -ћ, мого благодарностк изнвимт>, и замолимђ да не припишу мои му«Ћ каквои гордости, или иеувлжевго ввинб 1 мнЈћи^н. Л самв иста напротивћ помнбиво размотрјо, и сва оиа прим!о протива кои нјвсамћ претежи1и нашо. Тако на препоруку св^ћтлога Томасеа „да дух-н правонаравности у свему дћлу узвлада, и да морална поучена што ВБ1ше строга н развита буду" н самв у трећои свезки преиначш овима плаи%, и у м+.сто кратки сентенц1н написао подугачакљ чланакт>. Сентенцјв самБ до сада предпоставлно чланцима боећи се да дуишна овб1 а сувопарноств предмета не уморе лаку и нестрпћлвиву наравБ женску; али истина е права да се у чланцима даш обширнјв и нсн!е развити мисли, те полезже дЉнствуго; сбогв чега самв ш и одабрао. Г. Н ..ћт> жел1о 6 б 1 да мало обширше пншем -б Истор!и> СлавнвскогЋ кнБижевства. Н се немогу приклонити кб мћнјго почигаемога дописателн изћ тога узрока што пишемЂ за жене, а не за учену класу лгоД1и. Ово неима се никако ст> ума сметнути при оцћииванго Воспитателн\ а не пишем -Б ово д4ло за поствћи какву кнБижевну славу, него само за повућн на путЂ изображени нашЂ женск1и полт>, а у тои роли треба мн се пристоино ограничити; када самБ н дао ианпрш нћка обшта и главна поннт1л о бнбижевству, н у обште изображенго сваке Слав1ннске гране, пакЂ одт> сваке именовао наиодличије списател 1 ј и нвина д4ла, те на концу у мало черта назначго и особиту фи310ном1к) нБинога ума, то е ммслимђ , доволбно за жене гогославшиске, особито у почетку НБиовога развитка. — Оному господину кои мн в послао едну припов-ђдку да го издам -б у Воспитателш нерадо нвл «м1>, да немогу нћговон волби угоднти; тому е наивећн! узрокт> што у приповћдки нћговои неувнђа се никакве моралне цћли, а то е главно услоше сваке приповћдке Воспитатели. Препоручуем -Б г. Спнсателго да и онт. у своима будућимт> оиставцима на ту цћлБ особито узмотрн, да лгодима храбрш чуства пода, да о истннности и разв!инго карактера' себи набави веће знанћ, а честе изваџредне случаеве да нзбћгавл. Почемт. самБ моимт. дописателвима захвал !о, остае ми молити ш да мн и у будуће не одрекну свон мнћша гдћ годт> се нужда покаже. Сваке примЉтбе, нвне нлн таине бвме, кое мн уздолазе нзт. поштена срдца и разумне главе, бБ1тће одт> мене примл ^ћне наивећомЂ признателБносћу, ерт> по нвима единствено и ћу доћн у станћ да болћ усавршенствуемт> мое д^ло; али на подбоцкнвана, на критизиранн и ма каква провоциранн лгодш малодушнБ! а безт> доволБнога и талента и ученостн, л ћу савршено прешутати. М а т 1 и Б а н %

Учредннкт, Милошт> Поповнћт>. Издано и печатаио у Правителств&нои КНћигопечатнБИ у Београду.