Подунавка Београд

Гиберта, Сансовина, Михаила Лнђела, Канове, осимђ парчади одђ буста и изреза одцКплћнм: старГи и нов1и наиболви; као кочјн главе едне, за кок> се говори, да е Фид1асЂ израд^о. Копио е ову поклон1о акадеши англ^искои кралв 1)орђе IVд) Сала прва, гдћ се налазе чланови акадеше; она е искићена живописима Тиц1ановииа. По зидонима су расположени мермери драгоцћни, саливене одђ туча Фигуре и изрези. Овдћ се може примћтити св. 1ованЂ крстителв, изрезанЂ у порфиру (камену) и малши споменикЂ, у коме се чува десна рука Кановина. е) Сала друга, у коти бораве чланови академ1б, има икона: Рафаила, Михаила Анђела и Леонарда да Винчи. ж) У сали новои виде се урнеци (то^е1еб) одђ двћ штатуе Кановине, представлншће Хервула, кои убш Лика и Тозеа; живописђ великш (1аћ1еаих); уводЂ у цркву БогородичинЂ, одђ ТицГана; шнца св. Марка као што е изгледала г. 1577., одђ ђентила Белина; таина вечера, одђ Павла Веронесногг. з) У еднои одђ галер1н академ1е краснм у»гћтностш виде се наистарје иконе школе млћтачке на дасци измалане. Посао оваи наистар1и показуе, да су умћтници млћтачки поводили се у почетку по вкусу византинскомЂ, докђ се одђ овогђ удалили и свои начинЂ изумћли и основали нису; ал' и ови старЈи послови много су болви одђ онм, кое самв видш кодђ Цариграда у острову Халки, у капели еднои, кок> е сазидао и украс10 Алекше КомненЂ, императорв (1081. 1118.). 21. Кодђ цркве св. Рока, овдћ подђ 14. наведене, налази се галерјн по истоме светцу названа. У овои се виде многи живописи Тинторетомђ израђени. У овои згради бмла е радшница овогђ живописца, кои е између свио живописаца млћтачки наивише живописнм послова изђ руке издао; тако: да се човекЂ чудити мора, како е еданЂ живописацЂ толико, па јошђ добрм послова за време свога живота израдити могао. 22, МузеумЂ КореровЂ. Има библ1отеку. збирку старм новаца, оружја и живописа. МузеумЂ оваи заузима цћлу едну кућу у всликомђ каналу налазећусе. Међу живописима оригиналнимђ и одђ велики умћтника Итал1*анаца и странски: Нидерландеза и Нћмаца, израђенима, одликуе се особито Магдалина кашћа се, одђ Гвида Рени. Цћо МЈЗеумЂ оваи принадлежао е племићу млћтачкомЂ Кореру, кои га поклони вароши

Млћткама и сада в истми музеумЂ имаоство ове. 23. АрсеналЂ. На овоме се налази онаи познатћш надписЂ: „81 ^18 расеш, рага ће11ит. и (Ако хоћешЂ да мирЂ имашЂ, спреманЂ буди за ратЂ). Онђ има двћ итал1ннске милћ, тако 2000. хватш бечки у округЂ; па е савЂ зидомђ оплоћенЂ. Зидати су га почели Млћтчани 1504. године по плану архитекта Андрге Пизана , а зиданћ и распространаванћ е наставлћно до позднји времеиа одђ више нби архнтекта. У арсеналу се овомђ видити моЈке: а) Главна врата. Сђ 4. колоне одђ мермера; штатуа св. Шстине; четири лава опетЂ одђ мермера (донео 1и е изђ Грчке 1697. дуждЂ Морозини, прозванми Пелопонисши). Првми одђ лавова овм донешенЂ е изђ Пиреа атинскогЂ. Говори се, да е лавЂ оваи правлћнЂ за споменЂ битке маратонске, тако 400. год. пре Христа. Другш е нађенЂ на путу, водећемЂ кђ истои предпоменутои вароши, и кои е правлћнЂ тађође близу времену ономђ, кадЂ е и првми. Два остала лава есу незнатше важности. б) Четири оружне сале. СпоменикЂ адмирала млћтачкогЂ „Емо, и последнћгЂ морскогЂ »онака неставше републике, 1792. год. Спроћу овогб споменика налази се оружје Хенрика IV., кралл ФранцускогЂ. Ово е оруж1е свое реченми кра.ш поклон1о Млћтчанима, кадЂ е захтћвао, да се упише у брои племића млћтачки. в) У арсеналу се налазе многе тезге, мћста, на коима се лађе граде, као што се граде еднако. А све су ове тезге подђ кровомЂ, да маистори у заклону радити могу. г) Четири мћста. гдћ су лађе готове увучене, пливанзће на води. д) ПегЂ велики топшница за топове. е) Шупа покривена за правлћнћ ужета, 1000. стопа дугачка, 70. широка и 52. вмсока. АрхитектЂ ове бмо е Антомо ди Понте. ж) Сала модела (урнека). У овои се виде урнеци, како лађе воене различите величине изгледаш. з) СпоменикЂ гроФа Шуленбурга, ђенерала републике, кои е островЂ КорФЂ гоначки противу воиске турске бран1о и одбранјо, израђенЂ 1747., налази се у авлш арсенала. У арсеналу вид1о самБ између осталм лађа, кое се у послу налазе, и Фрегату Минерву. Многе се такође у арсеналу истомђ справе налазе,