Подунавка Београд

50

мео. да му е у издаванго тогђ превода Кннзћ Милошђ помого. Но кадЂ е скоро затимЂ КНЛЗћ Ми .10ШЂ некнм1, лицама амо у Београдт> пиеао и опо известјв С'ћверне Пчеле за лажно проглас1о, додавши, да онт> паре едне на Вуковљ превод-Б дао Н1е, него да е та цела стварв кодт> Мехитариста обдћлана: онда самг, пао у сумнго, да не буду Мехитаристе и дали трошакт. г. Вуку на издаванћ превода Новогђ Завћта; ерт. ми е то добро познато, да г. Вук-в свои новаца нема, да на то троши; а у сумн&и тои Јтврд^о самЂ се јошђ болћ тћ1ме, што самв дознао, да е г. ВукЂ, шуругоћи са шокачкимЂ Фратровима, одђ иби и лршмш ј, н/>, лт>. Ево му сведочанства: Коста КалаидовићЂ у кпбиги својои год. 1824. у Москви иодђ именомЂ „Јоангги ЕпсархЋ Болеарскш " печатанои на страни 120. наиге, да е речена писмена негпи шокачкш ФраторЂ Шрка, родомЂ изђ Крижеваца у Хорватскои, одђ прн.шке пре 183. годин« у Рус1го пренео, и за болћ уверенћ наводн одма па слћдугоћои страни правописЂ нћговђ, изђ кога ћемо, примера ради, неколико речи навестн: „Гди бо в којем народу нист кнђнжннх гЈисателвев и народного устројенја и законоставја — СерблЂани тако сут изгубили своју дединску бесиду —длва ради својего трудоллублЂа — всаких. бо језик јмајет — никаковнје ползи" — и т. д. Дакле е пре 183. године ФраторЂ шокачкш К)рка писао ј, пђ , лђ избацивши изђ азбуке Србске писмена н, њ, в, 2, и в; али е, валЂда з 6 огђ смутнћ неке на користа ун1е, Сибнра допао ; а садЂ се нашао г. ВукЂ да правописђ нћго†Србима наметне. Но и како се то слаже са речима г. Вука, кои еднако о себи труби, да внше одђ 30. година учи сзмкђ Србск1и, кадЂ видимо да е шокачкш ФраторЂ пре 183. године то изштудиро, чимђ се г. ВукЂ хвали; ерЂ ни онђ непише гшсмена п, т, е, 2, ®, него ј, нг,, лћ. Ако е намера г. Вука са своимђ преводомЂ Новогђ Завћта тако чиста као што е овде чисту истину казо, то онда свакЂ СрбинЂ може лако погодити, како стои сђ г . ВукомЂ з 6 огђ нћговогЂ превода. На 4.) Црква восточна, као права апостолс«а црква, има пуно право мотрнти на све оно, што се нћ тиче, и недати, да се у дћла и дугкности нћне мешаго они, кои нису на то зпанн. У число овм спада и г. ВукЂ. Па зато бм болћ учин1о, да се ше мешо у посо, за кои ше; ерЂ еамЂ вели, како се то правило у РусЈи строго набдгодава. Но кадЂ се већЂ дао на посо. кои

не иде у нћгову струку, зашто нехтеде наипре дћло свое поднетн цензури свое цркве? ЗалудЂ се позмва г. ВукЂ на Стоиковиће†нреводЂ, нао да е и онђ безЂ саучаст1н и одобрена Руске духовне власти печатанЂ. Стонковиће†преводЂ печатанЂ е трошкомЂ БиблеискогЂ обштества у Петербургу, а Библеиско обштесгво бмло е подЂ управомЂ свнтћишегЂ Синода. Може лн садЂ ко паметанЂ рећи, да е Стоиковиће†преводђ безЂ предварителногЂ разсмотреша одђ духовне власти печатанЂ? А друго примера тога нема ни у средЂ Гермаше, да ко издае преводЂ светогљ писма беЗЂ предварителногЂ расмотрен1а одбора каквогЂ богословскогљ. Ено му Ессове Библ1е, па нека види, колико ш е свештенм лица и богословски Факултета прегледало пре него што ће у штампу ући. Па кадЂ се тако строго мотри на преводЂ светогЂ писма у слободнои и наученои Гермагии, да шта ћемо рећи, кадЂ бм кои сб 1 нђ Римске цркве хотео печататн преводЂ кака†светогЂ писма у Бечу, безЂ знанн н одобренн црковне власти, шта бм радила Бечка цензура? Стоиковиће†дакле преводЂ н 1е изишо на светЂ у Петербургу пре докђ га нје духовна властв расмотрила и одобрила. А кадЂ се године 1836. чуло, да е руска црква истми преводЂ Стоиковиће†за недостаточанЂ прогласила и забранила, сђ места е и овде у СрбЈго уносЂ т1н кнвига забранћнЂ, као што в и уноСЂ превода г. Вука забранћнЂ. Дакле ше се ту гледало одкуда е ко родомЂ, да ли изђ Руме у Срему или изђ Тршића у Лдру? У Београду 28. Фебр. 1848. "Н"*

изђ Београда у Ита .1110 (аустрјиску) прошлогђ 1847. лћта. (Продуженћ.) Изђ кабинета бронза нде се у кабинетЂ нумизматичкш, у коме има предмета односећи се на природну истор1Н). До овогђ кабинета налази се дугачка сала, у коши има живописа достоннм пажнћ. Ал' е наизнаменит1н сала библ10теке амвроС1ниске, у ко1ои се види посао еданЂ Рафаиловг; ово е истина само рисунка, ерЂ е правв1И живописђ у Риму у Ватикану. У овои истои сали виде се 12. рисункш одђ Леонарда да Винча , за овм 12. комада давао е кралв еданЂ имаоцу нвнномђ 36.000 Д, па ш оваи н1е хтћо дати, него