Подунавка Београд

т м

Бр.

БеоградЋ 16. А п р и л а.

Ч • Ч/ . Г:Г„ \>*>\ *■ (|| вкчшо]

С.ШКЛ СВЕСЛАВЕНС1ЈА. (одт. Колара.) Он! духч. кадв б&1 мои ваиао тако, Да славенсгво пре.иемЂ у злато. И зђ те массе салго би слику: Одт> Р јскогћ бм направш главЈГ, О д-б Полнка салш 6 б1 тћло, Одт. Чехова руке н рамена, Србство бм самв салш у ноге, А одт. прочи кодкна славенски : Лужичана, Винда и Словака, Оруж1ј 6б1 с.110 и од4ло ; Пакт. пред -б овомђ сликомђ свеславенскомЂ Сва Европа клскпути бћ! могла!

С Л О Б О НА ДАНЂ <с~: /ш. мтк иг-г: ПРИ СЛАВИ ЛИЦЕУма сх ј бскога у беогр.4ду т. г. *) говорено ДР. ННКОМЋ ШДФАРИКОМЂ, ПрОФессоромЂ Фнзике н славенске Фнлолог1в н о. г. ректором-Б и т. д.

бданЂ одђ наилћпши и наиблагородн^и лгддски обичан е таи, празницима славити добротворе човечества; у торЈкес .твенимЂ саборима ивно показивати благодарноств свого према оншмђ великимљ духовима, кои су животћ свои роду човеч1емЂ посветили; и споменомт. славнм и благодатнш дћла нв 10 вб 1 побуђивати потомке, да нвима подобни бмти тел:е и да подражавашћи нвима благодарностБ свон) посвћдочаваго. —

*) Случаино задоцн&но. У.

Заиста овбшђ обичаемЂ торжествено припознае се одђ лгод1и вб 1 соко достолнство благород:ае умне половине човека; у н1.му народи нсно испо1 ?1 .даго преимућство духа, првенство врлине и добродћтелви, оддавагоћи опБ1ма, безпристрастно, оно вб1соко почитанЈе, кое 1имЂ као наисавршен1имЂ плодовима човечности пристои, онда, кадЂ е већЂ особе истогђ добротвора давно изђ домашал земногЂ бБ1ћа нестало; у нћму потомци добротвору и благодћго своме, осећагоћи н признавагоћи благодатнБШ упли†н 1 зговб1 дћла, оддаго почестБ као безсмртнику, приносе му душевну жертву благодарности, изнвлгого лгобавв свого према нћму, и представллго га себи, као послћдована достоинши образацЂ, у комђ е човекЂ опредћлћнћ свое постигао, у комђ се човечностЂ у цћлои своши чистотн и савршенои 6 б1тности подвнла. КадЂ народЂ свечано укрантенЂ и у великолћпномЂ храму скуплћнЂ, почемћ е свемогућемЂ творцу жертву страхопочитан:л и благодарности принео, почемЂ е у топлимђ молитвама тронутб 1 мђ срдцемЂ себе милостн отца иебеснога препоручт, одђ богодухповенш проповћдника у живомђ краснорћчјго описивати чуе славна дћла и велике подвиге, кое су свети апосто.ш, мученици и учителви цркве Христове, трудећи се о спасенго човеческогЂ рода, сђ толикимђ одушевлћнћмЂ извршива.ш, и како су истину свое науке често крвлго и смрћу свошмђ радостно потврдили и запечатили; кадЂ народЂ у снинимђ саборима, у величественимЂ дворанама слуша одушевлћне пћснике или вит1е, како у цвћтак>ћемЂ слогу похвалгого и преузносе велика дћла и заслуге нћговш предака и дћдова, кое су ови за срећу свогђ рода и отечества, за обште благо и напредакЂ свои потомака, сђ наивећимЂ

/