Подунавка Београд

НАРОДНОСТБ, СЛОБОДА, С.10ГА. Одт. Лавревтјн архнмавдрита Равовачвогг.

НародностБ е башча наша, У нвои цватп цв^ће нама! Снажна рука прад-ћдова Разбила е тешк1и оковт., Подт. конмђ е суве лила! ■И елобода, сеа нћна, Подигла е главу, Исплела е русе власи, Искитила рЈжам'. Слога и крила разширнла, Грлила гонаке, Д а се срца не ц^ћпаго, Кад' народноств кука!! И сва тамо потекоше Гд^ћ слобода викну, И сва тамо изгинуше Гд* народноств кликну!! Зарљ у наии нема вскре Духа оног' гоначкога, Кои наиЂ с' В1е надЋ главаиа Прадћдова славнвх наши?! Трава цвћће обрастла, Тавне куће нмове! Ту народноств страаЈу чува, И слободе красно лице, Св^ћтле с' тамо као сунце, Зв4зде трепте надт. гробовма, Да 1ИМЂ с' слава не угаси! Хаидмо браћо сложно там', Да шиђ снажне — суве кости Цћливамо, тамо сви !! •Да важемо народности,

Нек' развје крила свон, Са слободомт. — сниномђ сеЈомт., Нек' долети в' нћдра наша, Мћ! ћемо и ум&т' бранит'!!; Дуси св1»тлн прад^ћдова Ев' бацише зв+.зду св'ћтлу! Слога браћо паде међ' насв!! Држимо е снажно, тврдо, Доепћћемо куд7. тежнмо, К' светои цћли прад^ћдова, К' народности и слободи.

ИУ&Ћ УГНЂТЕНБ! СРБА. Ко се бранв, Таи се хравв, Ко се днже, достнже! Срби! шта смо дочекали: Да намљ Мађарч. куће пали, Да намЂ кожу с' леђа гули, Вћицнћг Бога, светца хули? Та на ноге Срблви сада; Богћ е ст> нами, Мађар-Б пада. Већт. зла више 6 бгг ' неможе, Тб1 самт. видишб ст. неба Боже, Судацт. б!е, — а простч. краде, Мађарнна, свЉтт. савт. зпаде, Хаид'те СрблБи, садт. можемо, Мађарину да сатремо. Мало што тн цркву грди, Не пузишт. ли, онт. се срди —