Подунавка Београд

ПоСМРТНБШ СпОМЕНЂ ПОЛНСЛВУ ТАДНћУ, погииувшемЋ за народностг. србску на Вршцу 1848 год.

Ои СЈав!о свб 1 Славема маико ! И геш'в сиавенскога рода ! Вм заедво чинма божественимт. ПробуђЈите Срб-Сдавена сннке, Нек', пренувши изђ дугога савка , Своши браћи у Карловце хите, врбо пропастБ предстои Србима, И нб10в0и народности инлои. Зв-ћрт. СВир"ћПБ1И, рођеНБ одте. тигрице, ЦрнБш изродЂ славенска племена, Сла†Грабовсти спрема с' ударити, На Карловце постоибину србску, Да светинм православне в4ре Безбожнима погази ногама, И Карловце сруши и попали, Не штедећи нн столћтна старца, Ни волћвке невина младенца. — Тако виче Карловкинн вила На Духове вБшле Карловаца. ГласЋ разлеже с' по предЉли Срба ; Уцвилћиа Србад1в маива Матерински све СБШове зовс; „Аои гдћ сте полгоблћни сбшцв! ,,Маика ваша горке сузе л16 ! „Браћа, сестре у неволБи пиште! „Србске маике у црно с' обувле ! „Громт. ужаснБ1и прети разорити „Куће миле н огнБнште Срба! .,,Србско име и народностБ драга, „На прагу се находи пропасти! ,,Чу8те нужду, чуите лелекЂ маиве!

,,Ускорите браћн на обрану! ГласаКЂ оваи Слав1в намЋ маике Брзо чуше полгоблћни СБ1НЦи, Одт. Баиата н одт. Бачке равне , Одћ Ср1ема и Срб!е славие, БашЂ одђ Груже и Б&лога Града. Соколи се србски подагоше, Да за име н народностБ драгу Протт. душмана крвцу проливаго ; •ПоиаипрвБШ тог-б дочув гласа ГОнавЋ Србинт. ТадићЂ Милисаве, У Бел'граду Срб'-сокола гнбизду, ПакЋ на ноге подскочи говачке, И внтежкимБ он-б повика гласомч. : ,,Браћо мила н землнци драги ! ,,Когт. в маика родила гонака, ,.Нек' св1втло припаше оружћ, ,,Да идемо браћи у Карловце. ,,Ево славе! ево безсмрт1н ! ,.Ев' лавора за витежке главе ! ,,Ев' прилике садт. пролити крвцу ,,3а народностБ и за име србско, ,,И за в-ћру и за славу рода ! ,,Кон одт. Срба неб' погино сада ,,3а светинћ: име и народноств, ,,Неб' вред!о, да га сунце гр1в, „И да носи ,,Србт." на себи имв! Кои витеза небБ1 послушао, Кои у пако небБ! за нбимђ пошо: НебБ1 гонакЂ, пебм Србинт. 6 б 1 о; Садт. Милисавт. припаса оружћ И сђ трЈестЂ се онт. навезе дурга, Пошав -б браћи у Карловце тужнои, Нештедно в проливао крвцу, Ка достоннт. унукт. Обилића; Ал' на Вршцу одђ стр-ћле душиаисве Скрозт. простр'ћлћнт» на землБицу паде, Издншући онт. дружнни рече :