Подунавка Београд

170

Срба обште среће и напредка п,1..н; државе нашегв пресп1 'л 'лог г ј. царокралл Фсрдинанда тицао и тиче, ерЂ давно призната истина имчи , да у ерећи народа и срећа царева почива; а.ш на објптј жалоств придати морамт., да ђаво лукавми не спава, већЂ свагда о несрећи праведногв човека послуе. Као годћ што некадЂ лукавство и злоба ђаволска навћтова слави и слободи првогћ човека, нашегт. праотца Адама, тако исто и данасЂ устадоше изђ народа мађарскога неки, нашу слободу и препорођен!> закидећи ђаволски смнови, да нама наметну свои сзбшђ мађарскш, и насљ лише наше свете вГ.ре, Јфиве , нашегв славногт. имена и езмка, л!.погђ рода изавмчан; да насЂ са отцевима и браћомЂ нашомЂ, кои крвв свого за свету вћру и домовину нашу пролћваху и изгибоше, раздвое, да онда у ономђ краткочЂ али радостномЂ часу, кадЂ на великомђ суду боапеиђ смнђ отца, мати кћерв и братЂ брата, после дуговременогЂ растанка, види и желБно загрли, мгл отцеве, маике и браћу нашу, са они»1а рћчма, сђ коима насљ они научнше зло и добро изражавати, поздравити не можемо; да ту на томђ, велимЂ, иаирадостн1емЂ састанку отацЂ СБша онммђ именомЂ, коему е самЂ на светомЂ крштенго радостно избирао, зазвавши Дозвати нити наћи ие молге, зато, што му е у мћсто нћговогЂ л Г .погђ имена, буди ђуро, Глишо, Стево или 1ово, име мађарско ђерђЂ, ГерглЂ, Пишта или Л кошђ иаметнуто. Ио та сузаклетна чета ђаволска, ти измети народа мађарскога, а издаице пресвћтлогЂ царокрала, и свога и нашега, и цћле дршаве аустрјиске, не гледагоћи какова ће и колика ћн зла и несреће изђ тогђ нб Ј овогђ Богу и здравомЂ разуму човеческомЂ одурнога дћла пронстећи, ово мажући и вара»оћи, ово волика добра, каковм ни сами не имаго . но на кривичномЂ путу стећи ји желе , обећзнак)ћи , иоднгоше цћлми народЂ мађарск'|К , и многе друге ио угарскои землЂи жизеће народе, да наоружаномт. рукомЂ нашу народну с.шбоду и жнвотђ одђ нзсђ отму. Ал' гоначк!и народЂ српскји, особито по Срему, Банату и Бачкои жикећш, видећи какове се сплетке одђ стране Мађара за Србина праве, и надагоћи се за ираведну свого стварв помоћи и благослова одђ свевБшшћга Бога, кои и онда Србнку у пом »ћи бм, кадЂ е на мађарскои глари дуванЂ резао. иоити и самт> подђ оружћ и до ^анасЂ е свако бћснило и тиранство мађарско рретно узб!но и славно надбЈао.

Чулисмо, л. бр. мон, како е Богу , цару и кароду невћрнми генералЂ Грабовск1и, по СлавенскомЂ свомђ имену нашЂ сународнБ1и братЂ, а по безчовечнимЂ дћлима своима кметЂ и содругЂ мађарски крволока, наговоренЂ и подплаћенЂ одђ мађарски пунташа, на другш данЂ Духова ове године, кздђ сви народи христтнски у цркви са молитвомђ жертву благодарешн Богу приносе, са воискомђ свошмђ таино и разбоинички на народЂ србск1и у Карловцима напао, у тои ммсли, да подере и попали народне правице и привилепе царске, потуче и истреби Србскоиародне поглавице, и оплнчка народну кассу; едномЂ рћчи: да еднммЂ удароиЂ животђ народа србскога у непреобладанои држави аустршскои на вћки пресћче; али се е невћриикЂ у безчовечно «Ђ намћрешо своме .иото превар1о, ерЂ га кародЂ, ако ачЂ бћданЂ ! и изђ пенада нпо;-,днутЂ и за бои не припремапЂ, помоћи божш-1Ђ узбјв и славну побћду надт. невћрникомЂ одј>;ки. М м , сл. бр. мол, оплакуемо 13 жертвћ} , кие су у безчовечномђ томђ бого одђ грозне руке душианске ладнои смрти у нћдра неиовине бачене. Они погибоше за народностБ србску. пролише кр†гоначку, изђ кое ће за насЂ произрасти мирисамЂ цвћтЂ слободе. Н би не устави одђ нб Ј овогђ врућегЂ родолгобјн ни нћјоно добро нит' богатство, нвћжа ситна дћчица, што данасЂ неутћшно пкште, вћрне супруге, што се у црно завигае, старми отацЂ и маика, што 6 сзђ подпоре осташе, та ии сама ладна смртБ не може 1и ни застрашити; они предЂ очима своима само срећу и слободу народа, честв цара и домовине имагоћи, са крви и животомђ своимђ посвћдочише, достоино примивши вћнацЂ мучеништва, да су достоине гране свете лозе Неманића , дична ј браћа Милош-Обилића, а содругови сложне браће девет-Шговића. II насЂ, лгобезна мои по духу светомЂ дћцо а по роду наими.ш! браћо ! несме ништа да | обустави душманину слободе наше на сусрћтЂ изићи, само сложно, сви скупа, Б огђ е сђ нами, |поб!.да е наша безЂ двоибе !! ! ! На страну сваку себичноста; св&чш нека свого вћру по своме обБ1чаго држи, а обште добро, нашу народностб и слободу, кралн и домовину предЂ очима имаимо. Наст. прате очи данасЂ празднуемм 13 мученика, за народностБ србску пострадавши. Оии не пмташе рданЂ другогЂ: кое си тм вћре? но и римокатоликЂ н православнми, едногЂ Бога надЂ собом!. вћругоћн а еднакогЂ душманина предЂ собомЂ виде!1и , браии^не езмкЂ, домђ и