Подунавка Београд

179

РУСИНИ И ПОЛШДИ .V ГАЛИЦ1И.

(Продужекје.) Ио оузвмшепн) Русинске народности нае се мнсиило, и старанћ Полнка о губитку наше народности н 1е се прекратило и подт> владомЋ АустршскомЂ. Они су старали се накнадити губитакт. политичне самосталнооти разпространЋнћмЂ народности свое на штету Русина. Више него икада старали су се прогласити езмкЂ Русинскш езмкомЂ пучкимЂ; а езмиЋ Полбск 1 и езмкомЂ изображене классе. Те Русине, кои су желили остати вЈ .рни своши народностн, називали су неизобрагкенима, и ко е хтћо имати наиманћ право на изображенћ, дугканЂ е бмо доћи подђ заставу Полћску; у противномг. случаго називали су га незналицомЂ, неотесанБиив генкомЂ. Премда е Аустр1иско правителвство при заузећу Галиц1е обећало чувати народностЂ Русина, опетЂ Н1е уводило Русинскш езмкЂ и слова, кол се овдћ употреблнваго, у брои предмета, предаванв! у школама. Као да е и оно само старало се о сл1енго двћ народности Галицје, ерЂ премда су Русини давалн му свагда нсна доказателства наивћрн1е преданости, оно е у свакомЂ слЈчаго, особито у последнћ време, давало преимућство Поллцима, Полђскомђ езмку. ЛатннскомЂ вћроисповћдашо, — може бмти изђ тогђ узро!;а5 што Русини нису имали благородства, нису имали заступника, нису се утискивали напредћ, или по томе, што су подозрћвали на нви з6огђ наклоности према Рус1и. У дане опасности Аустр!н е умела одликовати насЂ Русине одђ Полнка; но текЂ што е опасностЋ прошла, ћ1е хтћла у нама видити одћ .гћногЂ народа. У наиновјл времена, кздђ су Поллци почелн ммслити о установлћиго пргђашнћгЂ свогђ господарства, савршено промћнили су свого по. латику у одношенго према нама, Русинима, Они ^су хтћли употребити насЂ за подножЈе нбиногђ узвћхшенл. Ради побуђена сачуств1н народа Европски, онн се нису стб 1 дили учинита по.штичко убшство надЂ народомЂ нвима подчинКнммђ и поредЂ то! а сђ нБима едноплемевммЂ . опровргавагоћи нсторшско бмће нћгово ' у "ј. Они су наумилн представнти себе предЂ очима Европе народомЂ великнмЂ, састоеГшмЂ одђ 22. милјона. Сђ томђ цћли назнваго они све негда освоене *) В. Газат. Народ. бр. 2. одт. т. г .

области иманћмЂ свонмђ 1 ошђ одђ времена А! дамова, н именуго предЂ цћлБЈМЂ свћтомЂ становнике овн област1и Полнцима; н кадЂ би они ма када владали ТатарскомЂ, заиста не бм се стб 1 дили прнчислитн и Татаре Полбскомђ племену. Они су хтћли увћритн цћо свћтЂ , да те провинфе сђ нестрплћнћмЂ очекуго часЂ васкресенл ПолБСке и свогђ сђ нбомђ саединћнл, не поммсливши на то, да мбг , Русини , као наиближи нбини сусћди страшимо се одђ повраћена владе ПолБске, као одђ наивеће несреће цћлогЂ народа нашегЂ. Нбини политички бурп'аши, нб ^ нн дој писателБи, кое они по скупе новце на свимђ странама издржаваго, већа частБ емигранта, радили су сви у едномЂ духу. И такимЂ начиномЂ представллли су насЂ предЂ очима Европе правимђ Полнцима; землго нашу називали Полбскомђ, народЂ нашЂ Полбским !,; шта више долазили < у и до тога, да увћре свћтЂ, као дасе мм старамо о установл1.нго бБтвшегЂ кралћвства Полбскогђ . М б 1 Русини нисмо ималн силе противит се т б1 мђ пеправдама. НасЂ су сматрали за н веће простаке уображавагоћи, да ће.мо мн саи I тесати каменћ за саграђенћ нама самнмЂ тавпи. це. Прошло е то време, кадЂ су народи на шлци продавани бнли као марва. Поллци, у томб случаго. као и свагда, преварили су се у рачуну. Мн нећемо говорити за све области, кое у некадЂ бБ1ле подђ Полбскомђ владомЂ, немг-ке|мо утврђавати, да сви 15. милшна Русина не !.келе свогђ повратка подђ владу ПолБску, по томе, ј што су намЂ непознате мнслн браће наше, принадлен'.6ће данаст. Рускоме царству. Казаћемо I само узгредЂ, да су Полаци исто такимЂ начиномћ поступали са свима РусинскимЂ областима, I и свуда произвели та иста одношенл. Може I 6 б 1 ти , и тамо, као кодђ насЂ, грађанн, са свнмђ своимђ изродомЋ, ммсле о сретномБ мремену ; свогђ бнвшегЂ велнчјн, ко мм Рус . Гал ч башЂ ни како нећемо да на ново иодпаднемо [у подћ владу ПолБСку. (Продужиће се.) О ПОСТАНКУ РУДОКОПНЂ У КУЧАМНИ. (Народно прИчанЗз.) Ракита дћвоика чувала е овце негда по ] планини КучаинскоК — па прилико Ј. истомћ наI иђе на вдну леску, око кое сребро ув^ено на1>е