Подунавка Београд

202

Ст> нвколико хкдида п^шана , И повише стотина кош>ика, Са три топа и гроинммт» кубузомт.; Но ту Срба твкљ стотива беше, Мада чета безч. гримвн топова, Те не могав' сидн одод ћтм , Оборивши вевод ко Маџара , Повуче се своме гдавном* стану. ТекЋ се ово сб десве стране свило, Ади св дкве сад-Б допреше г.Јаси, Да е душма†јоигћ са већом-ћ свагомћ У ОрдоватЂ. седо уд4гао, И да овде сад-в ћупрјда гради Преко рЉке Тамиша крвава. КаД1> разабра Книћаниву Стево, Шта е душмант, наумјо вдетшн, Он1> оправн некод ко н-ћшака. И конвика, све Фесд1И дкјтм , И ува ВБа едно топче мадо, Да препречв душманину пута, Тврду вћру у Лиаку држећв , № ће ташо вз1> Идвора доћи , И довестн ДИВИ31ГО славну Павчеваца на гдасу воинвка ; Ио ее у том'1. превар!о дшто, Панчевачка дивиз н нв дође , А душмани топове опреше, И ћупрно сидомт, саградише , Мало орбску потакнуше снагу, И у шанацљ дотераше сидно. Сад1> се двже силна снла врагљ , Те у кругу иол& прнтнснувшн Одт> Ботоша и седа Жигмунде , И одт> Ечке па до Ордовата, Првбдижи се шанцу гоначкоме, Са свБ1 страна обколн га страшно. Са сви страва нападе га лгото, Са свн страна топо наперш, Са свм страна ватру управјо , Ха да потре воисву србеку маду. Када виђе Книћанину Стева КодивО се Маџарљ усид1*о , Онч> разреди свого малу воиску На све стране по окопу овоме. Кадт> в воисву разред1о л ћпо , И топове свуда намђстш, Онда внкну с во10и храброи вонцн : „Чуите мене мои соколови , Нека тутнви Маџарнна луда, Нека пуца на окопе дичне ?

Нева трошн барута проклета : Ништа нама учинити неће ; Вн не моите пушкв да бацате , 11а нн топа башт, ни едногк клетогљ, Докле моа пушка не ооали. " Стаде рика маџарски топова , Нада 1>уле по окопу храбром-в , Кано туча взт> облава црна : Стаде праска прокдетм кумбара По окопу повосита стана, Али Србо у окопу ћути, Канда тамо аиђе никогт> нема. Када виђе Маџарина луда, Да одзива из^ овопа нема, Превари се, увде га гуи , Те се онда окоау прикучи, И на гориш-ђ удари шначки , Али онда Книћаиин-ђ опади, Када месо промашнти неће , Па повика на топџ!в лготе: 5 ,Картач1> сада сићавт. просипавте, И поздравл^ћ Маџарима даите ! " Па повнва на пћшаке бћсне, И на свов Феслјв говачке : „Ето браћо желћнога меидана, У маџарско садт> гађаите месо, Нека знаде душманин« прокдетвш Како Србо тект. у месо гађа. ' Кадт. топоии зарикаше србски, И кад-|> пуШке препуцаше сидне Са окопа огнђвита бђсна: Наде Маџарг као мува мала , Око шанца у врви се валн, Стаде тутанв Маџарине б4све : Свон плећа окрену проклета, Наже натрагт. изподт. огнл живоп>, Те се таво мало поудалн, И понови ватру изт> топова, Не бм д' шанац1> поруш|о дичнии, Да б' к)ришомт> у н^ћг ул^ћгао. Но кад-в внђе душманинт. проклетБш, Да ОД1. тога ниђе ништа иема, Онт. с' налготи, на шанац1> нагрну, Ха у шанацт, удђгнути шћаше, Носећ' бреме увезаногт. сћна , Чимт. 6 бг шанацђ затрпао дичими. Ал' му лоша у том-ћ срећа бћ)ла ; Дочека га Србад!н сдавна Л 'ћпим1> огн1>мт> н ситнмм1> картачом1>, И оловомб из1> шишана цраснм,