Подунавка Београд

15 .1 11 К 1> на бои одлазећегт. угарскогЂ Србина гфотив г 1> злобнв1 Кошутоваца. Маике пиште, ситна дћца ириште ! Другч 1116 : идеиЂ ка боиште ! •ДуиавтЕ. плаче, .ното цвиди Сава , брт, су мон погажеиа права ! Жертвеници, Богу посвећенн , Оскврн1»ни и обезчешКени, Захт-ћвлго да вчше не дремамт« , Већг протв врага да се на бои спреиамљ! •Домовина н народноств драга, ПодаридЉна одћ проклетогч, врага , Вичу, да в стаић мое б+,дно : Смртћ ид' ЖИ80Т1,, да изберент, вдно! — — Много п;т самк у цара просш, Топдимт, сузим ноге м_у ]>лсмо, Да ин пружи спасенјн руку, И са срца дигне тежку муку : Лготе нде, што ми МађарЂ даде ! ! У цара е ерце мндостиво , Н познагоћ' да « менн криво , Помог о бм ад' му нешто смећа БоеКи < е зарт, КошЈта клета ? Ркчма м' маже, помо К б ми оддаже ? — *) Празна р1ечк не <'МБ1едена т^ћши, А паметант, здо одвратит' сп^ћши : И п идемЂ домовину спасти, врт, с' находи на ушћу пропастн ? *) Ово е п^вано пре нега в нзишао ванновш маниФестг? родолгебнвмн поацг нашљ сада бм икачно другче удесјо гдаса снога.. у.

А гркхт, ше пред1, Вогомт. и дгодма , Што ч евое закд«нити грудма ! — — Остан' ("Б Богомт, мон маико стара ! Ут^ћши се, Б гт, с' о меии стара ! Здотвора ћу надвдадати кдета, вр-1, правица номоК ће ми света ; А н браћа мон, н се иадамч, , Неће мене пуотит' да пострадамт, , Браћа мон ст, оне стране Саве, Ст, оне <Т|»ане Дунлва и Дране, Сви ће, маико, нећн много проћн,. Сво41е брату \ чомоћи доКи ! А нмамо и далк свонка , Н аше браћо. храбр!в ГОнака, На наш), к<>рак>> смак)н 1.е да вреба, И доћ' б.шже, ако буде треба ! Мирна дакде <"5, мое сране буди: Л самв чуо одб стар|в д одш , Да 6 р!вчБ одт. ц-ђде истине : „Пран Б иострада, адн ;.е погине! ! — — — Кт, мени видо, посестримо иида ! Стиже време да ра.ли '.рншБ крида ! Сд >бодна сн, збаци робске д. ице, Л нодазимБ заузимат' кданце, А ТБ1 кдичн, дозиваи Сдавене : Старо. мдадо. нек' на бон се крене ! Трпдћт дамц.', цнжн 1ИИЧ, изрнкои«, Не сдаже се сб деветнанстми Б в^комт, ;' Већ 'б Гоначкш поност. н дивота, Браннт свое до капи живога! Ко измакне и одб бо,ч с скрш : 'Гаи е иародт,, а СданенинБ нја ! ! — О Кошуту кдетБш Сдавождеру! Кон за Бога не змашт,, ни за в^ру