Подунавка Земун

Пошто су олп дпоица пеко време ћутећи у даЛБИну гледала, повиче одт> еданпутг Милое: „СадЂ се неварамг; оно, што се тамо у дугачкомг реду иза шуме сав1л, то е Госнодарг нашг са народомт.. Поб*ћдоносно враћа се садЂ нпма. За кратко време 6б1ће овде!" „Тако е к'о што кажешг Милое, л одговори Миленко. Одма изнесе изђ куле едпу велику заставу и задене е разв1ену на кулу, коа се стане тако вити, да се е иогла издалека видити. Тммђ е лгодииа иа сиолншнћмг утвр})ешо датЂ знакЂ, и недуго затнмЂ заечи читава околина одђ пуциа, коа е бв1ла радостна в1 >етБ за жител1) и поданике замка, да ј И мђ се господарЂ враћа, кон е 10ШТЂ пре две недел1> са стотину лтоди бмо отишао, да чету Рустемову, едногЂ исто тако снажиогЂ, као и страшногЂ странца, кои е нре краткоГЂ времена у Срему се поивт, у п ^ ноиђ прикриву прошфе, и ако е могуће уништи. 8. Мостђ се спусти, и одиа затииЂ доаши ПоглаварЂ замка, БраинвоИ, Господара замка в1;рнБ1И другЂ изђ ранЈегЂ времена, и устави се иредЂ звикомђ , да ту са осталимЂ иоданнцмма, кои су свн свечано обучепи, већЂ нредЂ замкомЂ скупл1>ни бмли, Господара свогђ дочека, и поздрави. Све ближе чуо се е звукЂ рогова. НедесетЂ конпника, иредЂ НБИма заставоносацЂ, ашили су напредЂ, за нБима се укаже господарЂ замка, поредЂ нЂга н1»говђ сбшђ Милошђ , оба на конБима, величествено ашећи. Бранивои ступи предг нби , спусти па опетЂ дигие свои голб 1 и мачЂ предЂ Господаремт. замка, нви да е све мирио кодђ куће, и трипутЂ викне :„Ура!„ кое и народЂ весело настави. За тимђ метне опетЂ своИ мачЂ у корице и пође поредЂ Господара, наоедЂ, кои му е бмо лгобезно руку пружјо. За пбил е лшило други 50 коннника, но међу нБима ,'шпо еданЂ високђ човекЂ у турскомЂ од "ћлу, кои е сасвимђ обезоружаиЂ бно. Међу конаницнма пзкђ виднло се ви»не богато иатоваренБ1 конл, предг кои е ио еданг човекЂ ишо и за узду ]'и водјо, и то е бнла пллчка поб1 >днтелн, кол е са весел&мг дома понешена била. Чета е ова бнла већЂ предг замакг стигла. Овде 111 е чекао свештепикг замка, едаиЂ старми, побожнми монахг, именомг Данило, са икономг светогг Николе, гои е као заштитителБ замка светкованЂ бно; иоредг 1г1)га стаала е госпон Воисава, но тадашн ^мЂ пбичаш, д| жећи за свогг Господара и супруга леба и соли на едпомг дрвеиомг плвту, а поредг н^ћ држала е н1 >па кћи блена, девоика одг 16 година, друГ1И ПЛЛТЂ , Г : К0МЂ 6 КОПДНрЂ СЂ ВИНОМЂ СТПИО. Вл а дииирови ћЂ, господарЂ замка скочи хитро сђ конн, прекрсти се наипре и полгоби свету икону, ЗаТИМЂ ппистуии кђ св010и супруги и окуси одђ пруженогг ну леба и соли, нагме се вина, иа и стпругу и кћерБ свого срдачио загрли. За ивимг е игаао синг н Ђ говђ Милошг, когг су и мати и сестра н&кннмђ погледима пратиле. Пошто се поздравг сврши, окрене се Господарг замка своимђ м уенимђ коилницнма и осталимЂ обитателБима за».: сг р^чизта; „Храбри мужеви и сви

остали лгобезнп мон! Сви смо се здрави натрагг вратили. Свемогућемг Богу за то Фала .ј Посао е срећно свршенг, и наша е землд одг онн, кои су е овогг послед1г1 »гг времена, онако често узнемиривали, сасвимг очишћена и ослобођена. НБ10вг вођа, „страшнни Рустемг,^ мени е се предо, онг е моИ робг, ено таио тогг см1»логг, особито храброгг мужа!" ЗатимЂ се окрене Рустему, и овако му проговори: „Рустеме! Даи ии твого речв •— ОћешЂ ли бежати, ако те у слобеду поставимЂ, да по момђ замку одати можешЂ, како ти се годђ допадие?" РустемЂ одговори: „ДаемЂ ти мого речв, да нећу бежати!" „Добро дакле\ и одговори ВладимировићЂ, „тн си мои, ако иедоброволБпи, ал' ипакЂ гостђ . Гостопримство Србину иалаже, да се госту свака угодностг чинн. Ево оваИ илешћг, поглаварг замка мога, Бранивои, бринуће се о томг, да теби тако угодно буде, као што 6 б 1 текг жел10." „Господару!" одговори Рустемг, „благодаримг ти за ту доброту, кого ми чинишг," Владимировићг рекне: „То е едино уважен!-. оне храбрости, сг којомг самв те вид10, како се боришг, зато те Рустеме и почитуемг као госта мога!" Затимг се опетг окрене лгодству, и овако свого беседу заклочи : „Као што е честв плачка учин4на, тако нека се честно садг и подели. Ал' наипре нека добродошлице кондирг прође одг руке до руке, добарг ручакг и внно некг васЂ провесели, затимЂ поиграите и попћвавте. Хитро садЂ гонацн, будитв весели и задоволБни!" Лгодство дигне калпаке и шубаре увисг и весело викне господару: „Млогаа лћга!" Оваи затимг оде са своима у замакг. (Продушиће се.)

Метарг Шжт у Бечу. (Преводг.) ПримамлБиво оио оиисаше Беча, кое се наодп 1оштг одг године 1477 до 1490. са свомђ живости нревозноси бечке палате, обитателноств грађански кућа, беселе, увеш. живе улице, богатство трговаца, сниностб дворова и прекрасие баште. Особито се у исгоме споминго кавези сђ певагоћимЂ и полбскимђ птицама, кое су Бечл16 о своимђ прозорима држали. Описаи'1е то каже: „Скоро свака кућа има и предЂ собом ђ и за собомЂ двориште свое, простране дворане, али и добре собе за зиму, ерг одг близу лежећн брегопа дуваго ладни ве•грови. Собе по гостшницама врло су лепо поставл1ше, ирекрасно иамештене и имаго пећи у место летиви ладнака. У све прозоре урезана су стакла, млоги су лепо боддисаии и сг гвозденииг шипкама одг лонова предохран1нш. Подг землвомЂ наоде се пространи подруми, потаВни дућани н доволбно простора за дућанскш еспапг. Дућани падЂ землвомЂ посвећени су апотекарима, слагалиштама , болтама и наемнимЂ обиталиштама и за страице и за домаће. Раскошио вел: колћше ирозора и огледала надвисило е већЂ оно, шго е у старини 6 боо. По дворанама и летнБимг себама тако млого птица држе, да бБ1 опаИ, коИ крозг сокакг пролази, управо мислити морао, да онг