Подунавка Земун

7

свок) красоту и саћноск. 1ошп> едаредг да покаЖе, пре него што се разстане. Скоро ни една одђ већШ зв-ћзда н1в ноћу у мћсецу Марту на своду небесномг изостала. Мл-ћчнии путг е скоро сву западну страну прекршдјо, Овант. се приближуе орпзонту, а РакЂ скоро сасвимг на гогу стои. На источномђ небу изишда е Д-ћва коа намг прол-ћће предсказуе. 'Гу се свћтли Влаће у нћзпноИ левои рут.г а 4 звћзде на тћлу. Кодг Егигпина е то бмла 1зиет> раннтелвица, кон е мћсто Влаћа сисагоће д-ћте носила. Поетички толкуго Грцд ту звћзду овако: бдноиг, веле оии, бавила се Дћва на землви и саобраштавала се са смргнима, сама безс.чртна. Она се звала Дика, правда, Скуплала е старце на тржишгу, те судила и поучавала народг. Онда се шшгђ ништа 1ие знало за раздорг, сва1>у и воену журбу. Иуно опасности море б ио е непознато, иа никакве дађе изђ далвине нису раану доносиле; марва и плугЂ а и сама Дика влад-ћтелвица народа, д-ћлила е правду и све друго тмсућестручно. Донде се она на зомлби бавила, докђ е 1 оштђ ту златнни в-ћкЂ трано. У сребрномг пакЂ вћку р*ћђе се она на зем.љи, и то не онако, као досадЂ уздншући за старммг временоиЂ, бавила. Она е иза горе само увече изилазила, па те са свимђ лгобезно бесћдила. КадЂ е на брдашцу лгоде скуалћне нашла, онда е претила и корела невалнлство нвиово и говорила: „0 квлико рђав !Д: породица су златии оцеви оставили! а вм ћете шштђ горе порадити!" Тако говорећи окрене се кт> брду. Но кадг поумираше и онп, настадоше ови лгоди, гвозденмИ радЂ, јошгг гори него пређашнби , па сковаше несрећне мачеве, и едоше месо одб волова, кои имг нБиве преораваше. На то згрози се и презр-ћ родг чов^ћчесшв па Дика правда на небо одлети. Одг туда шштг и садЂ као Дћва сниностб свого ноћу на смртне ши.гћ.

С м Ђ с п ц е. (Значаи садашн-ћ руске царице.) При саобштава„Конштитушонела" о наДновши мира надежди, преповеда о шго младе руссЈИске царице едну анекдоту, кон на свакги . с . лнђ великш духЂ и племенито срдце нћно показуе. Венчан^ нћно (познато е да е она хесска принцеза) са русеискимб престолоиаслћдпикомг, ние бмло дћло политике, него се оснивало на узаимнои наклоности и лгобови. Истина да е цар -б Никола допустш да се венчаго; но ние оссобите наклоности према сво10и снаЈи имао. Книгинн, кадг проучи волго цареву, по.нисли да ће скоро н г ћгово благоволенћ задобмти. ДанЂ рођепа цара Николе, свагда е одђ породице царске најјсрдечнје торжествованЂ бвшао. Обично су се царска маги и велике кнлгшЉ неколико месецм напредг трудиле, да женскШ рз т ку радомЂ, на кои е особвпо онђ много држао, н-ћга развеселе. Само Марја Александровна, млада супруга престолонаслћдника, ше на томђ послу участвовала, о чему се цео дворЂ дивш и чуд^о. Садг приспћ данЂ светога Ннколс: по обичаго пре доручка честита цару царска породпца и донесе му поклоне. Великошшгшш Марш приближи се и клекне, иакг почне на руссшскомЂ езБшу чпсто изговарагоћи „Вћруго" читати. ЦарЂ одма види, колико е труда и озбилие вол^ требало, да се за неколико месец!Гг до таке вешгине у руссшскомг езмку до1;е; ерг книгинл пре вснчани ни едне руссШске речи ние знала. Царг буде врло тронутг, притисне е кђ прсима, назове е св010мђ миломђ кћеромг, и одг тога дана е го до смрти свое особито миловао и лгобш. (Слћдугоће д4ло) наново сведочи о неограниченоИ брижлБивости и нравдотобш нашегг светлогЂ монарха Фраица

1осиФа I. Пре краткогЂ времена замоли се отацЂ н^ћке убоге породице у н^ћкои варошицБ! аустр1искогЂ царства, да му даду месго писара, но онђ буде одб^енЂ, и то се место даде другоме, кои истина да е у военои служби бно, али е пенз1е имао. Оскорблћнг сироиа отзцђ , на сав-ћтованћ некш при1тела, да се у томг управо на сзмогђ премилостивогг цара обрати, отиде у БечЂ, и како тамо дође, одма буде предг" цара пуштенг, дркћући и стрепећи приступи онг кг престолу преузвишеногг Монарха, но лгобвепуно и поверен-ћ дагоћи постуианћ цара охрабри га и ослободи га, те свого молбу предложи. „ПутуВте утешени" бмо е царевг одговорг, ерг докг кући дођете, бнће све у свомг реду."— У поверенго на речи свога цара хтедо салу оставити, кадг адг царг дал^ га запнта: „А имате ли новаца на путг?" — „Ваше величество^!" одговори онђ , „мои пр^нтелБи позаимише нешто миноваца на путЂ" „Е, то морате платитирекне племенитмИ владателв, и даде му меницу на 30 ФоринтШ у сребру. Лакимђ и веселнмг срцемг утешенг добротомг земалвскогг оца, одпутуе просителБ у свого постоИбину, и не слутећи, да е она царска заповестБ, кон се н^ћгове среће тиче, преко нћга телеграФичномг жицомг већг прелетила. Но шштг већа буде нћгова радостБ, кадг преко прага у свого кућу ступи, а жена га са радостннмг сузама у руцн са иаВменованн декретомђ дочека. ( И зђ окружпи Сарато†у Рјусс1и) дошла е нека простачка девоика у Петрополг, кон се безг руку родила. Та се девоика зове ТатЈнна Григор1ева, има 26 годпна. Она се чудноватммЂ начиномЂ место руку, служи са на све стране изображенмадг ногама. Са ногама пише, чупа крпе, зарезуе илапвазЂ, крои, шие, пара, плете, мота конце и памукЂ, чешла се, мме и суши главу, облачи се, отвара и заклгочава врата, ц додае свакоме, што кои треба, реже одђ папира цвсће и посгупа са кашикомЂ, ножемЂ и ви.иошкомђ као свакЈД друпЛ. Она лие воду изђ котлића у лонацЂ одг тел, и теИ у тацлу, кого она сама са ногама до уста доноси. На вдлбки валн кошу.гћ, и глача 19. Дете изђ колсвие зубн диже, па га сђ ногама пов1н. Она тера кон1ј упрегнуте у кола или у соница; па може преднћ копите у кона и подковати, Она се игра карге, удева конацБ или ибрпшимг у иглу. и т. д. и т. д. Та простакпнн е свого еестру одг н^не осме године кг себи узела, и свошмг е заслугомг одранила. (Слешанг досађаи.) Смешанг се досађа# случјо при укрцаванго Французке вопске за Кримг. бданг подоФицирЂ ловачкогЂ полка живш е у тесноиг^огношешго сђ младомЂ едномб женскомг, коа е сасвимг сврхЂ тога неут-ћшена бнла, што е онђ за у КримЂ поћи морао. Заклгочи дакле да га на свакјг! начинг прати, и онг немогаше никаково друго средство зато да измисли, него да се она у воиничке алвине обуче и да при укрцаванго воиске непримћтно у ла!)у уђе. Али случаи хтеде, да се подоФицирг у малов едноа лађици само са 25 момака на путг крене, тако, да е немогуће бшо шштг едногг момка крадомг унутра увући. Незнагоћи никаковогг другогг начина, договоре се, да со спроводителвка нћгова да у џакг еданг ушити, и да е посвсћепи у ту таину воГшицн у лађу унесу н између пртлага метну. Али као што се често догађа, да е судбина сђ противностима пребогата, тако се морао садг савг пртлнгг збогг тога, што се проиашло, да лађа ние за пловидбу способна, изђ те ла!је у другу пренети. ОфицирЂ, кои е ту на стражи 6 бш , прим-ћти, да се џакт» еданг миче, и изђ лгобопитства, шта 6 бј то бнти морало, заповеди, да се истнВ џакЂ прегледи, и на не мало упрепасћен^ ићгово стропошта се особитин таД садржаб предЂ нЈ>га