Подунавка Земун
I
Оваи листтј излпзи сваке Суботе, а цеиа иу е иа годину 4 Фориита, на полу године 2 Фориита ср. безт, поштарине; поштанска такса износи на 6 ■есецШ 30 кр. <:р. Пренумерирати се може у Аустрји кодђ сваке поште или позиати наши скупителз илИ управо кодђ издавателн у плаћеннмг писмама. а у Кнежевипи Срб1е у главноН рнвижари Велимира Валожића у Београду. За огласе плаћа се за редг 3 кр. ср.
ДИШ РШЕ.
I. Сладка смртБ. ДептирЂ малиИ шири крила, У грЈдма му пламенг гори, Нћга мами светЈоств мила: ГрудБ му сладка лмбооБ мори. Све уокрггг леткат' стаде, Да с' приближи светлои лучи, Ал у светлу ватру паде, Крила спали, сиртно с 3 мучи. Сладке сузе ронит' стаде, Смртнм« часакЂ чекагоћи; Богу душу радо даде Жаркш пламенЂ спомингоћи: ж 3а тебе самв животђ дао, За тебе и душу пусти, За тебе самЂ у гробЂ пао, Ал" ти лгобовв неизусти. " „У момђ смртномЂ часу ево: Чуп ми пламе смртне речи, Твоиђ пмену а самв цев'о, Оно иени лгобко звечи!" Сђ тимђ уздахомЂ душу пусти, СветлиК пламенЂ сгшмингоћи; бдно само садЂ изусти: умиремЂ теб' лгобећи!" Немои иитат', лептирЂ ко е? За висину низкоств нје; —
СветлостБ накЂ е — име твое! ГробЂ лептира ндногђ кр1е !
II. Л го б о в б. ЛгобовБ купе сва суштества У округу природе, УсредЂ вреве целогЂ лгодства Лгобве с' знаци свудЂ виде. ЛгобовБ знакЂ е превеликШ Божествене доброте, СветБ е овап васколик!В ПунЂ 1гћзш1е дивоте. Но нагони различни су, К'о одђ дана мрачна ноћв: Невиности зрацц гди су, Т а н е лгобве права моћв! Чиста лгобовБ са неба е, ЗемлБи поздравг Божества, Та у туги надЂ нам' бд!е, Оживллва суштества. Ружичии 1об светли зраци Гоне брпга' тамну ноћБ; Одђ н^ћ беже туге знаци, Ни смртв нема надЂ нбомђ моћв! Она сузу тиху брише, Што с' у оку заблиста Нико нека неуздшпе, Ко зна лобовБ шта и' чиета.
Божл искро! Лгобво драга! Сва намЂ земна радости! Тн намЂ даешЂ твол блага УсредЂ наше жалости. Т в о н младостБ вечно цвета, Време, смртБ ти робуе, Т Б1 с' блаженство овогђ света, Са†светЂ теби ликуе! —
III. За тебе. Прси се дижу Лгобови пуне Свакога часа За тебе! И кадЂ л стрепинЂ, 0 веру« мени, Само ћ дркћемЂ За тебе! КадЂ би и круна Дичила мене, Живш б' само За тебе. Кадг 6б1 се животђ ТвоВ скончат' хтео, Н 6' у гробЂ сиш'о За тебе!
БроИ 10. УЗеиунуб. Маа 1856. Година I.