Подунавка Земун

4

107

повода, да средствомг свои 1 викача разгласити даде: да 6 храбростБ у ФранцЈЗскои воИсци. На то воВводаАлтомановићг даде по своимђ викачима авити : Витеже Луи ! воивода Алгомановићт. поздравла васг и зове на меиданг, па вола вамт. е борити се па кошо, или ст> погу, волл вамг оружтемг за бодеп1), или за сечеи4 или за бацан!>, те да васг увери, да е храброств и у Млетачкои воисци. Воиничка чес№ захтевала е, да воивода тако поступи, и тако се отвори борба међу Алтомановићемт> и Витезомг Луи, пред г в лицемг оба стана. Витезт. Луи бише необичне гћлесне дчине, и свуда му е слава као пепобеђеномг предничила, па одтудг онолико уздав1> п1>гово у поб!>ду.. Алтомановићт. блше гћломг, као што се чинило, слабЈи одт> свога противника, нремда су га иначе сви као храбра и вешта борца позпавали. Обоица започну борбу на конБма и поваде мачеве. Алтомановићв привгћти по самомг начину, коимг е Витезг Луи кт> и1>му ездјо, да е овога обичаи, лротивника живо и оштро напасти, почемг е, уздагоћи се у свого т1>лесну снагу, овога, тако рећи, нрогутати и смождити хтео. Зато га Алтомановићг ладнокрвпо дочека и одбјно е само вешто и рекао бн безг свакогг усилнвана п1>гове ударце тако, ла е Витезг Луи, тиме све више и више раздраженг, свое жестоке ударце учестао. Тако е промашш свого цћлБ, и Алтомаиовићг се слабосћу свога противника наибол1> ползова и овога тако притесни, да е наеданпутг сђ коин скочјо и на землви се наново иреправанг за борбу ставјо. Овнмг поступкомг свога противника прпнуђепг, скочи и Алтомановићг нагло сг кона, и бор ба се наново започе. Ладнокрванг и садг као и пре, задоволавао се Алтомановићг самимг вештимг одбппгћпг СИЛПВ1 и нагли удараца свога противника дотле, докг се оваи ше прилично умор'10 т а после га ст> удвоеномг спагомг нападие и ударао га е тако вешто и хитро, као нгго се мисао у глави помишлн. Ударацг по руци избаци му мачг изг руке, а одг другогг посрну и стропошта се. Упревши побе1)епомг мачг у ирси почне Алтоиановићг говорпти: „Витеже Луи, нризнаите, да сте 1 и на кошо и сг ногу побеђени; призиаите, да е хра[ бростБ и у Млетачкои Реиублики; иризнаите наииоеле, да сге мои заточеникг и — одредите сами одкуиг." „6 стб , вб 1 сте победили, храбростБ е на вашои страни, и а самв вашг заточеникг. Каж"те ми садг, гакавг ће бвтги мои одкунг" — то е одговорш но. 6е |)енБШ. „Е добро." одговори Алтомаиовићг, „л самв само п. тимг задоволанг , што самв васг победш, и одпушгамг васг безг свакогг одкупа. Само васг то едио малимг: поздравите ваоде врстие другове и воинике, коииа се враћате. Каж'те нвио и гласно, да свакји чук; Силна е Млетачка Република. Нћиа е радоств, ] зел икодушно праштати побеђеномг, и доста 1011 е, ако се непрЈателБИ , бвии они кои му драго, и где му драго, н1>ногг победоносногг оружа страше." Витезг Луи ичезну сг позоришта свои' д1ма и кккадг га више нису видили. Кудг се део, и како се | скоичао, о томе хроника ништа неавЈа, ш> само е то

познато, да до данасг ше доб!о певца, кои бБ1 га опевао, Но да се вратимг М010И нриповедки. За тимг слћдовавиии мирг учини борбама краи и Алтомановићг врати се натрагг иовимг лавровимг венцемг увенчапг. Међу тимг трудови и тегобе рата ноколебшо му здравл1> тако, да е зажелш остатакг свога живота мирио и спокоиио провести. На ггћгову молбу допусти му Република, да сг боиногг иола одступи и свое дане на свомг добру „Бкла река" ироводи. XIV. Ар х и м а нд р и т г у м о н а с т и р у. Алтомановићг оде на свое добро сг чувствомг оногг човека, кои се после многи' иа широкомг мору срећно претрпл1 >иб1 олул паипосле иристанпшту приближуе. За НБИмг е садг столла ужасна ратна драма лмачно на свагда довршена, и у полскои тишини жив1о е одсадг мирио и спокоино, служећи се своимг земалвскимг благомг, коимг га е Еогг богато иаград10, на наиблагороднји начинг, овде сирома'е и страдалнике помажући, онде училиштама и БожЈимг храмовима богато прилажући и уобште за благо онм, кои су му по вери и народности наиближи бвии, радостнои чов е колго б п о д г ћ иству гоћи. Наипре е по'одш главнмИ монастирг, изг кога е пре толико година у бурнкш светг изишао. Отацг ТеоФаиг, садг већг старацг, теретомг протеклм година погурепг, дочекао га отворенимг наручемг рекавши му: „Добро ми дошао, сине, у ове стене. Т б 1 нехтеде 6 бпи инокг, нехтеде 6 б 1 ти архимандритг, и постаде као што самв прорекао, воивода. Благо нашемг монастиру, кои е иекадг тако врстногг ученика имао." „6 стб , истина, отче," одговори Алтомановићг, „а самБ дотерао до воиводе; но то ме е крвава труда •стало, и мпоге самв невол1з и оиасности иреко главе п^мегиуо, докг самБ то постигао. Но то е зарг бм.т Б ож1н вола, да тимг путемг пођемг, те да се уверимг, да е у овомг поднебесномг свету много више жалосги него радости, много више бриге, туге, болћ и муке него среће, укратко више мутнн, внше бурнБ1 него ведрћ! даиа." „А изводг изг свега тогг изкуства, сине?," иревати архимандритг ТеоФанг. „6 л', да е оваи: да е мирг међу лгодма наплепнпи Б ож 1 И дарг, и да е заиста похвале достоинг оиаи, кои удал1>нт, одг светске суете , за спасеше свое душе живи, и кои свогг ближнћгг лгобвомг предусрета, увекг само добра д1)ла вршећи ?" „6стб заиста, отче, и а ћу приликомг ириповедана о судбинама мога живога добити повода, опетг се кг томе вратити, што самв садг чуо," тако е заврпио свого беседу Алтомановићг, кои е одг садг иезаоднБШ гостг у монастиру бв10, и сг братшмг се искрено и пр1ател1>ски друж1о. Сећагоћи се доброчинства, коа е некада у овомг монастиру изкусто, учишо му е наиире такавг ири-, логг, да су му се ириходи тиме знатно умножили, а иосле, у договору сг архимандритомг ТеоФаномг, даде у монастирскоИ огради озидати здаи1е, у комг ће се возпитавати сирочадг и отечества лишена деца.