Подунавка Земун

143

Чимт> су Каиилла и ЈПонелла спазиле, да се Анзелио сакрт , уђу у собицу и #Самилла ст> великимг уздисаем в Л ^онеЛЈИ рекне : „Ахђ , лшбезна Љонелла! 11е бнл' бол-ћ бшо , да ми, нре него што ћу дћло извршити, кое ти нисамв одкрити смела, да ме не бн одв тогв удрЖала, да ми, вслимђ, сђ аиџаромЂ АнзелмовимЂ. кои самв одђ тебе искала, срдце ово б^ћдно расиоришЂ? Но немои, Н1е вредио, да а казпћна буделћ збогЂ туђе кривице. Оћу наипре да видимђ, шта су дрзке и срамотие очи Лотарјеве на мени прииетиле и шта га е нагонило. да мок> честв и искрено ирјателвство иоруши. Идм на прозорв м зови га унутра, ерв омђ зацело на сокаку чека, у надежди, да свого гадну намеру изврши. Но а ћу га суроВимђ али похваледостоинимЂ средсгвочЂ иредварптн." „За име Бонае, милостпва госпођо!" новиче лукава и вемгга Л1онелла, „шта мислпта сђ анџаромЂ? Та вн валма нећете себе и Лотар1а убнти ? И едно Гмд и друго вашу честв понпзило. Болћ е, да се учинпте, да васв н1е увред!о, а јошгђ болФ> бн бнло, кадЂ тогђ зликовца не бн ни пустили у кућу. ПоЈшслите само, да сио ми неаке жене, а онђ е човекг опажанЂ и одважаиЂ; иа ако га јоштђ и зла намера заслепи, то нећете моћп оно извршпти, што сте наммслили, ночемЂ ће васв у томе предварити и оно сђ вама учинитм, кое вамв е одђ живота скупл1>. Велиса е несрећа, ијто нишђ господммђ Апзелмо овакопо" ђ човека у кући оставла и такву му власп. дае; <-[)'!> узиимо на прммерЂ, да га вн убјете, ерк а мислимђ , ,да вамЂ е то намера, шта ћемо мн сђ мртвнмЂ гћло.и1> радити?" (Свршетакг сј1јд\о.)

Мгстна ситннца. Ови се дана шетасио по горнћов вароши нашега града 1( кодг те прилике уђосмо у порту тамошић иравославне цр1 4ше, ко.ч се красшшг положаемг дичи и нкдалеко пећг путиику у очи пада. Порта прилнчанг заузима иросторг н Лепо се одликуе сађеиимг на гажнои С1 рани дрвдћмг, кое свое гране лштнате н бондисане живи.мг зелениломг иружа у наоколо, п у внсг, да човека башг, када му пећг жестина сунчнногг З|)а1;а дод|.ч, тихо — примамтћнво вуче на тако прјлтио местанце, где му е просго, горе доле проћи со и душу, тугомг иожда и брпгочг нс мало обтерећену, благимг опетг мнслнмн окрепнти н оснажи ги. — Мм дакле ходагоћи по портн опазисмо недалеко одг цркве едну плочу травомг обасуту, кон тамо на вочјби лежаше. Лгобопмтно прмступиемо и угледасмо на. исгои плочи, кол се изг упранг карарскогг мсрмера састон, »екји латинскШ надписг. Вре»н: е горнго чаетк те ллоче нко већг ошгетило, ио види се ипакг, да е иегда круна одг некогг грба туда урезана бмла. Затимг слћде ова слова, кон су већомг страномг јоште добро сачу вана и зато не баип. тежко чатива, т. е. М1ЛИ. НЕНЕГ)Е8 1'АКЕЛТШИб РН881М13 РОЗУЕШЈКГ. Ово ће рећи: хи.шду иетдесегг седмога л*та. Иаслћдници своимг побожнимг роднтелкнма ставише (тап т. е. споменнкг.) Ниже тога надписа впди се надалћ сг леве стране нознато башословно створеи ћ, кое се по многииг грбовнма налази н кому е име: грич>г, иоп, немачки: @ге(ј, а латииски па и грчки: дгЈрћиб — у(л5гро,-. Прнм1>ћаг,амо, да су слова истога надпнса всштимг длетоиг н башг лепо длетсааа , а нлоча е како видисмо осамг его година манћ едн) т стара. дакле свакоако имамо едну старину нредг нами, одг кое да се неппо говори н пише вредно с. Мислимо, да бм се можда у зем.п.и, када бм се исга а оча днгла и тамо копало, нашло и више коекакви други старина, ерг налл намг знатн нзг новћстннце, да се Зе-

мунг негда шпр!о по равиици, кого данасг горна варошб и ближа села, наиме Батаннца и Угриновци, заузимаго, и д« се по тоВ широкоВ полнни у разнимг биткама, почемши ове броати одг времена римске некоћг владе амо до последнћгг турскогг рата, силна већг крвца проливала. Ако дакле горе споменута плоча збплн, како намг се чини, покрива нсгдашн^ гонаке, кои се храброшћу одликоваше, а ми го оставимо, нека лежи и надалћ на свомгместу; нека мируе подг нвомг пра гоначки дотле, докг се едномг већг гласг суда бож1ега по землки не поави и ■— мртви тада устану. Мн смо ову ситницу до знана наши читатела сгавили, што судисмо, да е занимиво, за старине пропиткивати и кадкадг по гдекого речцу о нвима пробеседити. Мили се човеку знати, што и како е негда бмло, и радо те слуша светг, када му све оно протолкуешг и изпреповедашг, што стари споменици о живогу и о слави, о борби и о смрти нћгови прадеда говоре. Да, прошлоств е иаше наследје, што намг она дае, звало се то стармп каменг, сгаро ппсмо, стара кнкига, стара наука илити другончје, имаде за насг велш.у цену, и зато ће добро бмги, да позорностк на све стародревности, кое се по землви налазе, обратимо и по томе одг кваренн, рушенл, уништоженн Ји сачувамо.

Зачинци. (бстествоизпмтателБИ.) Бобартг, славнмиестествоизпмтателБ и насгоиникг боганичке баште у Оксч>ордскоиг Свез г чилишгу у време владе Карла 11., преобразн едномг мртвогг пацова у оби шу аждаго, тиме, што му е главу и репг мало преиначјо, и у кожу два дугулнста на вргу шишста дрвета увукао, кон су кожу сг обе стране мало развукла те е тако изгледада, као да има крила. Са тимг е тако преображеногг пацова осгавјо, те се осуш '10, докг нје сасвилг отврдн }ч). Садг е цео светг миелјо, да е то аждап. И сами учени лгоди дивили су се тои животинби , и еданг е одг нби точнм Д сннмакг и опнсаше ове аждае послао Доктору Малмабеки, библштекару ве* ликога кназа у 'Госкани. И у Италји певали с} г јоштг у дугачкимг одама и лепнмг сонетима о овоп новои аждаи, и калг е див.тЈигћ напвећји степенг дог.тнгло, онда иетомг несташко Бобартг одкрје свого шалу. Ио при сиемг томг опетг су 10штг дуго лгоди мнслили, да е таи аждаискми пацовг образацг вештине и чуванг е у 1ондонскомг Музеуму. (Ио самомг Лутеровомг казиван го) посћпо га * у Вартбургу ђаво, коегг е ударјо дивитомг у главу, тако , да • зидг мастиломг попрсканг остао. Нетарг велишИ, посћтивиш едномг Вартбургг, зажели видити то мастпломг попрскано место, и кадг су га у собу одвели, сматрао е исто машући главомг, па онда напише на томе месту: „Могуће е, али и мастило — ново." (При угледу) дуго тражеие Французке Флоте викнуо е Нелсонг: „Сутра самк илп анђео или Лордг!- 1 (т. « ил' ћу бмти на небу, или ћу постати ЛордоМг.) (Н е к 1 и т в р д и ц а Л о р д г) же.по е Даги СвоИ 'одниКг живописати, а кг томе е избрао предмеп., како е Фараона и нћгову вопску црвено море поклопило; но ни Сг еднилг живописцемг Н1в се могао погодитп. НаиПосле прјнвн се славнми Хо" гаргг (1697 — 1764) и пристане на две гвинее. Иородица дакле морала се изг куће изселиги. Хогартг свршн брзо своИ посао. Лордг се врати сво1ои кући; ал' има шта видиги ; цео 'одникг бнше само Финомг црвеномг Фарбомг измаланг. г 'Га вм ме нисте добро разумели," рекне Лордг Хогарту,; „требало е Фараона н н г ћгову попску измалаги." „Патакое," одговори оваи, „И Фараопг и нЂгова воВска леже у мору, и тако ћетв ии две гвинее платити."