Подунавка Земун

147

анџаромг, кои у рукама имамг, прси мое. Пре него што ћешт. ми одговорити, саслушаи ме, што ћу те !штати, па посде ми одговараИ, шта оћешг. Изме1)у свега кажи ми Лотарш, познаешт. ли тв! могђ мужа Анзелма, и шта судишг о н4му? а друго ми кажи, да ли мислишг тб 1 , да и мене познаешг ? Одговори ми одма и безг околишенл; ерг моа су питанл сасбимђ проста." Лотар^о нје тако неизкусанЂ бмо, да не бм одма ПланЂ нћнг погод1о , и онђ е знао на првми знакЂ намеру ићпу тако вешто подпомоћи, да су обадвое врло вешто нћшву ролу изиграли. Онђ 1оИ дакле одговори: „ћ нисамБ мислјо, лгобезна Камилла, да ћешЂ тн мене зато звати , да ми нека пмтапл предлажешЂ, коа очекиваиго пикако неодговараго. Ако збогЂ тога чинишђ , да 6 б 1 твое благоволен1з, кое си ми показала, надал1> продужила, то писи требала, да ме тако рано обнадеждишЂ; ерЂ кадЂ кои мисли, да се веома нриближ10 ономе, што жели , то е онда жалостше ако се жела ова одђ н1>га удалава. Да ме небБ1 пакЂ прекорела, да д на ПБГгана твол нећу моћи одговорити, то те извештавамЂ, да п Анзелма познаемг, будући смо одђ детинства заедно одрасли. 0 пр ^ателБству, кое тб 1 познаешЂ, нећу ништа да говоримЂ, ерЂ онда 6 б 1 томђ иарушешо а самЂ сведокЂ 6 бјо, а порушвти морао самБ, кадЂ ме лгобавв, коа и више што учинити може, на то нагонила. Л и тебе познаемЂ Камилла, и онако те исто почитуемЂ, као и онђ самЂ; ерЂ за скровиште одђ мале важиости нити 6 б 1 а свету дужностБ мого пренебрегао, нити свезу пр1ателБства прекинуо." „КадЂ то признаешЂ , л рекне Камилла , сђ каквимђ си образомЂ, тб 1 наижешћш непрЈателБ сваке истине, предЂ ону доћи могао, кого за образацЂ женски створегш држишЂ, и оногђ увредити, кои е твои искренни пр1ателБ? Но а несрећиица! читаво се сећамЂ, шта те е побудило, да оно презрешг, кое 6 б 1 требало да уважава1ИЂ. Валвда самБ ти се у нечемг песмотрена иоказала, ерЂ лакомнсленостг нећу да напомин 1 змђ, што Н1е сђ намеромЂ учшгћно, већЂ простодушно, као обично што женска често ономг неку слабостБ неотице покаже, о комђ суди , да никакве зле иамере нема. И кажи ии, неверниче, кадг еамв одговарала твоимг умишллима или словомг или д 1; ломђ, и кадг си иоле надежде увидити могао, да гадну ц 1; лб твого постигпешг? бсамв ли а другчЈе на залгобл1ше речи твое одговарала , пего сђ наивећимг негодоваи^мђ н наижешћимт. опорочаванћмг ? бсамБ ли п новерила твомг честомг обећашо, и есамв ли нримила поклоне, кое си раскошно разсипао? Но почемЂ се непонлтно меии види, да се каква страств у срдце 3'лећи може, ако се и наиманд надежда непоави; то готово признати морамЂ, да самг тво!ои продрзлвивости сама крива, и да е надежди твоти у печемЂ несмисленостБ поводђ дала. Зато ћу и мене саму да казнимг за оно преступлеше, кое сн тн учишо. Да бн се пак г Б уверш, да нећу манћ строга 6 бпи према теби, као и према мени самои, то самв те дозвала, да сведокЂ ове жертве будешт., кого ћу за лгоба†нарушене честн мога мужа принети, кого сн тн хотимнце увредјо. Но и п самв такође увредила, што нисамБ предосгорожно прилику избегавала, како ти не 6 б 1 ни ј чемг опаку надежду иодранБивала. Л ти Јошг едаи-

путЂ кажемг, да ме наВвише мучи, што самћ мошмг несмотрености можда опакоМ тво1ои намери повода дала; и то ме побуђуе, да саму себе казнимг. брг кадг 6 б 1 ме другш казнјо, опда 6 б 1 се мислити могло, да е мод собствена погрешка бвиа. Но пре него што ћу то учинити, желимг умирућа и ономг животг одузети, кои ме осветомг наситити може, како 6 б 1 едномг на ономђ свету предЂ безпристрастнимЂ судшмЂ стаала и казнБ оиога гледала, кои ме е до овогђ очанвагоћегЂ магиовена довео." КадЂ е последнћ речи изговорила, пође сђ голимђ мачемЂ на Лотар ^а, сђ намеромЂ, да га у прси прободе. Оваи се поготову збунјо, ерЂ ше знати могао, да ли ово одђ истине, или изг претваранл 6 бјва; бранјо се колико е годб могао, да га перани. Кадг види она, да га ранити неможе (ил 1 што ше хтела), онда хтеде свом крвв пролити рекавши: .,Кадг ми судба недозволава, да желго испунимг, то ћу се потрудити, да е барг у свему неосуетимЂ;" и удари се анџаромЂ исподђ левогЂ пазува лако и као онесвешћена падне. Лшнелла и Лотар10 окамене се, и нису очима могли веровати, да Камилла у крви лежи. Као безЂ душе полети Лотарш, да ши мачЂ изђ раие извади; но кздђ види, да е рана мала и безопасна, ублажи се, а уедно и дивш се лукавству нћномЂ. Да небБ1 и одг свое стране ништа иренебрегао, стане тужно надг КамиллочЂ илакати и запевати, као да 6 бх мртва 6 бгла; и ироклинао е не само себе, него и онога, кои га е на то навео; ер в е знао, да га Анзелмо слуша; па зато е и наводш онакве речи, да 6 б 1 свакш, кои то слуша, већма н г ћга сажал1звао, него саму Камиллу. Лшнелла узме е у наруча, метне на креветЂ и замоли Лотар!!!, да лекара нозове, како бв1 ши рану заВ10 и НБима у помоћв притекао, шта ће Анзелму казати, ако се дотле рапа незалечи. Лотарш одговзри, да му може казати, шта оће; онђ садв неможе доста паметанг бмти, но то ши може само нреноручити, да госпо1)у гледа, ерг онг одлази, да се ма гди одђ лгодш сакрје. Чимђ се удал10, стао се крстити и дивити лукавству КамиллиномЂ и вештини ЛоиеллиноВ. Оиђ е себн представлао, како ће Анзелмо сад г б уверенг 6 б 1 ти, да другу Лукрец'по за жену има; и едва е чекао , да се сг АизелмомЂ састане и ту му срећу честита. Лтпелла зауставлала е међутимг крвБ, коа е онолико текла, колико е требало, да се ова обсена за истпну сматра; прала е рану сг виномг, прев^ала и нарицала тако, да Анзелмо мора о верности жене п1;гове уверенЂ бнти. Камилла е иритомЂ подпомагала; иазивала е себе малодушномт., шго 1пе оиомђ животђ одузела, кога очима пеможе гледати. Питала е служавку, да ли ће лгобезпомЂ мужу све ово одкрити, или пе. Она 10и никако 1пе одобравала да одкрје, што бн се тада мужв н 1> нђ Логарјго осветш, а то иеби могло бнти безЂ велике опасности; а света е дужностб жене, да такве опасности уклана. Камилла се на то склони; али е упнта, шга ће се за раиу измислити, ерЂ ће Анзелмо морати примћтити. Лшнелла Јои рекне, да она неможе лагати, па бнло то и у шали. „А како ћу н, к упнта Камнлла, „кадЂ лажБ не само измислити, него ни изговорити немогу, па да ми