Подунавка Земун

150

„Садг самБ тако збун ^на, да вамг нисамБ у станк> исказати; но претрпите се до сутра. Вб1 ћете одђ мене такву таИну чути, кол ће васг упрепастити. МеђутимЂ будите уверени, да е онаИ младићЂ, кои е сђ прозора скочш, доиста мои заручникг." Анзелмо се успокои, ерт> му ше на памегв могло доћи, да ће она добродЂтелну нћгову Камиллу обелоданити. Затвори е клмчемг и рекне 10и, да е пре пустити неће, докђ му све неискаже. Затимг оде Камилли и каже 10и, шта се сђ ЛшиелломЂ догодило, и како му е обећала, да ће му важие ствари одкрити. Може се представити, како е Камилли бмло, кад г б е ово чула; ерЂ на друго ше могла мислити, него да ће е .Ионелла обелоданити. Чимђ е Анзелмо заспао, узме Камилла наИскупоценш адиџарЂ и нешто новаца, извуче се неприметно изђ куће и побегне Лотар1ГО. Испреповеда му све шта се догодило и рекне му, да е гдигодђ сакр1е, или да сђ нбимђ заедно кудЂ побегне, гди е не 6 б 1 Анзелмо наћи могао. Лотарјо речма овимђ тако упрепашћенЂ буде, да ни словца одговорити нхе могао. НаИпосле падне му на паметБ, да Камиллу у некш манастирЂ одведе, у комђ е сестра н&гова игумен1н. Камилла буде тимђ задоволБна и о^ма сђ нбимђ тамо оде. Лотарш пакЂ крадомђ оде изђ вароши. Чимђ е свануло, устане Анзелмо, и неузимавдћи на умЂ, да Камилле нема у соби, упутисе у собицу, гди е Лшнелла затворена бБ1ла, сђ неисказанимЂ лго 6 опб!тствомђ , шта ће му одкрити. КадЂ собу отвори и унутра уђе — Лшнелле нигди нема — спази на прозору свезане чаршаве, по коима се беЗЂ сумнћ на сокакЂ спустида. РаздраженЂ врати се натрагЂ да Камилли приповеда; но кадЂ е ни у кревету ни по собама ненађе, види па чему е. Пвггао е све служителћ за шо, но нико му ше могао одговорити. Тумарагоћи свуда по собама, наи !је на отворенБШ сандучнћЂ, гди 10н е адиџарЂ стадо, и види, да е све одвукла. Садв му се текЂ очи отворе, и увери се, да несрећи нЂговои ше Лшнелла крива. ЖалостанЂ и тужанЂ отрчи у спаваћимЂ алБИнама Лотархго, да му се изадикуе; но кадЂ н овога ненађе, и кадЂ су му служителБН рекли, да е нбшвђ господинђ у средЂ поноћи некудг отишао, у малЂ што 1ие полудш, врати се као изванЂ себе опетЂ кући и викне служителћ, али ни едногЂ ту небБМше сви се разбегли. СадЂ му е сасвимЂ стала паметБ. НаеданпутЂ оставлћнЂ одђ жене , нрјнтелд, служитела и одђ самогЂ неба, Но оспмђ свега тужш е и печа.110, што е обезчесћенЂ. После дугогЂ размишлавапл намисли оиомђ пр!ателвд на полбско добро отићи, кодб кога е већЂ дванутЂ 6 бш, докђ е луде намере умишлавао. Загвори кућу и крене се сђ тужнимЂ срцемЂ иа путЂ. Но у средЂ пута тако клоне духомЂ, да е морао слшити и одморити се. НредЂ вече прође некји конаникЂ изђ вароши долазећи, кога Анзелмо поздрави и упБ1та, шта е ново у Флоренцу,

„Наичудноваид новостб на свегу, а одговори кошшикђ ; „свуда се говори, да е Лотарш, пр1ателБ богатогЂ Анзелма, ноћасЂ жену му одвео; и да е и самогђ Анзелма иестало. Све е ово нека служавка Камиллина исказала, кол е Гувернеру доведена, ночемЂ се по чаршаву сђ прозора на сокакЂ спустила. Цела се варошБ томе диви, и неможе се начудити, да се кодђ нби то догоди, кои су се у целои вароши само они правимЂ и иекренимЂ пр1ателБима називали." „А зарЂ се незна, коимђ е путемЂ Лотарш сђ КамилломЂ отишао?" упита Аизелмо. „Незпа се," одговори конлникђ ; „премда е ГуверперЂ иа све стране разаслао, да ш потраже." Ова несрећпа в^стб тако згрози Аизелма, да му н1в само разуму но и животу претила. Силомђ са земл1) устане, узшни кона н оде своме пр1ателго. Оваи шштђ ше знао о тои несрећи, али му е на лицу иримћчавао, да га дка туга мори. Анзелмо чимђ у собу ступи, рекне прглтелго, да му се креветЂ нростре п арпд, мастило и перо донесе. КадЂ му све служителБИ донесу, заклгоча врата и легне. Но мало затимЂ спопадне га таква мука па срдцу, да е већЂ примепо, да му нема живота. Да 6 б 1 свого несрећу самЂ описао, узме перо; али при свршетку писана клоне му рука, живци сви престану радити, и з 6 огђ несмисленогЂ лгобо^штства у паигоремЂ очаднго издане. КадЂ е вид10 домаћинЂ, да се Анзелмо живђ нечуе, уђе у собу, да види, ели му е што бол1>. Онђ га шфе у кревету, пола на асталЂ наслонЂногЂ сђ перомЂ у руци. Онб га зовне, но кадЂ види, да му ништа неодговара, узме га за руку — али ова као лед г б ладна. — УплашенЂ домаћинЂ зовне служител^ и прочита ону артпо на асталу, на коши е ово стаало: „Луда п несмислена жела стала ме е живота. Ако Камилла за мого смртв чуе, то нека зна, да шВ опраштамЂ; ерв она ше обвезана бБ1ла, да чуда твори, а д нисамБ нужду имао, да такова чудна дћла одђ нћ захтевамЂ. Почсмђ самБ а самБ узрокЂ мое иесреће, то 6 б 1 неправично 6 б 1 ло , кадЂ бм Дотле е Анзелмо написао, и потоме се вндитн може, да е готово напречацЂ умро, почемЂ ни започетвш смисао 1116 довршити могао. Ир1ЛТеЛБ нћгОВЂ обави смртБ н*говимђ рођацима, кои су већЂ чули 6 б 1 ли , каква га е песрећа иостигла и у комђ се манастиру Камилла налази. И она е скоро при смрти бмла, но не што е Анзелмо умро, но што е чула да е Лотарш некудБ отишао. Она и ако 1ие хтела манастирЂ оставити, онетЂ се затезала нокалуђерити се. Но кадЂ е едпомЂ чула, да е Лотарш у воини тада сђ Неаполитанцима вођеноИ погинуо, свуче мирске н обуче калуђерскв алБине ; и иаскоро у тежкомЂ каанго н туги сконча се. Тако несмислена намера у невреме све у гробч. сарани.

Обнчаи при крштепм кодт» Мало-Руса. Млоги одђ Славепа задржали су нешто одђ ста- шо детета узме кумЂ изђ пећи угл1;влд, оде на расру обичаа, но ни едни нису у толико, као Мало-Руси. кршће и около себе разбаци; ово храпп новорођено Мм ш1е0д1ш0 овде обичаи при крштенго. При рође- одђ окобол1>. После узме дете одђ матере, а кумЂ