Подунавка Земун

168

„непознатомг Богу." Тако е исто и ст> нашимг кицошима; они носе често поредг себе ликђ какве бопш-ћ, кого сами непознаго. — Лепотице обично сс горде, кадг читаву гомилу обожателл око еебе имаго. 0 ч и. Похвалгого сеуста, руке, витице лгобезне; но поиаДвшне очи. Ове наИрад1е човскђ гледа, ерг се душа у нкима огледа. Очи су наВвеће кумбаре за оне, кои се подг заставомг амори налазе. Колико се мм наслађавамо, толико \п се и плашнмо; ерт. кадкадг су очи шпјопн, а шшта чешће издаШшци лгобовиика.

С М Б С И Ц Е. — У некомг дружству рече еданг о некоЛ староД госпођи: „Она е анђео!" „Како можете онако стару жеиу анђеломт. назвати?" упита га другш. „А зашто не?" одговори онаВ. Та на небу има анђела, кои су већт. 1000 година стари." — НекЈИ свегатеникг, хтевши свое слушаоце беседомт. разн^жити, рекао е: „Разсудите боголгобиви христјнни! Богг в дао свога еднородногг смна на жертву, последнго подпору своедубоке старости." — На то почну неке баке одг плача ецати, а онг, да би ЈИ утћшш, рече имг: „Немои-

те плакати! Можда ше све тако сасвимг основано, каћ што самБ вамг казао." — Окружнш! ииџинирг Н. буде одг правителства послатг да пресматра затворе. Приликомг томг у едну варонпшу дошавши, градоначалникг га врло лепо дочека н на ручакг позове. Будући тв ииао времена, самг инџинира прн пресмотравашо затвора' пратити, то заповеди профузу исто место нћга чииити; рекавши му: „водићешг овогг Гогподина у оиаЛ затворг, гди онг захте." ПроФузг сг инџиниромг отиде а градоначалнииг нви свошВ госпои, да благовремено ручакг преуготови за имагоћегг госта. — Кадг времеј ручку приспћ а инџинира 10штг нсбуде, онда градоначалникг, нострпелБиво очекинагоћи прилику показати свое гостолгобје, у томе се осуети, ерг прође и два, и три сата а госта ни одкуда. После тогг времена дође проч>узг, кога градоначалникг удивл4но запита, гди е инџинирг. ПроФузг одговори: „водш сниб га свуда по затворима, и што му се нигди допало нје и напоследку шштг и отићн е хтео, то самк га п морао самг у Нр- 14 затворити, одг кога изволите примити клгочг. 6РАКЂ И НЕТА1ГБ. 6 р а к г. Ко е твоЛ СпеЧмН ? Петакг. Какавг ми е Светацг, онакавг самв п л. бракг. Како? Петакг. МоИ е, Светиб Кузманг безсребреннкг.

ЗемлЂ на продазо. ФортепЈапа продал. Фортепјаии са особито лепвшг и аснвшт. звукомг, кои се збогг свое изредности, дугогв траана и сталности у сдасу иарочито отликуга, непрестано су на продаи, и изсвираии Фортеп1ани прииагосе у проиену кодб АлоВза Лми у Земуну.

У Панчеву у србскомг потесу Панчевачкомг, налази се 10 ланаца добре ораће земл1ј на продаго. Ко желе такову купити, нека се сг наплаћенимг писмомг на учредничество Подунавке обратцти изволц.

на киБигу ДВА ДУХД II ВУКЂ Б!>аНХ0ВИ1)1. ИСТОРИЧНО-АЛЕГОРИЧПБ1В ОБРАЗЛКЂ ИЗг XIV. В1.КА. (Сг едиимг ликомг.) 0 садржаго те кш,иге похвалиу речв повести, и тиме го србскомг читагоћемг свету пренумерацје ради препоручнти, нвдопушта ми честв моа, само утврђуемг то, да е оадржаи и-ђнг историчаиг, п да башг у ону славну Еаоху србске пов^стиица снада, у кошв су се наНважиЈи догађаи збивали, и у коЈоИ су на:1слапши србски витезови живили. Исту кнбигу иамеравамг пзтемг предуцнсаша издати: с' поверен4мг позмвагоћи свакогг да се на кнБИгу ову мого предупише, коа ће десетг габака велпка, и на лецомг папиру и чисто штампана бмти. Цена јов е само 40 кр. сребра. За скуиител"ћ свое позБшамг све оне — коима просвета на срцу почива, а наИпаче учителћ — садруге свое — очекивагоћи да мн се еимна ради штампаии наИдал-ћ до настанка Новембра припошлго: догле ће кнБига штампана бмти, и само на имена се очекивати. : Зато, што се небБ1 на киБигу дуго чекало, умолнвамг повторигелно како е коме могуће, шго пре предуписнике свое цослати уираво на мене у БечеИ, а коме е по окрестности згодн1в, може се и на г. типограФа I. К. Сопрона у Земуну, обратити, коц ће иотомг, и кнБиге разпослати. Новцц се иолажу при приманк) киБига. За трудг г. сцупигелђи добиаго 11 -ту кнБигу у дарг. У Старомг Бечего 7. Маа 1856. Ил1а Поповићг, учителв.

ОдговориБ10 издавателБ : I К. Сопроиг.

Печатано кнБигопечатнБоиг I. К. Сопроиа.