Подунавка Земун

„Иди и небрини се 1)орђе .... Ево, тко ће ме е онт, производш, сћкао Ш е као репу, и землго в одђ насил1Л нбиховогђ закрилити?" одговори мирио Турцима мртвимг покривао, безг да е млого свои модЂвобка, тргнувши пожђ у недри скривенг. Ово ми е мака губхо. Никадг се н1е онг упуштао у отворено савЂ адиђарЂ, кои заостае у рукама жена' кукавпе сражеше, гди бв1 поразителна нееднакостБ у числу Србје!" рекне она горко осмешкугоћи се. бораца могла н^гове момке застрашити, а Турцима €узе, прве може 6 бјти , кое е пролјо неустраши- више пов"ћрена улити. 5ш& младићЂ, потекле су низђ н^гово огорЂло лице, На халовитомЂ вранцу, у лицу црпЂ, сђ чертама кадЂ е своимђ рукама родител^ћ, пр1нтел"ћ и нев4с .ту ако израженимЂ, кое су дуге црне власи окружавале И&обимао. гово угрожателно чело, страшнвш погледЂ, стремлвивЂ „С ђ Б огомђ , а ћу се за васЂ старати. Тешко покретЂ, горделБивБ1и стасЂ као и заповедагоћш огроономе, коИ васЂ и за длаку на глави дирне! А хђ садЂ," мнбш гласЂ чшшше, да е 1)орђе, простБш таи србјнрекне онђ са одушевлен^мЂ, „садЂ е суђено: вћчнвн! нацЂ у простачкомЂ свомђ одћлу, кое 1ие никадЂ са

бои, боИ иа животђ и смртв противу ОсманлЈа!" II онђ изчезне. Ово е позорђ рћшило судбу ђорђа Петровића; ово приклгоченћ р-ћшило е судбу несретне Срб^е. Одђ часа тогђ по цћлои землБИ несрећне Србје,

себе збацш, ро1 )енЂ, да сво 1 омђ волбомђ надЂ свима и свагда влада. НикадЂ поб+фенЂ, свагда побћдителБ предводникЂ аидука постао е страшиломЂ турски воиска. У свомђ суевЈзрЈго они су н4му силу волшебну приписивали, и

изложене турскомЂ мученго, свак !и дзнђ подђ свакимЂ не другчје но Кара-|)ор1 )емЂ га звали.

видомђ , едно за другимЂ ионавлала су се ова поразителна позоришта. III. У аидуке, тако зваие по простомЂ „горске пуста1е," ишли су обично СрбЈанци изђ равна, г.он4ши бвио право ил' иеправо одђ турски господара. ОбтуженЂ бћгао е у стародревне шуме, ту е налазш пр

Но наскоро морала е властБ турска и то увидити, да е ово движеше узело совршенвш политическш карактерЂ. Одђ н1>когђ времена у свакомЂ важшемЂ сражешо притицали су обитателви равница' свошВ браћи у помоћв, затимЂ после побЈ>де враћали су се на свое полБске послове, Порта е то видила, да оиа безЂ употребленн велике силе неће у станго 6 б 1 ти ове чете обуздати, кое вобитну слободу сдруживши се са онима, кое е по- су с' даиа на даиЂ све слободнји посталле, и подкр^ђдобанЂ случаи у гору довео; несрећа бвиа е обшта, плавале се охотомђ иомоћника непоражаеми. Зато заони сј живили узаедини и братски. Аидуци пападали клгочи, да одлаже са нападан^мЂ, и Паша у Београду, су иа Турко само, коима су често отимали иовце изђ гд1> е бвиа столица нам^стничества турскогЂ, доб^о Бео1рада у Цариградт> шилдне; они нису као иепрјл- одђ Султана налогЂ, да потаиио страховитомЂ предТДЛБИ СМПТПЛНИ ЛмЈИ ПЛг лппи чаппаиа ....

т «лби сматрани бвми одђ свои землака. Зими примлФши су бши ј

Г.-1ПТЛТ) П Л)

водителго аидука саина предложена учини.

колеОама и гдикои нису се до иролећа у гору вра- —цп1,-пррна ослобођен Ђ ј И б ГГ и « дђ "" СТ , ј ,,(5 вогђ ли»

кого е на себе навукаоонб уШГСтвшга—аничарскогЂ аге; дал!., да ће добити велику суму новаца и високШ степенЂ у турскои воВски. Но 1)орђе одбаци сва та предложена сђ презрен'1јМЂ. „Кажи онима, кои су те послали," рекне онђ , „да а нећу родЂ мои за бакарг продавати, нити да а пог» рану'иосили мужевммад'ћци и требуемЂ нвихопе милости и штедроте. Дотле, докђ у зђ мрзостБ мого буде се држало раме ово, а ћу гонити угн1)татела мога огечества дотле, докђ една каплвица сгаре србске крви крозЂ мое жиле буде текла, а ћу остати нбиховђ неумитнии непр1ателБ, и нвима заамг

ћали, осимђ ако е какавЂ важннИ уговорЂ требозао. обшту одђ свао сагозника подпору. Ноздше, кадЂ су се дизали Србјдици противу Турака, несретна нвихова родбииа нашла е приб1>жиште кодђ апдука. Сгарци, жеие и д^ћца оставлали су свое куће и станили се са стокомђ у гори, одкуда су крозЂ сто неволл браћи, кои су бои били у равници, После едие године, одђ како е ђорђе отишао у аИдуке, онђ постао нбиховђ предводителћ, и управлао е нападана тако умћтно и неустрашимо, да су Турци

осетили, да предЂ аћдуцима мора н+»какавЂ страшаиЂ за срамоту враћати вођа 6 бп'и . Одпређе то е савв посао 6 бш аидука, што

За тимђ постави се велика цћна на Тјорђеву главу; су^иападали на' путнике, и што су кадикадЂ по дру- кућа ићгова буде до темела разорена , и земл1> одђ мовима отимали царскукассу; но садв су почели на- отца му -»»»« ртппт« па « ппи жшпте падати на лгоде и добра по градовима самимЂ. С' дана кодђ 6. на данЂ откривала е турска полиша потаине нћке са-

одузете. СтарБ1И Петрон1е нађе приб^жиште дициногђ огца. Гостопримство Петротго одђ прЈатела указано, ове доводп у опасностБ, безЂ да ће гозе кои су духове на буну дражили, по м1јсти близо онога спасти. Гурска полицш здраво мотри. гора лежећи; и непрестана покретана манви гомила ђорђе намисли, да странои землви пов1>ри родиобелоданила су у осталомЂ, да е созаклетје далеко тела свога, едиио добро, кое му е заостало. 1ри с\

разгранато противв властЈИ Турака на прагу. У биткама, кое су аидуци имали са послатомЂ на нби воискомђ , ђорђе е показао сва своиства наивентегЂ воиводе са свое стране. ПредЂ четама своимђ добро оружанимЂ храбрвш

годипе протекле, одкако е !)орђе отеческои колеби рекао сђ Богомђ ; сирота маИка нћгова већ 'б е бвиа умрла, жалостБ го е уморила; отацЂ шћговЂ нема ни камена , на коимђ 6 б1 сћду главу приклошо, мла !;1и е братЂ н 15 говђ у бћгству .... Ово савршено невда-

е вождђ , са безб1 >дношћу свога четована, сђ одваж- ст!е, ово поразително опустошенћ очиногђ огнбиштз ношћу нападана у непр^ателБске гомиле страхЂ сипао све то н4гово е д-ћло.

и нередЂ ; и ползугоћи се нбиховомђ смутиБОМЂ, кого

ГорскомЂ аидуку при погледу овогђ разора да