Подунавка Земун

Оваи листг излази Средпмг и Суботомг, а цена иу е на годину 5 Форинта. на полт. године 2% Форинта ср. ћезт, поштарине; поштанска такса измоси на 6 месецји 40. кр. ср. Пренумерираги се моме у Аустрји кодг сваке поште или познати наши скупитела или унраво кодг издавагелл у плаћеинм* писмама. За огласе плаћа се за редг 3 кр. ср.

м а & л (ПродуженЂ.)

— А! они су се видили!

они су се и састали!... . . На таИ начинћ она

А мени Амал'|а друго казуе . . оће и мене да обмане? Она мене оставла за лгобавБ тогг дошлака! . . . Шта знамв да радимг? На ново се куца у врата. Уђе млада женска. — То сте ВБ1, Матилда? Фала вамг. А шта е ново ? Собна служавка МаркграФице чинаше се препаднута. — Много, Господинб Бароне. — А шта то ? — Л самћ бБиа вечерасЂ са Амал!омг у башти. . — И она се тамо видила са Наибергомг, ладнокрвно прекине речБ баронг: — они су се разговарали, загрлили а после . . .? На лицу Матилде покаже се изуиленЂ. — Све е то истина, господине бароне; вама 6 верно доставлћпо, него знате, сама самБ а бБиа са Амалјом -б . . . зато ми е за чудо, одт> куда вб ! знате све што е 6 б 1 ло? Но зна-те ли вб ! такође да е Маркграфица опредћлила, да се састане ноћасг у глуво доба са Наибергомт. у нЂномг будуару? — НоћасБ у по ноћи ? . . . Но, ако Херцогв . . . — Амалја ће се учиниги болесгна, само да не иде ст> нБИме. У НаВберга е клгочђ . . . — А! тако ли е! Наибергг заступа место ЛудолФа! А, ше дуго чекала Амал1а . . . Благодаримг. Матилда! Узми ево ово . . . и дођи до вече. — Више нетреба двоумити ! говораше баронг оставшисамг: -— Оваи ђаво тако вешто и брзо свршуе ствари, да се дознати неможе гди ће се већг едномг уставити. Да! онг е уилаилО и преварт Амалпо; и се више немогу на нго осланати . . . Садг е она заедно сг пБимг противг мене . . . Добро . . . Тако дакле онг ће ноћасг у по 'ноћи ићи у дворг ... ту би се могло

ползовати случаемг . . . То е само незгодно што су увекг сг нбимб они погани штуденти. . . . Н башг ми вечерасг каже Нипперг, да троица иаоружани аидука неиспуштаго га изг очјго. Онг ће сигурно предузети све те предосторожности и саде . . . Но, ако садг не испадне! — тииг горе; Амал^а е мене изневерила; но а ћу сломити вратг нБима обоима. Онг зазвони. — Бернеле! а идемг кг ШговоВ СвЂтлости. У кои парг баронг то изрекне, у таи парг Херцогг улети унутра. — ГросенштаВне, шта вб 1 то говорите? Може л' то 6Б1ТИ? . . — Ваша СвћтлостБ вб ! видите, да самБ н 10штг и садг у стра'у . . . но н самв почитовао за мого дужиостБ . . . — Амал!а! викне Херцогг, почевши сг безпокоИствомг одати по соби. — Наибергг, кога самБ а 10штг и садг почитовао . . . Господинг бароне, имате ли вб1 доказателства ? — По несрећи Ваша СвЂтлостб д самБ самг виД10 . . . Кадг би ВБ1 знали, колико самБ се а мучш немогући се р^шити да вамг саобштимг ову страшну в 4 стб ! . . Но . . . — Вб1 сте се сигурно преварили! Не, н немогу то предпоставити . . . — ЛоВ ! рекне узданувши ГросенштаИнг: — ваша се СвЂтлостб лако о томг сама може убЂдити. Маркграфица се учинила болестна само да не иде ег вама. А међутимг е дала НаМбергу клгочг одг мали врата, коима се улази у нЂнг будуарг. Она га очекуе тамо ноћасг у глуво доба. — Ноћасг, у глуво доба! Но, то се може . . . Херцогг се заустави.

28. Ноембра

1856.

БроИ 37.