Подунавка Земун

10

КОДУИЛВКД.

клонила петг суа ? Н ћу наћи у разноситела и за десегв суа лепу пантлБику." Како рекла, тако и урадила, и млада девовка од'е далћ, праћена молитвама и благосивлннћмг старчевимг. После неколико корака сретне она сироту жену, кол е едва ишла, — одупирући се на свои штапг. „Помогао ти Господг Богђ, добра девовко!" — рече ш8 сиротица. „Кудг си тако пошла, Матурино, по тов жеги?" запита е добра девовка. „Да потражимг ма каквогх воћа, кое е сг дрвећа пало; гладна самв, а немамг за што купити леба." Марјп се удуби у мисли. „Зашто небм и Матурина одг мене онолико добила, колико е добм Маршалг? Та и она е онако несрећна, а за мене ће добра 6 бгги пантлБика и одг петг суа. То ће 6 б 1 ти врло лепо, барг ћу двое учинити срећнима." Она даде петг суа. Добра Марја ушавши у село, спази младо момче, кое е краИ пута седило и, увативши се обема рукама за главу, одг плача ецало. Она му се приближи и позна у н-ђму суседовогг сина. „Шта ти е, моИ милиИ 1оване? зашто тако плачешг?" „Ахг! мила Марјо, а самБ пропао! Отацг ми е дао петг суа, да му бичг купимг; прелазећи преко Сожескогг брода, изпадну ми изг руке новци у воду, и нисамв ји могао наћи. Тако се несмемг дома вратити, отацг ће ме тући и неће ме сутра пустити на сватбу. Куку мени несрећнику!" Мар1н га е тешила, но момче е све впше и више плакало. На то узме она свои' последнки' петг суа и даде ш сиротомг 1овану. „Мени садг неостаде ништа," говораше она у себи, путг свои продужумћи, ,,ал' барг момче неће батине извући. У осталомг моВ накитг на глави шштг нје тако 'рђавг; може и безг пантлвике 6 бпи." Радугоћи се збогг свогг доброчинства, врати се наипосле кг матери, и приповеди ши о свему, што јоа се слј г чило. Мати е загрли са сузама радости. „Марјо, добра кћеримол," говораше она; „тн си сажал^вала несрећнике; Богг те неће заборавити." ДругШ данг отишла е Мар1а на свадбу: она ше бБ1ла онако лепо одевена као нћне другарице, ал' имг нхе завидила, представлнгоћи себи, да е са свои' 15 суа тров учинила срећнима. У путу сусрела се сг Маршаломг и Матуриномг, кои су е благословомг обасипали; а на вратма невестиногг дома стоао е малБ1в 1ова, кои е кг нбои дотрчао, и шгћскагоћи рукама изл1о тв благодарностк. Тако е Мар^а бБ1ла одвећг весела , и никадг е нису видли тако румену и милу. СвакпИ момакг старао се сг нвомг играти: после невесте, она бнше царица весела, и млада девоОка иовторавала е свакогг трен}'тка: „Боже мои! како ми е мило, што мое новце нисамк за разноситела задржала." Сеоске сватбе траго дуго, а особнто у Бретанки , и шштг су играли, кадг е Марја сг матеромг кући пошла. НБиова кућа н^е бБЈла тако дко уда.тћна одг оне, у коши се сватба проводила. Оне су ишле полако разговарагоћи се о задоволБству вечера, докг наеданпутг, при улазку у малу глуву улицу, нви се предг нвима човекг са злобнимг

погледомг. Оне су се тако препале, да нису могле ни бежати; само су тштг могле искати помоћи, али се нико шв нвш. Лупежг већг хтеде покидати златне крстове, кое су Марјл и н&на мати на врату носиле, докг се изза тарабе продера громкш гласг. „Стои! стоИ, лгопежу! говораше непознатии, та а ћу те —!" Лупежг, препаднутг, наже бежати, и ове смогрише старца Маршала, кои се труд10 са штапомг у руци прећи преко рова. „Како е то?" рече имг онг смешећи се: слепг, а прелазимг преко рова; те ли то доста забавно ? Но садг се немате ничега више боати; ево иду госги са сватбе, и лупежг неће више смети на васг напасти." Пре спаванн помолила се Марјн Богу за беднога слепца, кои се случаино у наизгодше време на путу десш, и наградш е за н^но благод^аше, кое му е прошлогг дана указала. Она е спавала, докг е вика: ватра! ватра! иза сна пробуди. Савг народг био е у тренутку на ногама. ОганБ се показао у некомг маломг пласту, сена, кои су веровагно сватови по неосторожности Факлама поджегли. ПомоћБ е дошла брзо, и пожарг бш угушенг безг сваке друге штете; но видло се, да би пламенг з'ват1о био друпД редг пластова, да се ше тако брзо буна иодигла, а другШ е пластг принадлежао Марјинои матери. Прва о викнула: ватра! Матурина, коа е спазила димг, идући кг своши благотворници. „Видишг, дете мое," говораше мати Марш, „Богг те незаборавлн." Млада ова девоИка имала е козу, кого е она пасла по брдима Сожеза. бдномг, кадг е она по лугу брала цвеће, чуе наеданпутг жалостно бленн^ћ свое козе; разгледавши, види, да нћна коза бежи изг свш сила', а за нкомг се устрем10 великш пасг; очи сј г у пса севале огн-ђмг, уста му запекла се крвлго, длака се з 7 зправила, видни бну сви знаци беснила. На врску Маршну, кон е на колени и са склопл^нимг рукама хгела какву молптву очитати, беснкШ се пасг устави. Погледавши на младу девоику и на козу, за нБОмг стонвшу, пасг нко поскочи. . . Но у самомг томг тренутку иви се међу псомг и н-ћговимг жртвама младо момче, пре него што е пасг могао напасти, удари га сикирицомг тако силно, да е сг окрвавлћнимг з г стма на землго се стропоштао. То е био 1ованг. Онг премлати пса батиномг, а после одтрчи кг реци и донесе воде, да би у чувство повратш бедну девоику, коа е одг стра у несвеств пала бк1ла. Кадг е она кг себи дошла, приповеди ши 1ованг, да в неколико корака одг оногг места, где е нћна коза пасла, секао дрва, и чувшп врисакг, да шИ е у помоћк дошао. „Ахг! добра Мар1о," говораше момче, „како самк срећанг, што самв вамг могао помоћп! Н се тштг опоминћмг оногг дана, кадг сте ми дали петг суа, кои су ме одг отчине казни пзбави.ш. Одг оногг тренутка тражт самк прилике, да 6 б 1 вамг се могао одужити, и завидт самБ Маршнлу и Матурини, кои су вамг свого признателностБ указали." Кадг е Мар1н матери приповедила случаИ, кои мал' што е ше живота стао, одговорила Т8 е стара БретанБка: