Подунавка Земун

Л11ГТ Ж* 31 31К1П) II IIЈЈ КУ.

Д в а о т ц а.

бданг одг напзнаменитји Француски списателн рекао е о Турцима: „Њлове сунрави жестоке, надм-ћне, а садг и разн^ћжене; жестокоств примили су одђ Скита, а разн^женостб одг Грка." 'Го су три отм1>не черте характера турскогб одступагоће огб нбхови паметника и обичад. Они заклетву тако хране, да и у набвећов нужди погазити нећего; странци, кои ст> нкима тргз го , задовол^ћни су ст> НБ10вомт> едномт. речи, нетражећи никаква писмена. Веома су одати Фамилш својов; сва нБ10ва по видимому гордоств изчезне иредг миломг супругомг, кћери, а иарочито предг синомђ. Г1одђ именомг тракиског -б или цариградскогг БосФора познатБи1 проливг сагожава мраморно сђ црнимЂ моремЂ. На брежулБцима величествене ове воде узвишава се Цариградг; н-ћгово положен4 ставлн га међу чудеса света. Дјжђ пролива подижу се хиладама прекраснн увеселителнБ1 здан1а блистагоћи се у зеленилу, међу коима се одлпкуго дворови султана, паша и посланика. У едномг одг овб 1 чаровнБ1 здата жив1о е ХаФизг Месипг, богатг, почитованг, презирући честолгобЈе , кои е савг животг св010и Фамилји посветш. Особито е онг внимаше обраћао на свогг дванаестогодишн^ћгг сина Алјго ; срдце е н-ћгово према овоме детету бмло материнско; уображавао е себи судбу и славу сина свога, испмтивао хиллдама опасностјв, кадЂ е на будућностк помислјо . Но гле жалостп! Наеданпутг сђ вечера изванЂ града налазећЈи се дворЂ Хзфизђ Месита заечи одђ куканн, онг еданг одг тежке туге ни словца проговорш ше! МладБпТ Алјн купао се на дну баште, куда вода изг БосФора протиче, и утошо се; н^гове алБине нађене су на обали. Ето што е опечалило домаћина. На годину дана после тогг несрећногг догађаа дође ХаФизг у собу раскошнимг намештаемг украшену и седне покраи свое супруге а матере Ал1ине; иза н-ћга стоно е младБш Гркг близу разширени свилени зав^ћса сребромг извезенБ1. То е 6 бш младБ1и Фарзарисг са острова Самоса кога е ХаФизг по сили ужасногЂ закона одђ родителл отргао. За време три године дана н^ћговогг бавлена кодг ХаФиза придобЈе младии оваи Гркг велико благоволен^ћ, и бив1шв као другг смну н-ћговомг Алш, употреби ову искрену наклоностБ безут^ћшногг отца на свого ползу. „Мои б'ћднБп1 Алјн ," рекне ХаФизг уздишући, „н никако немогу да веруемг, да е онг умро. Ево већг година дана, како ми та туга мори душу —" „Господару!" рекне младми Гркг пресекавши речв Хафиз}'; „три су већг године, како и мене моИ 0С1ар-ћлБ1И отацг оплакуе. Богђ е тебе онако исто оскорбш, као што си и тм мога отца — то е правда БожЈа." На ове речи ХаФизг страшно се разлготп и метне рук у на мачЂ савг бисеромт, искићенг. „Робе неблагодарнц#! Зарг се ругати усуђуешг мо10и туги ? —" викне ХаФизг. „Неругамг се, господаруодговори тихо Фарзарисг, »већг те молимг , да ме кући одпустишг, па ако е твоЛ м илбп1 Алја у животу, Богђ ће се умилостивити и тебп ће Га повратити, као што си — — —"

„Ахг, Н1е тако, ФарзарисЂ! онг е умро — б^ћдно мов дете!" рекне ХаФизг тарући прстима браду. „У осталомг тм имашг право, врати се твомђ отцу; кои те е тако лгобш, као што самБ н могђ АлЈго — ■—" „То е тако, онђ веома страда, па ел' то правда?" одговори ФарзарисЂ, „лгобезнми господару, мои отацЂ башг е овогђ минута у таквоИ туги, у каквои се и тм садг налазишг." „Иди, иди! и нека барг капла угћхе отца твогг услади тугу ХаФизг Месита!" На генуеску лађу, коа е робу носила на различне острове Архипелага, а тако исто и у Самосг, седне младми Фарзарисг, кога е самг ХаФизг до обале допратш. По посп^ћшномг ветрЈ' ла!)а брзо изчезне испредг оч1го ХаФиза ерг е густа магла савг БосФорг покрила бБ1 ,та. На шестг месецјг! после одлазка младогг Грка падне ХаФизг у очанн^ћ, и да га небм ово до краиности довело, прими се државне службе. Но опетг се увекг суморанг сг посла кући враћаго, ненашавшп оно мило спокоиство, коимг се некада наслађивао, кадг га е Алјн предусретао и лгобко му приповедао. Кадг се и у самомг звашго ше успокоити могао, пресели се наново у предградје , гди е пре толико времена срећу ужнвао. бдногг дана предг вече седне онђ на украшенБн"г чамацЂ са 12 весала, на комђ е свиленнв заслонг одг сунца разапетг 6 бш , са четирг стране лепимг роитама бое пурпурне искићенг. Веслари су сложно возили, а вода сђ весала падагоћа блистала се као ФОСФорна киша; дворожнБп"г месецЂ пливао е по хоризонту, а излазеће звезде трептиле су као самни пламенг. Мимо прекрасне ове лађице ХаФизове прође малнД чамацг сг ветриломЂ, кое се чинаше, као да по волнама морскимг плива. „0! господарг домаћнне, —" рекне еданг изг оногг малогг чамца ласкателн^мг и веселимг гласомг, „добарг данг и срећанг састанакг!" То е бно Фарзарисг. Оба чамца стану. „Дјете!" упнта ХаФизг, „одкудг тм овамо? Оди у мои чамацг да се поразговоримо." „Господару! Зовни и овогг одважногг нашегг корманоша, да самномг дође, онг ћете лоћи известити о твомђ миломе сину Алш." ХаФизг немогаше веровати речма овимг, неотице викне и опрз^жи вратг, да 6 б 1 болвма чуо одг Фарзарисовогг сапутника, кои е своимг мужественимг погледомг и благороднимг стасомг узорг ФизЈономЈе грчке представлао. „ТвоЛ синг Ал1н," рекне сапутникг, „куцао се башг тада, кадг е негаи Гркг око обале твогг увеселителногг дворца п.товш, и спазивши твогг сина, сг тваквомг га е радости счепао, као да му е сродникг бно —" „Зликовацг!" внкне ХаФизг! „а зашто то да — —" „Зато, што си и тб 1 н-ћговогг снна отргао."