Подунавка Земун

лпстђ з .1 злеаву н н»укј.

равнодушно — а то е маленкостБ за насх, децу безконачНОС ти! — Али вечностБ за наст, децу на землви! — одговоримо препаднути, и садт> намг се летен4 светлости, кое намт. е мало часг несвестицу доносило, учини, као да е тромиб, пузеМИ коракг пужа. Зашто сте се усудили, поћи у наше просторе, кадг васг вечностБ ужасава ? — ругаше се зракг светлости. Видите, 8000 годпна летимо ми већг одг едногг краи овогг

царства света кг другомг, одг едногг краа оногг светлуцагоћегг се круга светова, кои вБ1 млечнимг путемг називате, кг другоме. А сг оне стране поздрави'ће насг нове, веће системе светова, — вама се наравно чине да су само магла. — М б 1 би морали толико милјона година путовати, те да вамг одтуда вести донесемо. (Продужиће се.)

цц Е Г II ВВ Б

[Царг зм1н.] У нашемг народу постои гатка о некомг цару зм1н, кои има на глави блистагоћу се круну. Ово суев -ћрЈе основано е, као и друга, на погрешномг народномг представленго о природи. Народг све оно, што неуме разнснити и протолковати , сматра као чудо, и одг тога угренна Фантазја ствара чудновата суштества: духове, џинове, змаеве, виле и овима подобна. Но те само нашг народг такавг; у томе се сви народи уобшге саглашаваго. Међу многимг другимг подобхнма навешћемо само едно. У едномг немачкомг лпсту пише еданг кнБИжевникг: „У момг дегинБСТву сл} г шао самв у Тмрингу, да се близу обале налази царг зм1а у рогозу сг круномг на глави, и да га се, подобно воднои вили, н^ћгови поданици бое и страше. Шга е управо по естесгвословго таИ царг зм1д, !пе се могло изг тога протолковати. Но то ми у касшемг времену опетг паде на паметв, кадг самк у некимг естествословнимг новинама читао о некои двоглавои змш. То е бмла прстенаста зм1а (Со1иђег па(гјх), кого е кннжескш окружнии шумарг у Хохдорфу (у БаерскоИ) сматрао. Она е у двизанго бша врло живостна, нити ши е н-ћнг неприроднип створг у томе и наиман -ћ сметао. Но опетг се то двизан^, по свои' прилици саио збогг необичногг угледа, чинило доста чудно и необично. Она е палацала езикомг часг изг едни, часг изг други', а часг изг обои' з т ста. Тако е исто и вилице разклапала и шикала, кадг е разлгоћена била. По казиванго н^ћногг притнжателн, ждерала е муве и локала е млеко н едномг и другомг главомг. Живила е преко три месеца, докг е наипосле нису убили. По сво8 прилици дао е подобанг случаи повода горн^ћмг представленго о цару змја, у толико више, што е познато, да су стари народи у свомг сматранго природе са змшмг наивише посла имали, као што и данасг у вештачкомг представленго за образг вечности служи, кадг се зубма за репг увати. Кадг желимо суев4р1е изтребити, онда е амачно бол-ћ и известше, протолковати га изг природногг

зло протолкованогг з'зрока, него га просто изсменти. Да е горн-ћ толкован-ћ свакоако правомг узроку наИближе, могу јоштг и изг тога извести, што е некадг у време Линеа, годпне 1735е подобно у природи чудо показивано. То е била зм1Н седмоглава, кого е притажавао градоначелникг Андерсонг и н^ћговг братг. Ово тако звано чудо баше онда за 10.000 марка заложено, кадг га е Лине као превару прогласш , говорећи, да е у змшну кожу врло вешго седамг ласичини глава умештено. Оваи гласг учини велику хуку и буку. Лине самг, кои е имао ту стварк предг академичнимг судомг доказати, буде принуђенг изг Хамбурга на вратг на носг побећи, да би освету браће Андерсонг избегао. Кадг е дакле и самг изображенцВ светг толику важностб оваковомг одступанго одг природе поклонш, онда ше чудо што га е обичнип човекг у савностБ чуда обучао и у свое гатке преместш." — Странацг нек1и у Бечу упита ФЈокера, коимг би путемг наплакше до полише доћи могао; на кое му оваИ одговори: „уђите у наиближји дућанг и счепаите ма шта."

— Официрг некча, коме е коса нко опадала, имађаше обичав увекг е сг помадомг мазати. бдногг дана нашавши купго сасвимг празну упБ1та служителн за помаду; овав му безазлено одговори, да е истомг кожну поставу на капуту намазао, како му неби длаке опадале.

— Болестникг нешВ одг водене болести болгогоћШ рекне лекару набусито: „господине! ево већг толико времена како ми долазите — па све узалудг — зато васг молимг, З г ништите еднимг ударцеиг причину болести." — „То а одавна желимг" одговори му лекарг смегоћи се и узевши штапг разбје еднимг ударцемг стакло сг виномг, кое е на асталу сталло.

11|шо осветлекгћ Београда у го.цшн 8И1»И. Фен^ри букте и градг савг светли с' одг пламеногг зрака : Да&те, о грађани, шмркг, изгоре, спржи се градг!