Подунавка Земун

И е с е ч и н а.

0, прекрасно та еветило неба, БледозрачниИ месече и дивнми, Како лепо меЈ)' звездама светлишЂ На пред^ћле завјене тамомг; Како горд} т обасану главу Изт> провидногЂ подижешЂ облака; Како дивно и величествено Шеташт. по томђ пространоме небу! —■ Зраци твои, као лгобкШ санакг, Обилазе све предмете редомт., Да се твошмг дивотомг насладе, Иа наскоро опросте се сг тобомг. Праве сласти за тренутакг траго, Да с човекг сг тугомг увекг сећа. 0 спутниче наше земл4 тамне, Кудг путуепге, куда ли пролазишг ?! Ахг 1 , да ми е винути се кг теби На крилима само за тренутакг, Те да сг тебе у пучину гледнемг Безконачнм светова и чуда! Како ли е на бреговБ! твои'? Како ли те огреваго зраци, Са пламеногг сунчаногг огнвишта? Какво цвеће у твомг недру дише? Да л' и тамо жуборе потоци ? Каква ли су на теби суштесгва? —■ Залудг желн, залудг силиа чезнл, Кадг за землго привезанг е човекг. Шгово е дивити се само, И сг мислима прелетати просторг, У комг с' движу милшни сунца. У ништини човекг се изгуби У БЕОГРЛДУ.

Кадг по небу разгледати почне. Све што види, то га удивлнва, И диже га изг прашине низке Да га горе стави на облаке, Па да опетг већма га понизи. 0 Господи, Тм си неизпмтанг, Предг Тобомг е човекг црвг и мравакг, Па опетг се надг трулежомг диже И поносно светомг господари! Милшни удал^ћнм звезда Залудг н^му сг висине шапућу: „Спрамг Бога е светг огромнми ништа, А тм шта си на тои тамнов лопти?" Уч'те с', лгоди, познавати Бога, И у трави читат' мудроств Бож'го, У звездама с' дивит' свемогућству И познати ништожество свое! Тм се крјешг за горицу чарну СреброкоснвШ земл-ћ прапоче! Путу№ скромно и тои тамо страни, И тамо ћешг исте жел^ћ наћи, И тамо ће т' уздисаи срести. Ахг! понеси и тежен-ћ сг тобомг: Сг нвимг на землви с' неспоковство рађа. Ако лгоде и у твошв сФери Иста желн обузимл^ смутна, Кажи, да су све земалвске жел^ћ Сну подобне варлБивомг и праздномг, Кажи , да су земнородни смнци Кодг разума и свободне вол-ћ Заслепл^ћна под.ш страстш деца! ДРАГАШЕВИ&Ђ.