Подунавка Земун

Бр. 10. тримесечнл ценл е 1 ф. 15 к. НОВВВвВН I I'.Ч %Н> ;СС^З— изллзи сваке субботе у вече. 11557.

ЕстебанЂ П у р и л о *).

I. Доручакг. Плаценшн е мала али лепа и дражестна варонш у Естремадури; нигди нису Маври више и леиши споменика у своГг НГпанш оставили, него што су овде. И данг данаст. стое путници сђ удивлен ^мЂ предг лепимг и прЈатнимЂ старпмг зданЈпма и палатама; ерт> ове се заиста немогу кућама назвати, почемг су таквогг изгледа, као да нису рукомг човеч1омг начин^ћне, већг да су каквимг волшебствомг изг земл& као наилепше цвеће изникле. Кадг се дакле и данасг дивимо томг построаванго кућа, да како е бнло у половини шестнаестогг века, сг каквомг пазлвивости, сг каквимг удивлен^мг морили су онда путници гледати? Можемо помислити, како е ово на младића под-ћНствовало, на оногг младића, кои е у варошици само ннску цркву и око н& колебице гледао! Идући по вароши наеданпутг клекне предг еданг споменикг п склопивши руке по шпанскомг обичага, кои све свеце у помоћв призиваго, ово рекне: „Света Богородице и светии 1осиФе, како е то дивно! Светии Естебану мов заштителго, та ово су чудеса као у самомг раго!" Таи, кои е то изговорш и кои се споменициаа у Плаценцш дивт, бмо е младићг одг 15 — 16 година, красне црноманлсте бое, коа обично шпанске рудокопце карактерише. По н4му се одма могло видити, да ће некада знаменитимг постати. Одећу на себи имао е онакву, као што Андалуски землЉд-кши носе, а на леђи малу платнен_у торбицу. Пошто е младии путникг свуда по Плаценши прошао, све разгледао и свачему се дивш, седне на степене едногг монастира, извади изг свое торбе лебчићг и црна лука и сг наввећомг сласти доручковаше. ДругШ некји путникг, кои е мало старји одг првогг, и красногг и здравогг стаса, имађаше на себи худе алине; онг е лгобопитлкиво гледао оногг младогг човека, како сладко еде; но кадг е онаи и другу половину лебчића комадати стао, нје се могао оваП одг смен удржати. Ономе те *) ®" ТП се године неподудараи, кривица к Фрацускогт. аутора.

башг сг почетка мило бкно, што се оваИ тако гро'томг смее; но кадг га е по друпи путг погледао, тако му се лице н^ћгово омилило, да га е одма позвао, да сг нкимг заедно доручкуе. Оваб озбплвно погледи на остатакг ела па рекне: „Вн додуше сладко едете, али се другога несећате. Шта ћу се н сг тимг парченцетомг леба помоћи, на коеп вк1 радо и желвно погледате? — Но кадг сте тако добри 6б1ли да ме позовете, то и н васг садг позивамг, да ову паштету заедно поедемо." Ово рекавши извуче прекрасну паштету изг џепа, потомг и чутурицу пуну вина. Ово нашегг младића, поредг свегг тогг, што е цео лебчпћг поео, тако нко обрадуе, да му е вода на уста пошла. бли су дотле, докле годг нису скоро све смирили и непрестано о кое чему брблнли. У томе отворе се врата одг монастира и еданг калуђерг отискуе некогг напитогг човека напол!; сг речма: „Вуци се одавде, несрећниче! Зарг си овамо, дошао да осквернишг ово свето место, а не да извршишг наложено ти ? одлази и више да те мое очи невиде, ерг ћешг иначе запамтити отца Арсенја. — А шта вн ту тражите?" окренувши се младићима, „зарг су монастирски степени гостилница, особито за такве скитнице, као што сте вб1 ?" „Немоите се лготитц, отче;" одговори млађш, а старш брзо све мрвице са степена покупи, „ми смо мислили, да дуовницима, кои свето писмо и христшнску лгобавБ прииоведаго, неће противно бити, што ћемо мм овде предг вратима доручковати." „Тм нешто дрзко говоришг," рекне калуђерг, „како се зовешг?" „Естебанг; а вм отче?" Калуђерг га садг чудновато погледа и закасни се сг одговоромг, ерг као да се промпшлао, кое ће му име казати. ,.П самг. отацг Арсеше. Но тм сп ми само иие казао, а камо презимена?"