Подунавка Земун

лигтђ 34 »ававу ii н1ук}

лриморго Норвежкомг, Исдандскомг, Лабрадорскомг и НовоФундландскомг. Ова е риба единствено учинила Енглеску силномђ морскомг државомт,; ерг несамо што одтудг изучене морнаре добЈн, већт. и великји ириходт. има. Године 1814. бшо е чистогђ прихода на 20,000,000 Фор. сребра; но садг е ово све припало Американцима и Французима, а Енглезима е остао Лабрадорт., гди се оиетг преко 20,000 лгодјв сг овимг риболовомг занимаго. Американци су 1831. год. 250,514 центга суве и 102.770 буради посол^ћнн штокфи-

ша изванг земл4 за 1,050,000 долара продали (еданг сребрнЂ доларг чини 2 фр. 31 к. ср.) Норвежка одђ свјго уобште риболова годишн -ћгЂ прихода има на 7 милшна Фунти штерлинга. Остае намЂ шштђ о харинги говорити. За нћно чудновато преселнван -ћ знали суморепловци 10штђ пре одкрит1н Америке. У пролеће нагрну харинге изђ леденогЂ мора у свого постоИбину и кодђ ИсландскогЂ приморн узимаго две стране: едне покраИ Исланда иду у Америку, друге у Норвежку. За харинге употреблнва се единствено Шпанска со.

Нзпгражнваигћ чаплћнскн' гн'ћзда ј Обедскон бари у Срему. (СвршетакЂ.)

СутраданЂ дођосмо опетЂ кђ бари, гди насг циганинЂ радостанЂ и весео дочека, и онђ предЂ нама на своши клади напредЂ, а мб 1 на нашемЂ чамцу за вођомЂ, за воденнкомг. Дошавши' до пгћзда' имадосмо шта и видити: на Ивовини гн г ];здо до гн^ћзда, овде плаве чапл4, онде мале беле, ту ноћне, тамо подал^ десно жуте чапл4, лево кашикарке, спредг одг ражали, острагг одг малогг воденогг гаврана или кое друго; само одг велике беле чапл& немогосмо наћи гн &здо, премда исту птицу могосмо видети међу осталимаОнде бнше видети на стотине и стотине гн-ћзда' и нн разноврстни', да би нвима могао тарнице натоварити. Мн узесмо нн, колико намг баше вола и потреба, одг кои' споменутив мои прхнтелв, Г. Зелеборг понесе са собомЂ у БечЂ за царсти музеумЂ и за излежен^ у новопронађенимЂ пећима за лежен&, а тако и птица', одђ кои' много наловисмо. После, како смо све промотрили и уверили се, каква т коа чапла носи, и кое е одђ кое гн-ћздо, одосмо на друго место ближе Купинова, где се исто тако као и на ономђ првомЂ многе чапл^ћ гн-ћзде. И на томђ месту нађосмо многа гн^зда и на, али беле велике чапл^ћ гн^ћздо ни ту ненађосмо. ДесетакЂ дана' бависмо се око баре проматрагоћи начинЂ живл^ћнп ондашнБи' ритски' птица, и како се пгћзде и легу. Полазећи Г. ЗелеборЂ понесе млади текЂ излегнуш птица разне врсте, кое се и садЂ шштђ налазе у царскомђ врту, у Шенбруну у Бечу, и како самБ се главомг недавно уверт, лепо напредуго, као да су у свошИ домовини, у ОбедскоВ бари у Срему. Године 1854. у исто време, месеца Ман, опетЂ ме посети Г. Зелеборг, те оиетЂ потражисмо по истои бари чаплвина гн-ћзда, као и ланске године; но ненађосмо пгћзда на истимг местима, него нешто дал^ћ. Велике беле ча-

шгћ виђасмо летати по бари, али гн^ћзда нвиова као и лани, немогосмо никако наћи. Потомђ чувши одђ шумара Вуковића изђ Бол&ваца, да се велике беле чашгћ пгћзде и легу у риту манастира Фенека, пошггћмо га тамо, и онђ повади младице изг гн4зда и донесе намЂ ш, кое Г. Зелеборг однесе у Бечг за царску менажерш у ШенбрунЂ, кое самв птице недавно тамо видш, и кое такође добро напредуго. ТекЂ године 1855., опетЂ у месецу Маго, одемо н и Г. ЗелеборЂ потражити гн-ћзда те велике беле чашгћ у риту манастира Фенека, где ш неколико и нађемо. У истомг риту нађосмо гн-ћзда и одг друге врсте чаплБЈИ, као што т налазисмо и по ОбедскоИ бари; али велике беле чаштћ пЉздо ненађосмо међу гн-ћздама осталвт нћзинн рођакинн, него одђ ови понешто удан-ћно, и различито е одђ други'. Велика бела чапла свое пгћздо гради, савивши преломл^ћне вршке одг трске тако, да се сломл-ћна и сав^ена трска нагомилана види, усредг гомилице ове чврсто сплетене удеси она шуплину гн&зда зграђену изђ 1овови гранчица и трстике, и понешто е обложи шашомЂ, носи аа, колика су кокоппп 3. до 4., коа су белкасто-плавкаста, преливагоћи на зеленкасто, наликг су скоро на аа плаве чапл-ћ. Да би 1и човекг могао разликовати одг последнБи', вала гледати, да лп су подг прстима рапав1е лгоске, и веће су скважине по лгоски, него у ап плаве чашгћ, што се лако може приметити ситнозорнимг стакломг (микроскопомг). Паре се месеца Априла ове чаштћ, а за три недел^ћ излегу своа т. Младићи нбиови постану полетарци за 20 дана', те тако ова чапла за шестг недели дана' носи, леже н подигне свое младиће на крила, и за цело то време одг шестЂ недели дана и данго и ноћу деру се и криче скоро непрестано, да е немило слушати.

мјртпачвга ј Лоидону.

У вароши, у ко1ов ила више жителн, него у гдекомЂ немачкомЂ крал-ћвству, где су толики лгоди у три геограФичне четвороугалне мил1ј сбјени , и где се лгоди већЂ одђ две тисуће година непрекидно рађаго и умиру, подиже се п ре некогЂ времена важно питан^ћ: „Шта ће мо сђ нашимЂ "ртвацима ?" Нек111 немачкЈВ трговацЂ предлагао е, да се

изпеку, и тако да се одђ нби свеће ваде, остатци да се спале, што бн се тимђ начиношЂ наибрже у елементарна вештества разтворили, коа бн после у киши и воздуху градинама и усевима одђ ползе бшла. Дакле, да лгоди свое нБиве гное преминувшомЂ браћомЂ и преминувшнмЂ сестрама. Заиста лепа народна економја! —