Подунавка Земун

Кр. 16. тримесечнл цкил 6 1 ф. 15 к. —НОВКаЈН ТИЧ1Б1. цтј)— изллзи свлке субвоте у вече. 1 к5?.

Лвобокна II 1* ■■ ОII <*1* '!'■>.

Што ми славуи тица пое На еловои грани, Што се смее злато мое Там' на онои страни ? Часг попева, часг медено На мене се смеши , Кано чедо безазлено У циценои беши. Часг се чини да не 'ае Луче мое за ме, А часг опетг изг потае Намигуе на ме. Што ће ово, тужанг бнти Што ме драга мами? Ко то може погодити До насг двое сами!

Одг милине срце вене А ноге ми стрепе, Кадг сагледамг очи н^ћне И обрве лепе. Два образа, ружичице, Што се на ме смеше, Црне очи, трнвинице, Паметв ми однеше! Чини ми се, лгн4 бело , То е зато само, Што се радо и весело Насг двое имамо. 'Оћу л', Драга, веровати Што светг разговара, Да ће мене зетомг звати Маика твоа стара ?

Злато мое, душо моа, Мом питомии цвете, Што ми медна уста твол Са полгобцемг прете? Тм се шалишг и сувише Л уздишемг, тужанг, Ко што вене и уздише У тамницц сужанг. Неђаволи, душо мила, Нероби ме млада, '1'ако тужна ти небша Одг срдачни лда Ако ли ме мамишг сг тпме У недра лгобавна: Немучи се, немами ме, Твов самв д одавна

18 е н е с т а. (Свршетакг.)

Несрећа никадг не долази сама, вели стара една пословица, и ово се на дому военогг саветника обистинило, ерг после неколико дана доб1е онг такову вестБ, коа га е већма одг грома поразила. Мени е пало у део, тако му писаше еданг пр^ателБ изг престолногг града, сприобштити геби вестБ, кон те, надамг се, неће устрашити. Твомг надзираванго и рукованго поверенои касси предстои ванредно прегледан^. Мора да си облаганг; но при свемг томг не мнсли се сг тобомг зло, ерг као да се тан посао све на ла .гћ одгађа, и тако самв и н у станго о томе у знан'к те поставити. К1' .

Као безг душе похите военБ1И саветникг дворскоме, да га дано обећан -ћ, да ће му у нужди помоћи, опомене. ИскренБш оваи човекг ше ни мислјо, да е башг оваћ н^говг дволич^иИ прЈателБ 6 бш, кои е вешто измБгш .тћнБшг сплеткама предстоећемг разсматранго кассе повода дао. У плачг погруженг падне онг на прси прјнтелн, и заклиннше га свимг, што му е свето, да му неда пропасти. „Н нисамБ заборавш шта самв обећао," сасвииг равнодушно одговори дворскЈГг саветникг, „и готовг самБ помоћи ти, али опетг само подг едннмг услов1емг. Н самг. се трудјо лгобавБ према 1В010О кћери изг срца истиснути,