Подунавка Земун

.1ИСТ1. 34 34БШУ М Ш7КУ.

131

На то дође слз*га некнЧ и прекиде имг разговорг. Господпнг Функалг узие се са Амалјомг исподг руке и замаче сг нвоме путемг идући у Шпау. Ловацг изиђе оданде где е сакривенг стаао, „Мпрко!" повиче онг. „МилостивиИ гоеподине!" одговори слуга. „Има већг по сата одкако васг н чекамг кодг шумарове куће." „Где су кола?" „Ено тамо на путу." Пролазећи ловацг поредг басамака одг црквице, смотри нешто бело на камену бесамака, где се млада господична Богу молила. Узме — бша 6 бела марама, у кого е нека леиа кнкижица (шлаПбокг) умотана. НовожелћннН ловацг, кога е газдарица оне кнкижице ако у срце дирнула, па е желт башг да се сг ш,оме бол1> позна, разгледао бн одма шта е оно што е нашао, само да е могао одг помрчине. „Шта ће учинпти да се познамо, нашао самк!" ммслЈо е у себи смешећи се. Н самк Фаталиста , као и господинг Фз нкалг. — Промисао оће, да се бо.тћ познамг са лепомг п редкомг богомолвкомг. Остави обое у евога ловачку торб}' и оде за слугомг колима, на коиаа брзо одвезе се у евое обиталиште у Шпаи. II. Соба за сигран-ћ. Км.то е око поноћи. По аднимг колебама и прелепимг дворовима Шпае све жнво, реко бм, помрло е; ти'о осветлнвао е месецг мирне улице и празна шеталишта. Бмла е е запара и само тк'ј(1 ветрићг кадкадг мало подунј т о бн и плавмП неба сводг потресао, кои е као звездама осута шарешша (поннва) надг узкомг долиномг виеЈо. У то доба изиђе некш човекг изг едне пона^бол^ онде у месту гостјонице, прође улицомг и еднимг на страни шеталиштемг, и заустави се кодг едногг дугачкогг ладника, крозг кога пенџере видила се свећа у соби, ако и есу капци затворени бнли. Велика тишина бнла е и у нвов здраво осветл^ћноД кући, као и у целов околини. Прошећивало таи по ноћи бно е Албрехтг Бекг, онаИ, што смо га као ловца видили кодг оне мале црквице Свете Богородице. Албрехтг е последнвЈП потомакг неке племичске мађарске нороднце. Богато насл-ђдје, кое е пре три годпне примјо учинило е да могао слободно, ни одг когг непрезамћи живити, и мн га налазимо садг у Шпаи, у кого е дошао по склоности да преко лета живи, ерг се надао да ће се ту у помодномг живл^нго кодг бан^ћ разонодити. ^ здржаћемо се да преимућства и слабости нћговогг карактера описуемо, ерг ће )в читателк познати по н^говимг делима. Но ако и извесћуемо садг да се онг наоди на улазку у сиграчку собу, опетг зато нетреба помислити, да Албрехтг иде онамо што га срце вуче да се сигра. Онг е госттницу оставш само да му се мало мисли разиђу, да свого прекрасну Амалда изг главе избје, о којов мислећи, ако га е у срце дирало. Мишлен'ћ госнодина Функала, кои е нвоВ изг побожне, христјннске б.шжн-ђмг лгобави свое пмалћ нуд10, нбо И, као што се сама исповедила, сиротнов

господични, оледило га е бшо у срцу, а узг то тшг н4гова скорашна, брза лгобавк чинила га е ревнБивимг. 0 господнну Функалу мислјо е да е манитг, кодг 041го слепацг или претварало, еданг одг онм ниткова', коима никакво наличје рђаво, непоштено нје ! , само ако се ради да се задоволби каква страстБ. А ако ико, Амал1а е башг могла страшну сграстБ поджећи, бмла е млада, милокрвна н лгобезна и сувише, па могло се сг нкоме набпоштеше и навнепоштенје окретати. Што се она молила Богу предг икономг ономг маПке БожЈе, то е заамачно показивало да е она детинБски' побожнм мислШ — па да ли е господинг Фз'нкалг наличје лажисветца изабрао да добро оно девоиче залз г ди ? пнтао е самога себе у оиоћ сумнки. То може лако бнти! Но она е доста лепа, па може лако учиннти да срце еднога свештеника и преко учин^ћне заклетве у страну сврне одговорила му е н^ћгова ревнБИвостБ. Али ако и АмалЈн буде каква чудннкинн? Ако богатомг, побожномг примамлБивачу свое удице баци, претварагоћи се да е побожна богомолБка? Зарг е неправда то, што е она спротшпо свого искрено признала, ако понуду ону примн? Што га е обнадеждила са одсечнимг одговоромг ? Да е она права девоИка, другчје бн се владала. Или, може бнти да она башг обистомг оногг дугаВлЈго у волби има? Овако двоумећн, у срцу зебећи и у бригу задавагоћп се едва е чекао, да добје прилику и време еданпутг, како бн младов господнчни кнБижицу предати могао. Ако и есте одг лов.гћна уморанг бно, опетг зато узмућена крвБ н^ћгова ше му дала застати. Обноћк н1е имао човекг где бригу разбјаги, до у соби за сигран4. Албрехтг науми дакле, да наЛпре и наПпре нго по'оди. Преко узацке улице уђе у преднго собу, у којоИ дворишица шеширг и палнцу одг н±га узме. Затимг отворн една врата и младни човекг уђе у собу за сигран^. Нека неповолкнн тишнна, одг звеченн новаца, котрлпнп кругле н мрмлнгоћегг гласа банкеровогг прекидана, у тов пространов, лепоИ соби бнла е, ако и есте у нбоп до педесетг душа бшо, кои су у гомилнцама око два астала седили. Албрехтг оде рулети (мућкало врста игре, коцке). Ове су се наВвише снграле женскин^. Промотри добро С1 !_уда женске око зеленогг астала сг грамзенћмг стоеће, и ко да опише како се онг зачудш, кадг е између узплаиренн лица, ти'о смешећз' се лепу Амал1го усмотрјо. Шешира ше имала на себп, па е Албрехтг могао садг, спрамг аке светлости, заиста обсенгогоћу лепоту изблиза гледати. Кукавна Ама.пл, кого е онг неколико сатШ пре видш да се Богу моли предг чз г дотворномг нконоиг, станла е садг ти'о осмеугоћи се око астала на комг се сигра, а поредг тога тако су 1оВ црне н^ћне очи мнрне бнле, докг е сиграчг новце, кое е она губила, купш, да бн човекг мпслјо, она се шшг радуе кадг изгуби. Кадг е вн.џо младу ову господпчну да се сигра, затишти га нешто на срцу, и ше могао више очјго сг н-ђ скинз г ти. Како е чиста, лепа и беззлобна у лицу бвтла! Па башг да шИ е коцкан4 у страств прешло, небн могли веровати, да е у срцу покварена, ерг све на нбо 8 издавало е, да е милокрвна и детински беззлобна. Проста лепота улепшапала е све штогодг ради. Мала пребела рука титра-