Подунавка Земун

бв». 1^. тгимесечна ценл е 1 ф. 15 к. — с~\5> 'УЕЧЈббЈ. — излдзи свлке субботк у вечк. i §15^.

13 «» 90 ;3 Д В1»

Ахг иадг тебе лгобит' несмемг, Другу лгобит нећу н, Ма да красомг и дивотомг, К'о даница звезда са. 'Гм едина моа еси, Ти ми туге ведришг ноћБ, Мутногг ока погледг бистрншг , Болнои души даешг моћв. Па и ти ме изневери Невера ме твол тре, А ти гледишг ладнокрвно, Где надежда мол мре.

Са црвомг се црвакг пари, Голубг дрјта има свогг, А а тужанг безг лгобовце За живота чезнемг могг. Нигде станка ни радости, Мон радостБ нађе гробг, Довекг бићу и остаћ} г Црне судбе синб Ш робг. Зашто си ме обчарала, Покои срца убила? Зашто си ми мрежу плела, Кадг ме ниси лгобила?

Н самв негда миранг 6б10, Ннти знадо шта е ндг, За мало самБ срећанг 6бш Сладки данци, где сте садг? Празно ми е ндно срце, Пустошг ми е цео светг; Кудг годг пођемг, самацг стоимг, К'о у песку клонут' цветг, Ап докле ћу ев' овако Робовати судби злоп? Зарг за мене ннкогг нема, Да ослади жцвотг мои ? ивковигл,. КЗ меш'1'та гш еушвр^га. (ПродЈженк.)

IV. С п л е т к е, Албрехтг Бекг мисл!о е, да ће отбеглу Амалш стићи путемг; али ако и есте путовао као да га е ветарг терао, ако и есте кодг сваке поште и гостилнице за нго разбирао — ни трага ни гласа цје шп 6бјло. А ко 6б1 тео мислити, да е Аиа.ш са господиномг одг Функалг. за кога е држао да 6 особитБПЈ некШ чуднакг, договорпла се п у Шпаи остаонда бм морао и то признати, да е морала кудг у друГ У улицу преместити се. Ако тако буде, онда ће е моћи чаћи у Аахену. КукавнБШ Албрехтг паметБ е свого ломш и на сваку руку мисли преокретао; али што су му више коекакви догађап у Шпаи доживл-ђни на паметБ долазнли, све 6 болћ лгобавв н^гова мислити му давала, да се млада господична побоала коекакви гласова у Шпаи, па уклонила оданде. Амилје му е и срце н глапа пуна била. Сг 10-

гунстномг свога карактера смнслн наГшосле, да се врати \ Шпау, ако се у Аахену башг непомогне; онамо е господинг Функалг одг ране лежао, па ако буде шшгг у жнвоту, то се онг надо сг нвиме о некомг послу договорити се. Гласг оиаи кои е изнешепг , да е Катарика жива 10шг , држао е онг да е само една изммшлБотпна , п онн е за амачно мислш, да ће сг аоиоћу свога богатства, томс у трагг ући. Бшо е око подне, кадг су кола пролазила исподг кате Аахена. Улнцомг е на нлнде лгод!8 врвило, а манкн и већи бар.чци светчано ношеии угледе се. Кола су морала доста редјп застати, да небБ! кога прегазила пли какву несрећу учинила у оноликоП рулки. У гостилници дозна нашг путннкг, да светин-ћ црквене изнешену су предг вер-, не нБине почптована ради. Албрехтг е дошао у стару цареву варошБ, у времи такоиазваногг светинвичкогг путованн^