Подунавка Земун

1 в |8. тримбсечнл ценл е 1 ф. 15 к. ^т§]| НОВМН ТЕЧ4Н| изллзи сваке субботе у вече. 8{{»>7*

А 31 а <1 |1 (Прод; III. И заиста 6 црна к^та, коа се по свов Азш и Европи разпрострла бша, и у Бечу свон смртоноспии баракг развила. Дванаестг до четрнаестг илнда душа з т мирало е дневно на навз'жасн1и начинг. Богати и сиромаси, благородни и грађани, солдати и калуђери бацаии с^' у шестг велики руиа, кое су на гроблго светогг Коломана те ц^ли ради изкопане биле. Многи с^' варошк напустили и бегали пзђ свои домова, одг свои сродника, лгоди као п жене, све на села, али опетт. одг заразе нису утекли. И самг Херцогг Албертг склон1о се у село Пз'ркерсдорФ1.. Све дружствене свезе бше су разкинз'те, свакји саобраштаД у овои иначе знаменитов трговачкои вароши, баше престао. Већа частв дз г ћана позатворана е, кафане и пивнице осташе празне, само неколициномг луди развратника иосећавани, кои су свои животг и онако вешалама наменули, па садг га по сиомг начину дотле уживати хтели, докле бм имг годг могз г ће било. И сама служба божш престала се извршивати у многимг црквама, 63'дући е већа частв монаха и монахинн црномг кугомг 3'морена. 1ованг, коме е свеедно бшо, пао жертва црне смрти или као жертва свое печали, гледао е равнодушно и скоро безг участјн овз' свеобшту несрећз' и скоро е желш да га ова црна зараза умо; и. Овако лз'димг мислима 063'зетг одаше едно после подне покраи десне обали Дунава, гди е садг мртва рекао бв1 тишина владала. Никаква лађа н1е милу реку просецала, никакавг чунићг ше био везанг за обалз'. Смешана впка, к.он е пре обалу оживлнвала, сасвимг е нестала, С|уда е владала страовита, прси с'ужавагоћа тишина. Сг црекрштенимг рукама, сг капомг на чело натученомг, упути се садг 1ованг кг вердерсков капЈн и неглеДагоћи носаче, кои су поредг н^ћга на колима мртве вукли, покадшто само смегоћн се страш.шшоети сретагоћи га лица,

Т « .1 <1> 28, )'жен&.) кои плашећи се бледоће лица н-ћговогг и н&гове порз'шене сполншности двадесетг корачан сг пута му се укланнше, кадг га наеданпутг познатиИ гласг изг н-ћговогг заноса пробуди. 1ованг подигне главу ивиди предг собомг свогг негдашн^ћгг саученика, развратногг Армледера, познатогг скитнпцу и шнницу, будући се оваи редко кадг и трезш'о. Армледерг 1пе одма усамл^ногг шетаоца з т познао, но кадг га е зчшзнао викне га именомг и дочека га наслон-ћнг на своИ правни мачг са гласнимг безстиднимг сменн^мг. Онг е свого капу, накићенз' са еднимг дугачкимг црнимг перомг безобразно накривјо на сво^ои косатои глави, имао е грдне кожне рукавице на рукама, обученг у тесну зеленз' алБину, кого е човекг по ондашнБои особитои моди само тако тршпи могао, ако е одкопчао иеколико дугмета сг коима сз' и рукави и прси начичкани бше. Обувенг е био преко колена прелазећимг чизмама, на коима баху грдне мамузе. „Лицем^ру!" повикне онг 1овану, „кудг се промећешг тамо амо, у ово наше одмора време, кадг еданпз'тг а со(1ех ЈикИшаш (законикг ГОстшцнновг) одпочинути може ? Чини ми се, да си премрго одг стра куге. 1ованг се презрително насмеши. „Ниси, тимг бол4. Барг самк едногг нашао, сг коимг се коа речв прозборити и коа чаша изкапити може. Остали нукавци, зеч^егг срдца, сакрили су се иза свои пандекта и очекуго црну посету сг кукан^мг и цвокотан-ћмг зубш, докг еданг одг насг двопце сг наивеселшмг изгледомг на сз'сретг 1ои иде." „Аидмо садг у крчиу „кодг вечите светлости," то е Јошг едина, кон се одржала у пркосг црне гошће. Тамо има 10шг кон чаша честитогг вина и веселогг дрз т жства. Аидмо." „Нје ми до веселн и пића, окани ме сеодговори Јованг.