Подунавка Земун

Да л' знапгћ в!ра«о €д>дцс и««.

Да л' знашг право срдце мое, Што еадЂ ради злато твое, Мисли ли о теби? Ахт>! жалостно срдце мое, Болно бмло небн ! Да л' и н^ћно срдце тако, За ме само куца нко ? Жели л' мене сада? Да л' знашЂ право срдце мое Благо теби тада! Да л' и она Ј-векг замномг ГОтромЂ, данкомг, ноћу тамномг Много пут' уздане? Да л' знашт. право срдце мое Прошле бБ1 те ране! Помисли л' кадЂ јои се шгуцне, Илг кадг срдце аче куцне, ДрапВ ме се сећа? Да л' знашг право срдце мое Ахг ! садг твон срећа!

Пре негг сладкш санг нго свлада „Ахг! та драпД гди е сада?" Помисли л' у себи? Да л' знашг право срдце мое Благо онда теби ! Борави ли сне лгобвене? Грли л', лгоби л', у снј ' мене? Шири л' замномг руке? Да л' знашг право срдце мое Прошле би ти муке! Да л' 1011 брезг сна ноћв кадг дуга У уздаси и сладки туга, Прошла мене ради? Да л' знашг право срдце мое Прошли би те нди! То су чпни и мисли мое За те, да л' су то и твое За ме злато мило? Да ми .знаде срдце мое Ма бм оздравило.

А Н 5® €1 | (Про, V. Пебо е бмло густимг и тамнпмг облацима покривено, крозг кое е покадшто само по кои зрачакг бледогг месеца провнрјо, па се опетг као уплашенг облаке сакрјо. Улице бечке бмле су у толико тишини као какавг великш гробг. Само по коипутг пролазиле су тамне неасне секке као непргатии деиони поредг редова кућа.

Ч' «» в ! «1» Ј 'жен+>.) Сатг на торнго светогг СтеФана. на коиг се црна за-. става вила избје еданаестг. Мало после зврктата су нека црна дугачка кола са упал-ћнимг Фен-ћромг, слабе свеглости, са необичнимг шумомг и праскомг полако крозг гј 7 сте улице. Садг се зауставе она предг едномг кућомг , ксз е кашн са белимг крстомг обележена била и одма затмиг