Подунавка Земун

208

ИОДУНАВКА.

Изплаженг езикЂ иногила 6 неугодант. , само неки лгоди, т. е. лекари, нестраше се слатрати га. Темел!., на комг езикг почива, т. е. коств, бстЕ. една едита коств у целолт, човеч1бмт, телу, кои са систеиомт. костш нестои у све.чи. 11ри говору движе се езикт. ио устма сваконкимЂ правцемг. По равномт, и прокрченомг путу иде оиђ кадЂ о обичнимЂ стварма говори , а преко опаснн провала , кадг неразсудно опасне стварп претреса. У ревноети и у гпћву меће онђ на себе оклопђ , а у ученомЂ препирани нонвлгое се као у борби извештенми гонакЂ. Нћгова ратоборна своиства потврђена су изреченама наивећи' мужева на землви. Тако н. п. читамо о Пророку бремш: „Оии избацуго своимђ езицима суетне лажи," у Псалмопевцу: „Твои езикђ тежи за злимђ и сђ лажима сече као оштарЂ ножв." „Нћиови су езици оштри мачеви," или 6рем1и: „Одите да 1и езицима убмно!" Овимђ последнвимЂ изречен-ћмЂ, коимђ се морална смртв означуе, показуе ее езикЂ као беззакогши подмуклаи убилацЂ. Строгш изпбпђ, кои се бЗИкоМЂ (говоромЂ) извршуе, застраши и наиврстн1б духове. Као стропи изпнгателв неустручава се езикЂ ни наиодличнји особа, и само децу, коа се одђ испшта немаго боати, оставла на миру. У дублБинама земл-ћ (у рудокопа и у животигм , кое у зеклви живе), у висинама неба (у птица), на грудвама земл-ћ као н на волнама морскимт. (у лгодш и животинн , кое на води и на суву живе), у свима струкама знана и вештипе (као говорЂ), као и у наипростшмЂ занатима (као техничкш изразЂ) налази се взикђ . Као пустинвикЂ налази се у Берберш, почемЂ се тамо краковима Сенегала обкруженни еданЂ део зем.тћ , езикЂ Берберје назива. 6 зикђ као говорЂ живи на целомЂ земиомЂ кругу, али као така†има у свакои землки др\Т1И строи и другш духђ. Изучаван-ћ каквогБ езика може се рећи, да е борба сђ нкиме и то обично јогунаста , али се опетЂ свак^и езикЂ наипосле може научити, дакле ше непобедимЂ. 6 зикђ се често налази у Библш (у изреченама св. Писма, као о езику говоре). Кои у позоришту лампе чисти и свеће усекнгое , небн могао обстати, да се позориштници езикомЂ неслуже: Турци небн у свого цам1го на богомолго ишли, Ди 1И оџа сг џамје гласомг свонмђ (езикомђ) на то неопомин^; борба сђ дивлацима постала бн опасвја, кадг овм небн својомђ викомг , кошмг обично свое вападавћ ирате, протизницимп оаасвостк предсказивали. Число бн се матори деволка умиожило, што бн многи бракови, кои се ваговоромг (езикомђ ) утврЈуго, безг езика пресгали. Психолопн и Цедагогика уче познавати говорЂ , а Медицина

езикг и н1>гове болести. Физикг уме ценити езикг у науци о талвапизму, почемг се галваиска струа, кадг се езикг мгфу две палоче ставн, киселимЂ вкусомг изавлгое. бзикг се еде. Хелтгабалг и Ду_ кулг ели су у великои количини езикг одг славуа и паупова; вданг гове}>1и езикг може целу породицу заситити. Богатни разкошникг троши на езике толико тисућа талира преко године, а сиромакг само неколико талира. Но штогодг више езикг говори, то све ман^ вреди, почемг мало разума у себи садржава. бзиконг се гдекол бунаутишала; тако е н. пр. Менеши Агрипа АлександерЂ, Цезарг, Пиколаи ! НБиме су се и владаоци на прес.то' попели, и пр, Пизистратг; гдекогг с човека довео до тога, да се сг мислима о самоубиству бавт — циренсми мудрацг Егезји умео е тегобе човечЈегг живота тако живо представити, да е у своимг слушаоцима побудјо мисли о самоубиству. бзици одг певачипа у позориштама или одг позориштница довелисуве(1Ђ мвоге до тога лудила, да су кола овн жена сами вукли. При дуготрагоћемг употребл'1,шо бзикђ никадг не самг езикг неумори, него оргааи зад1пнћ и н-Јзгови мишићи. Разргшонј) д»гпг |)ИФа у 23. чкслу. Процветати. Разр.ешеп-ћ ово поелплч оу паит. Г. Парох-в В. СуботиК-в, Г. Н. Н. у Земуну, и Г. Парох -б Уроил, Јазаревићт. и.нђ Воике.

Збогг сиетана некогг нисло могли 25. бров нашегЂ листа на време разпос.шти, но сг данашнБимг листомг доставићемо га читателвима нашимг. Сг концемг Октобра излази миогимђ Г. Г. Предплатницима Подунавке рокт> пренумераше; мц ш јчтиво умолнвамо, да бв! испу обновити изволели. Цена в донкошна, т. е. за месеце Новемберг н Декемберг 50 кр. ср. Уедно саобштавамо иашимгГ. Г. !1ренјмеранти»а у Београду, да ће одсадч. сваке Недел&нашг разносителБ у Београдг прећн, листове понети. и предброиницима тамошнвимг нви разднти. Исгни е опуншгоћенг, предплиту иримати и квите издавати. — Писма илг внутреност СрбЈе сг иреднлатомг на Нодунавку нека изволе на Г. ироФесора 1)орђа Малетића одправлнти, коме се 4 .огу и нови Пренумеранги прјнвити. I. К. С о п р о н г.

Снолинћжо, да имаде и фа- умолавамо свакогт>. да моЈачнк сокова ; три на описг Флтите. грјр СТЕИРИСК1И БИЛћНМИ СОКЂ ЗА 0НЕ КОИ ПАТЕ ОДЂ ПРС1К). Оваи се сокђ досада по увераванм наигласовитш лћкара у Бечу и Градцу за чудо добарЂ показао , а ниено противг кашлн 9 гршае, кваггиаце, оропуклов^а* глаеа. вратобал'ђ п грудобол^.

Мно1 и, кои су узели таи сокх, доказуш , да немогу 6 јмти безЂ н-ћга и да само н-ћзту имаго благодарити, шго имг е олакшана болн и што иогу мнрно спавати ; збогЂ благотворногх д&иства оваи се сокђ наиболћ ирепоручуе како ми.тои деди, тако и

наистарјимт> лицама, ВКУСЂ му 6 врло ПрЈ9 танЂ. Стакленцета су стеи рИСКОГЂ 6иЛ1.Н0ГТ> СОК> бела , горе дугуллста ћ са калаинимт> кашдим#» на коима као и на стг»кзенцету нише: „Лп&тека кодђ елена у ГраДНУ« и -.Л Р А добро

су затворена, и на нвима су надписи зардио са подписомђ онога кои производи та8 сокђ . — Ц4>на е едногв стакленцета 50 кр. ср.; м< Нх> одђ два стакленцета немогу се слати. Шго се завга и пошлк> два или четирг стаклета, то се рачуна на 20 кр. ср. & Таи сокђ производм I. Пургда &тперЂ, апатекарт. кодт. „елена" у Градцу, а добити се може у Земуну у апатеки кодт. „златнон. °Р ла Карла Трешчика. (6—26)

Печата, нздав и одговара кнвигопечатна 1. К. Сопрона у Земуну.