Подунавка Земун

210

прЈатанЂ човекг, одведе ме у собу, пошто е издао своимг дгодма заповести, тичуће се мои стварји. У пространоИ, чистоЛ соби у К010И е врло видно бидо гмизала е множина малн девончица. Неке су седиле на асталу, неке исподђ астала; неке су се пужале узг прозорг, а неке одт> навманви играле су се на патосу. бдна одрастда девоичпца одприлнке одт> шестнаистг година држаше на рукама дете одг године дана, и трчаше сг нбимђ око они другп. У ћошку собе седш е едант. младг човекг, кои е главу на руку наслонјо био и чинаше се као да е у мислима удублћнг, и мало се бринуо о дарми дечшп п о красоти играчице. „Мирг!" повиче 3'гостителв, пошто е самномг у собу стушо: „Марјн води ову беснећу гомилу напо.тћ, а тм Емилш, преправи овомг страномг господину н-ћгову собпцу, бров осмми. Онг ће кодт> насг преноћити." На ову заповесгв изведе Марјн, краснБпТ анђелакг одг четрнаистг година целу о^у гомилу напол4. Емидја, играчпца, поздрави ме лакимЂ умилнБшг поклономђ , одигра кђ ономг младомг замшшгћномЂ човеку и рече : „Мои господинг филосоФе, потрудите се мало, да мого наимлађу сестрицу за кратко време забавите докг се а невратимг. Н мислимг да ћете тако добри бБ1ти." Сг овБ1мг речма мете му дете, кое е досадг на рукама носила, у крило. То му ше башг сасвимг поволбно бБ1ло, али га опетг прими. „Вб1 сте богато благословени г. угостителго!" реко а и покажемг му трчећу множину малш створенн: „бсу л' то све ваша деца? а „П 6 б 1 волео само чуда ради да ој®ион !" одговори г. Албертг (тако се зваше угостителБ), „мод е само половина, а друга е половина нбшво дружство, кое е дошло на именданг мое треће девоичице." „А колико деце имате вм, г. Алберте ?" „Шестг девонка, не више." „За Бога! Све девовке? ШестБ девоака?" „Фала Богу! треба да кажете г. капетане. Отацг нетреба већу срећу да жели, него да су му девоике лепе. брг свагда пада нешто одђ нБШве саиности и на н^ћга. Цео му светЂ даска, ерг цео светЂ на девоике мисли. Д 10шгг и садг то прим-ћчавамг, а благодаримг мошв ЕмилЈи. Кадг она изг мое куће излети, онда ће се осмеивати светг на мене збогг Мар1е, кадг Мар1н оде, онда збогг К)лке, кадг ове нестане, онда збогг Ленке, затимг збогг Ружице, посде тога збогг Анке и т. д. „Али признаите, г. Алберте, да та будућноств ше наипр1атшн, кадг 1и све разудате и изг куће изгубите." „Не, л то другч1е сматрамг, не као вм. Н улажемг мои капитадг само подг лихву, кадг мое кћери дае.чг. Д ћу бвгти дедг, коме ће младе жене свого децу доносити. Ето нове радости." „Вм се лепо гћшите, г. Алберте. 'Али са шестг лепи синчића место ћеркш већма бм се гордили." „Мушкарци ? Да ме Богг сачува! Ови бм дивлнци своимг сплеткама и лудор1нма учиниди, те бм пре времена оседити морао, докг се овако кодђ мотИ левонка помла!)уемг. Кадг бм смнови одрастди, еданг бм кодђ еданпутг бданх окапао, другп! бн за отечество богал &мЂ постао,

трећШ наДпосле и погинуо, четвртБШ преко земала и мора путовао, петни бн 6 бш у свомг занату надримаисторг, шестми бм жел10 бмти паметн1и одг отца. А то све нје ништа. МеђутимЂ доскакута Емнлјн унутра, поклони ми се умилно и рече: „Ваша е соба уређена, садг само до васг стои оћетел' се одма у нго преселити." Међутимг буде угоститеЛБ одазванг, а н узмемг шеширЂ да собу потражимг. „Извол'те," рече Емидја, „н ћу нматн честБ да вамг собу покажемЂ." У неколико мали скокова бЈаше већг предг онимг човекомг, коме е дете дала: „Господинг ФилосоФе, вн сте спрамг ваше мале госпођнце саовимг неучтивн. Видите л' како се Анка на васг смеши. Полгобите е одма у руку а молите за опроштен-ћ." На то му ручицу детинго принесе кг устима. Оаг се суморно насмеши, ал' неподигне очи горе. Затимг дотрчи Е јпшп кг мени и рече : „Иизвол'те." А потомг узлети предамномг узг степене, гди врата едне мале чисте собице отвори. Али е морала дуго чекаги докг самБ а донде доспео. Н се извинимг збогЂ спорости, рекавши да самв се скоро одг болести мало опорав10. „Вн ћете кодг насг савршено оздравитирече она „ерг купалишта крансаска творе чуда, као што вамг е имачно познато." „Не, мени Н1е то ни наИман-ћ познато , лепа ЕмилЈо. Дакле вб 1 имате и лековити купалишта?" „И то можда наИсдавшн у цсломђ свету. Овамо долазе чакг изђ Тулузе и Монтпел4 -а, и свакш оде одг насг савршено излеченЂ, здра†и задоволанЂ." „Али ко бн могао васЂ, лепа Емил 10 , задоволннг оставити ?" „То е моа брпга г. капетане. Н умемг дгоде тако мучиги, да су задоволБни, кадг ме се отрести могу." „0, молимг ва сг, укажите ми ту честв, те и мене мало промучите." „Чекаите само, наћићу а средства. Али садг морамг поитати доле да одг ФилосоФа мого сестру узмемЂ." „А ко е, ако смемг пнтати, таи господинг, кога вм ФилосоФомг зовете?" „То вамг е врло лгобведостониЂ оштро} г манЂ и пр1нтанЂ младг човекг, кои само ту погрешку има, што се никадг иесмее, редко говори, па и кадг говори ше му ништа по волби . Онг се зове г. Орни, кои е као и вн посћтителБ наши купалишта, кон онг страшно нроклинћ, збогг нбшвогђ сумпоровитогг мириса." При овимг речма поклони ми се и и^чезне. Признаемг, да е ова девобка тако дражестна, да заиста свакогг мучити може. И заклгочимг да сутраданг у Крансаку останемг, и да у*куЧ1а111шта идемЂ. А и гди бм прјатше дружтво и бо .гћ угосћен -ћ нашао ? а осимђ тога нужданЂ ми е бно и одморЂ ради опоравленн. Мени е у моши усамл г ћнои собици врло дуго време бнло, зато сиђемЂ доле , да барЂ оногђ могђ лептирића Емил1го видимђ. Онђ е лет10 Богђ зна гди. И мени неостаде нико другш да ме забавлз, оспмђ г . Орни -н, кои е прстима на прозору некш маршв добовао. Разговора ради запнтамг га за силу купалишта. Онг ми на то рече: „да она шштг издалека смрде на покваре-