Подунавка Земун

Л11€Т% 31 »АБДВУ II НДУИ9Ч

229

„Н прпступинг кђ нбоЛ , ал' самв бно растроенг; хтео самБ очи горе подићи, но оне се наводнише сузама радости; хтедо говорити, алп гласг ме у тои великоД радости изневери. бдва промуцамг име мое и кажемг 100 одкудг самв дошао. Запвпамг е да ли е каквогг изгубл&ногг сћша оплакивала, и клекнувши предг нБОмг промудамг име материио." „Она се уилаши ирече: „„Младми човече, охрабрите се. Шта захтевате? Коме стедошли? Зашто плачете?"" „Д 1оИ изпричамг клечећи мого пов^стб и именземг е матеромг." „„Младш! човече,"" одговори она немарно, „„ Вб1 се варате. Н самБ истина она граФица, кого вн тражите, али п нисамБ никадг удата бмла, а нисадг, дакле нисамБ ни сбшз имати ни изгубити могла. Безг сумн-ћ хтео е когодг сг вашомг лаковерности шалу проводпти, или васг као орудје употребити, да мене увреди. Устаните.'"' „Н }'станемг, али сасвимг збун+>нг н^ннмг речма. Пмао салв досга муке, докг самБ наново кг себи дошао. Затимг е погледамг сасвимг замишл-ћнг и узбуђенг, али у нћномг лицу небБшше онаи сладкчп матернБЈИ немирг, коз бм хтела изгуб.гћногг снна загрлити, већг немирг очаннн и смртно ран-ћне гордости. Она е самномг поступала као сг ОНБ1МТ., кога за носг вуку, пл' кои е као пола лудг. То ме е мучило. Н ирипишемг мојоГг брзоплетности и мош! забуни, што е графица такавг начпнг избрала; зато јор 1 разложимг сасвимг мирно мон обстоателства; покажемг 10и изг мо 1И артја неколико н^ћнн собственн писама, разна обаилен1Л, нћно собствено прво хриспанско изаснен^е, да ће она пошто изг детинства изиђемг на себе узети, да се о мошИ судбини стара, и да ће ми шштг за живота добарг део свогг имана приписати, да ме небБ1 доцнје н-ћна породица изг наслћдјн изклгочити могла. Затимг јон покажемг опред&ленки годишнБЈб поклонг одг петнаистг хилада франака ирихода, кои ми е она на захтеван4 могг отца послала. У овомг акту нисзмб као сннг означенг бно, али то се могло изг ц-ћнм писама и другн придодаиБ! сведочанства дознати. Садг сзмб само захтевао да дознамг н'ћно изнснен1е. „Она е бБ1ла врло скрушена." „„МладнИ човече,"" рече напоследку: ,,„п нпсамБ никако удата бнла. Вн ћете сами моћи разсудити да васг немогу за снна признати, ерг н нежелимг себе ивномг поруганјм изложити. В б 1 имате оне арпе, кое — —, вБ1 и сами знате да се наипре о тншг арпама, као и о вашои личности точнје известити морамг. Оставите ми те арт1е да ш мало прогледамг. Л ћу вамг међутимг обиталиште у момг замку дати. „Тако говораше она. Садг текг прим-ћтимг, да ме се неможе одрећи ^ али да ме као лагу н&ногг срамногг живота сматра и да бн желила, да ме се ма на кои начинг отресе; да шИ е много затимг стало, да ове артје, мое едино сведочанство у руке доб^е. Н метемг арпе у џепг; изнвимг 10в мое удивлен-ћ, да се у н4нимг прсима никакво чувство сирамг мене неналази; исасннмг се, да те арт1е другч1е предаги немогу него само предг судомг; да ши осамг дана на размншленб даемг, да ћу у Сижану н-ћно р-ћшепје очекивати, а затимг мое право судеИскп обзнанпти,

ако до тогг времена чз г вства матернн непадвладаго чувства н4не Фамил1арне гордости." „Она се чиннше као да е занемила. Н е са узбз - н%нммг и разнренБ1мг чувствама оставимг. Кадг самБ са степена силазш, чуемг како е разна имена викала и заповести издавала: „Уватите тогг човека! Непуштаите га изг замка! Вежите га! Трчите за нБимг! Иеке служавке погледаго ме застрашено, и повичу на вратара да кашго заклгоча, али а оборимг тогг маторогг угурсуза на землго и изведемг могг конн напол4, попнемг се на кона и одгоримг одатле. Замномг пукне една пушка. Н се осврнемг, и опазимг слуге и ловце изг замка а горе на прозору граФицу, мого срамну матерБ." „У Сижану одседнемг у едномг гостшнику, гди самк намерјо, опред1зленни рокг одг осамг дана дочекати. Треће ноћи пробудп ме изг сна некш подмуклнн ш.умг. Н послушамг мало. У мошн соби бБ1аше лгодШ; по свон прилици лопови. Светлацг некчи прелети преко покривача, и наеданпутг се отвори некјп потаГшБШ Фен4рг. Н скочимг изг посте .тћ као бесанг, счепамг еданг асталг и окренемг га тако снажно око себе да е Фенћрг заедно сг оннмг кои га држао одма на землго пао. У таи ма чуемг неко загушлбиво стенгпгћ. 1оштг самБ после тога д}то око себе тукао, догодг нисимб сустао и прим^тјо да самв самг. Кадг самБ престао тући узмемг Фен -ћрг и упалпмг свећу. У госпонику бБшше све мирно. На патосу лежаше некШ непознатг човекг. Н самБ држао да е мртавг, обучемг се итно и хтедо внкати, ал' у истомг тренутку опазимг да се непознатБш миче. Онг е бно само обнесвесћенг одг нкогг ударца, кои е добш. Докг е Јоштг у несвестици бно пропипамг га одг главе до пеге, н нађемг еданг напун4нг џепнб1н пшптолб и еданг дугачакг ножг; затимг му свежемг са ужетомг одг могг путногг сандука, руке и ноге, да неможе бегати. А међутимг дође онг сасвнмг кг себи. Онг е ндиковао кадг е видш у каквомг се сташо налази. Упревши му ножг у прси приморамг га да призна, шта е тражш кодг мене. Не мон новацг, не мон животг, то ше траж1о, већг е хтео са своимг друговима узети арт1е ио заповести граФпце. Они су ме хтели у сну напасти и уплашити. На землби лежаше едно налшне. „ВисамБ хтео викати, да 6 бј само граФицу поштедш. Овогг угурсуза задржимг као заробл-ћнпка и емца, а графици напншемг по скоротечи, да за двадесетг и четири сата мора сама п лично у Сижанг доћи да заробл-ћника по погодби ослободи. Али место нћ дође н г ћнг пуномоћннкг, и погодба буде свршена. Предг бележницима и сведоцпма доб1емг петнаПстг хил.чда Франака прихода. Алп зато самБ морао предатп гроФици }' руке све мое запечаћене арпе. „Тако се разстанемо, и садг самБ бно шштг усамл-ћнјн у свету него икадг пре. Мои единБ1и прЈателБ изг младости превар1о ме е; моа лгобезница I зневерила, моа мати презрела и одагнала. Све е то бмло првБ1 година нашегг државногг преврата. После тога дуго самБ по свету тумарао, ал' свудг самБ нашао то нсто невалнлство. У Парнзу избегнемг смртБ сг нуждомг. Ту е 6 бто 10дасг моп негдашнБШ прЈлтелБ пзг Тулузе, обгужителБ мое аристокраше и беснећјп слободнакг. Л се примнмг службе кодг