Подунавка Земун

ЛНГТ1. 81 81Б1В.Т II И*УКУ.

237

стоинства — — немогу описати оно упечатлен^ћ, кое е произишло у мени прн првонг погледу, кои самв на нго башо. После немогг поклона станемг као скаменЈзнг. Она ми врати поздравт. по свомг обичномг прјатномт. начину, сг невиннмЂ обманлБивнмг смешен ^ћмЂ. „0 Боа;е, како сте садг много лепши!" рекнемг напоследку: ,,ал' мене више непознаете." Она ме е исто онако брзо познала као и а нго. Лака руменв, коа 1ои е преко лица прешла и веселми погледг н-ћногг ока изневери е. „Зарг ви држите да смо мн тако слабогЂ иамтена?" рече она: „и гоче у вече разговарали смо се о вами. Мн смо држали да сте се изгубили ил' да сте барт> за насг мртви. Кака†васг ветарг кђ нама донесе?" г Како можете то пнтати?" рекнемЂ л и притиснемг н^ћну руку на мое устне : „А какавг бБ1 то ветарг могао бк1ти ? не, заиста никакавг ветарг већг вн сте ме к' себи привЈ'кли. Вн бн. да самк и у Шпннш погинуо, духг мои у вишЈИ светг позвали." „Кадг бм то у мо1оП власти и бнлорече она шалбиво смешећи се, „чз - вала 6 б 1 се да васг изг пакла непозовемг, пре, негг што бб1 се одг ласкана очистили." „Ахг!„ повичемг а, кадг у собу стј^пимо , у којои е јоштг све у добро познатомг редз г стаало, „некг буде ШпанЈа и пако, само ми дозволате да опетг добмвено блаженство ужнвати смемг, блаженство, кое нигди наћи нисамк могао, одкако самк васг остапјо." „Дакле и вн принадлежите оннмг анЗ>елима, кои су небо изг славолибЈа оставил ; ?" одговориона; „али ко сме добарг сталги, да непете опетг буну дићи и досадно блаженство са шпанскнмг пакломг променути?" „За то немогу бол^гг емца одг лепе небесне кралБице дати, само кадг бм ме милостиво погледати хтела, мене: н-ћногг напвернјегг нодаиника." Она подигне претећи прстг и рекне: „Вбг сте запста едакг одг погинувши анђела, и враћате се гори него што сте отишли." „То ме барг вашомг добротомг посветите. Та и самг мои повратакг одкрива вамг чезнго мого за вама. Па и онда кадг бн ме вм изг овогг неба истерати хтели, н га опетг небм оставјо. Оћете л' ме истераги?" Ока поцрвени и немогаше одговорити. „Оћете л' ме истерати?" запкпамг повторително и погледамг е нспитугоћи. Она се опетг развесели и одговори: „То зависи одг вашегг владана. Чекаите, видићемо како ћете се владати. Но а се боимг да у школи лепи Шпанволкинн нисте много добрегг научили." Докг смо ми то јоштђ говорили отворе се врата, крозг коа ступе у собу гоподииг Албертг са сво!омђ сугфугомг и своимг ћеркама, кое су као апђели изгледале. Г. Албертг н н4гова супр> га, а и а нби , сг прЈнтелБскомг .усрдносћу погледимг. Иосле поздрава морао самв јимг приповедиги све што ми се за време могг одсуства догодило и како самБ овамо дошао. Сви су око мене радостни бБ1ли, и садг самк текЂ познао, како ме е овни добрнЈЈ човекЂ лгобјо. Мале скромне девоичице приступе ближе; ал' бадава самк

међу нвима тражЈо лгобведостовну Мар1го. Л се нисамБ усуд1о упнтати за нго; ерЂ самк се боно таквогг одговора, кои бн у оваквомг разположенго радо избегао. Боно самв се да, онаВ н-ћжннг! анђелакг, кои е врло лепг за оваи светг бно, нхе у онаи друпв 6олб 1& поитао. Па опетг самБ се свудг унаоколо окретао да бн е како спазш. „Вн тражите г. полковниче " рече г. Албертг. „Та јоштг недостае ...." рекнемг и при овима речма застанемг у говору. „Имате право!" повиче г. Албертовица: „К)лка скочи и кажи Емилш да одма дође, ерг е онн Г ј прјнтелк дошао о комг смо гоче говорили." — Шлка отрчи. — „0 Боже, како ће се Емилја обрадовати!" дода г. Албертовица. Н самк се врло збунш, кадг самк ове речи чуо. Дакле то е морала бБ1ти Мар1а, кого самБ за Емил^го држао. СамЂ самБ ее чудјо, како нисамк могао прорачунати, да Марја после четири године неможе више бћтти четрнаистогодишн^ девоиче, него осамнаистогодиинш девоика. Заиста су ме те речи изненадиле; чини ми се да су они ову мого забуну прим-ћтили. —- Н бацимЂ крадомг очи на ону кого самБ за Емилпо држао, — и заиста то бннте Марјн. кон е садг наеданпутг тако оз6илбномђ постала к поблсдцла, да самБ се чисто уплашјо. „Вааа н!е добро?" запБпамЂ еи приступтг п, кђ нвов. Ока протре лпце рукама и насмеши се силомђ. М нтл прим^тивши то, стане бол4 на нго мотрити, зот . е . га.тћ мало напол-ћ да се опорави. „Ва сте ннмђ девоику . вагаимЂ изненадннмЂ долазкомг, врло збунили; тако ће г:сто бнти и сђ Емилшмг, зато би е требало наипре ппјуготовити кђ састанку. У н-ћномг садашн-ћмг положенго бшо би мало и опасно. Н се надамг да ће ме крозг неколико месешИ по другШ путЂ сђ унукомЂ обрадовати. „Шта ? зарг е Емил1н удата ?" повичемг н. „Зарг вамг јоштђ нико одг ннсђ н!е казао, да е она већг одг неколико година сг г. Орниемг обручена?" в Сђ онб1мђ човекомрзцемЂ?" „Дабогме!" одговори г. АлбертЂ: „Али онђ се садг поредЂ н4 сасвииЂ изменуо. Онђ е сасвимЂ другји човекЂ; са1 .ђ живи у Крансаку, гди е наилепшу кућу купЈо, ерЂ намерава за свагда' овде остати, зато што п ниедну мого ћерку недамг изг Крансака водити. То знаду и мое девоике." „Г. Алберте," рекнемЂ л и одведемЂ га кг прозору, и само на еднз т речк. Продае ли се у Крансаку шштг каква лепа кућа?" Онг се гроотомг насмее при овомђ пбјтзнго, погледа ме и одговори: „Пре неколико дана говорило се о онои новои кући у башти, поредг кое сте прошли, пре негг што сте до вратница дошли, да е на иродаго. ГЈмтаите само Марјго, она то 6ол1ј зна, него н." Докг самБ а познанство сг малнмг девоичпцама понавлао, ил' много више докг самк се сг нвима наново упознавао — ерг све су се за време могг дугогг одсуствованл веома изменуле и нарастле — дође и мои човекомрзацг Орни; водећи исподг рЈ-ке неку лепу, младу госпу, кон е држала на руци едногг Амора одђ године и по. То е бнла — садЂ самк е гекЂ познао — то е бнла Еми.т.