Подунавка Земун

ЛПСТЉ 31 ЗАБ1ВУ Н НЛУКУ.

245

Да св^тина Ј^стане у хвалу, А да радоств сг мукомт. не другуе. Е радости не'ма безг жалости. Тако б^ше и оногт. земана, Кадт> БЈоградг Срби преузели, Ту е слава и радоств и хвала, Е неб^ћше Срба ни еднога, Да се Н1е крвавш он!)е И инаштво какво учинјо, Свакоме се „Богт. да прости" виче. Но погибе Чарапић} г Васо На Дорћолу крстопућу клетомг, Кадг се инакг истомт. прослав10, Отвор10 големо гонаштво, Да онаког' на далеко те, Изпредг себе очистивши Турке, Да му на путг нико не см1аше; Та немога гонакг погинути Барг гоначки одт. гоначке руке, Већт. погину сила изненада, Паде, брате, одг чивутске пушке, КрозЂ пенџерг га хрђа погодила, Те укиде голема гонака, Што хоиа бмти у Србш, Ка' што б^ћху мегданџје старе. Иепо га ђорђе освепо Све гоначки ка' брата гонака. А кадЂ ви1)С Гушанац-Ал^н, Како су му изгинули Турци, И да града одбранити неће, брг немога Србу одо.гћти, ГОнакг Т\'рчинг пакг гоначки мисли, Да негине св1етг бадаваде,

215 Бјелг баракг разви ирема дану, Довикуе Петровића ^орђа: в Бегг 5ор5ј1е, србска поглавице! „Били смо се доста и гоначки, „И твоа е остала стар1а, 220 »Ето теби Б1оградски града, „Око чега бон учинисмо, „Пусти мене, и шго м' оста воиске, „Да а сг миромг у Турћш прођемг, „А на частк ти Срб1а безг кара, 225 „Кадг Богг даде и срећа догоди, „Да по данасг тако бнти мора." Кара -ђорђе, гонакг племенитив, Таки пусти те хитре телале, Да телале по свон Србскои воисци: 230 Да престане одг боа и ада. Слуша воИска свога стар1ега, Те се стиша и одг бол стаде. А кадг кавга стаде и умири с', Онда ђорЈје пронз-стјо Турке, 235 Што не могло сг Гушанцемг у лађе Да се смести, и низг Дунав' пође, То е землкомг изпрапо сухомг. Тадаи Срби Бшградг узели На Андрш светогг Првозваногг, 240 И по тадав СрбЈн зав-ћтна Те светкуе светца и слави га, Што молитвомг у Бога вишн^га Помогао Србу на оружго. Тако 6б1ЛО и бити ће вазда, 245 Ко се моли Богу и свецима, Домоли се и помоћи нађе, Е у Бога приступачанг сретанг.

250

255

260

265

270

275

280

Гост10ннца у Крансаку. (Свршетакг.)

За асталомг породи се међу овамг лгобведостоИнимг лгодма распра збогг мене. Орни и Емилш захтевау да кодг нби б} т демг, докг самв годг у Крансаку. Госпа Албертоница и г. Албертг доказивау наиротивг сг великомг речитости да то право нвима ко старшма припада. Па и сама ГОлка, Ленка и Ружица, млађе кћери албертове, сг коима самБ се наскоро упознао, помешаго се живостно детинвски у ову распру. Само она, кого бн наирадје чуо, и кое бн гласг целу распру окончао, — само е Марја ћутала. п е погледамг, као да самв хтео н^ћну заповеств чути; али она е сасвимг равнодушна бвиа, а то ме е болело. Нго е ова борба увеселнвала само као слушателкку, кое се то ништа нетиче. Пошто го е млада г. Ошевица позвала, да на н&ну страну пређе, одговори она смешећи се: „0 смирена Емилш, га зашто сумнншг о твоши поб&ди ? Кадг си ти потребовала за такве поб&де помоћв твое сестре?" И ако е ове речи весело и у шали изговорила, ипакг се чинидо, ако се неварамг, да е као неко мало огорчен^ћ, — но, не огорчен^ — али опетг негаи лакг болг око н&нн лепБ1 з г ста облетао. Н самв сг тимг задоволанг бно. 1оштг напредг самв знао, да ће наВпосле мени у део пасти, да таи тежакг задатакг решимг, зат® замолимг ш, да ми допусте, да будемг еданпутг кодг Алберта, а друпИ путг кодг Ортн, и да те две куће у толико чешће пос:ћ-

штавамг, у колико ми мое сакате ноге дозволавале буду, рекавши шмг, да за мене неколико стотина корачаи никакву удал^ноств одг овн милн лица несачинаваго; за мене, кои самБ чакг и у Каталонш у духу близу нби бно. 0 посл-ћдшћмг посумннго. Садг ми текг стану пребацивати што у течаго ове четирг године ни речице у Крансакг пре Пиренеа послао нисамк. Сви су ми пребацивали, само не Мар1н, него шта више често ме е, ако и пакостно, брандла: „Башг зато што е г. полковникг еднако у духу кодг насг бно, зато ше намг ни писао," говораше она: „онима нико непише, одг кои н1е удал^нг." Сва обрана Н1е наравно кодг нби ништа важила. Садг ми текг падне на паметв мое рисоваН са сенкомг, с' коимг самБ се у Шпанш забавлао, и приповедимг, како самБ се наирад1е занимао сг тнмг, да себи породицу ову и предг очи ставимг. Овомг приликомг слажемг мало, рекавши Марш, да бн е за н^ћну пакостк казто; да ми е одг свда ликова, кое самк изрезао и начертао н4нг наибол^ћ за рукомг испао, а обећамг се да ћу н^ћнг ликг изрезати, а да е и непогледамг. Одма ме увате за речк. Маказе и арт1е буду донешене. Н самБ рачунао на наличје Маршво на ЕмилЈго; зато приђемг кг прозору, и за неколико тренутака буде посао