Подунавка Земун

1>|1« тримесечнд цепл е 1 ф. 15 к. —Н0181»ЕИ ТЕЧ ј 411» (§—^7— излдзи свакт-. субботе у бече. ВвГ»#«?»

Ч« чч ' нј тужба и

Ои, месече! Оа, месече!. Тихо бледо снПниИ, Одг некада мои нда Зрителго потаинни. Што не С1вшт., већг све скриваигБ Лице твое снЈЈно? Бледо зиришг, тужно виришг Из' облака таГшо ? Или с}' ти мои лготи Нди д0д1нли ? Пакг садг твое лице, мое Лде тако жали ? Илт> ти д_уга мол туга Одвише досади? Те се губишг густи лгобишг ОблакЂ мене ради ? Илђ одг ваа и уздисан Облаци немили, Бледослпну св^тлостб бавну Тв го су прекрили? Илђ се стидишђ где ме видишђ Што патимЂ еднако, А помоћи ни одмоћи Немож' ми никако ?

Како тужанЂ кано сужаш. Животђ младЂ спроводимЂ, Нитђ где болномЂ и неволвномг Срдцу лекЂ наодимЂ.. Алђ месече! сни мссече! Па се нееакриваи ! Срдцу мому ти тужному Барг угћху уливаиј И онако, ако тако Дуже јоштт. остане, Срдца дду и неснладу Скоро неодлане; Где уздише нећешЂ више Слушат срдце мое , 6рЂ престати ће плакати Скоро аде свое. Сдтђ ћешг тада као и сада Ти у мого собу, А .п. ме неће бити веће: СврцнпЂ ћу тегобу. СвршитЂ тада н ћу млада Љ младо у доба, Твон саша слика бавна С' нтђ ће ми врхЂ гроба.

иле-мллв.

Иезнраг^ н Текве. (С -вршетакЂ.) ГенералЂ е у соби свотв седјо задоволанг, што е Сунце сћда, нагиба се данакг, данакг што у крилу везирг збмла условја Марина примјо и онако к> чекати односи своме при краго тавну ноћцу, маику одг покоа. Сунце лучш, што е одма и Принцг Евгенјго авш ради н-ћговоп, сћда алг се сво црвени, као у руинов окупано крвци. управлана у нападанго на Турке. Наши кажу: кадг е у вече небо црвено анакг е сутраш- Кадг е сунце посве зашло ступи му у собу Варанби ветрова. динка Мара; алг како се зачуди, кадг к> опазн, едва м