Подунавка Земун

ЕВОД7 2П шк; I.

пре е 'валила оне дане, у кое е девоВка подг прстеномг, после прве дане после венчанн , затимђ радости и тегобе надг колевкомг, наипосле величину бабине (пуничине) важности, а наипосле животг бабинг међу зановетанћмг и сигран-ћмг унука'. „0 тетице," рече девоиче, „н се наИвећма радуемг радостима и тегобама надг колевкомг. Како е то лепо бмти мати, и едно сладко створен^ћ, анђела безг крила, на рукама имати. Кам' среће да самв н то већг!" „Некг иде све своимг редомг!" рече тетка : „наппре прстенован1>, па онда венчам-ћ, па онда крстеп^ћ детета — дотле ће проунти шшг нетолико година!" „Тошг неколико годииа!" уздане Сосана полако, па клоне главомг на мараму, што ши е бша огсо врата. „Наипре мора младожена бнти." „Али, тетице, вм ћете ми га набавити. То сте ми већг обећали. ГледаВте да шго скорје одржите речБ." „Дакле тб1 га ниси 10шг сама изабрала, Сосано ? Зарг ти се ни еданг ше особито допао у Ваиблингену ?" „То сте већг толико пута пмтали. Даите ип га вм, ако оћете; само — лепг свакоако мора онг бнти." „Стараћемо се већг за то', Сосано. То ти неће погинути." Оваки су се разговори и самов тетки некако допадали, па нш се н1е дало некако, да 1и непонавла, за н'ћну врстноћу отвори се ту ново, непрегледано пол-ћ, на коме се бол1> јошг науми показати, него што бн се показала невеста праштагоћа се. Но пре него што е са изборомг на чисто била — ерг е ту требало преко млоги и дуги писама известга набавити — све се у еданпутг измени. Сосана е била у томг станго, да постане мати и безг младожен4. С в е иаопачке. Нашли су то еств за добро, да добаве лекара изг вароши, ерг ш е оосанино здравл-ћ све више у мисли задавало. Лице прекрасногг девоичета готово е сасвимг изгубило било ону лепу руменБ. Господинг докторг изг Вавблингена мислш е и овако и онако , и ше могао болестБ докучити. После неколико месецш пакг изиђе онг предг госпого тетицу Рузмариновићку са поетоннимг погледомг и рече: „а самБ осимг свакогг двоз'мл'Јзнн осведоченг, да се господина наоди у доброи надежди матерински радостји." Тетка 1'узмариновићка тако дође изванг себе, кадг шгт е докторг то казао , да онаИ ирвБит ма' ше знала , ил' ће у несвестБ пасти, или лекара збогг н^ћговогг безобразлука шакомг преко уста лупити , или се гћговоВ лулости сига насмеати. Одг свегг тогг трога неб}'де ни едно. Застане за изманутомг рукомг, са отворенимг устпаа и очима, предг чудноватнмг човекомг стоећи — стиша се мало, и раз-

стане се сг нкиме еданпутг за навекг са наигаднјомг неогесаности. Лекарг е 6 бш валннг и озбилннг човекг, па добро знао, да се една речв какве женске немора башг здраво на умг узимати, замоли е, да се она пре нег' што н1;га тако на свагда одб1е, наИпре са господичномг Сосаномг озбилБно разговори; онг ће сутра данг опетг онуда проћи. Озбиланг разговорг морао се дакле повести. „Знашг ли тм шта она№ луднв лекарг о теби доказуе?" запнта она у вече насамо свого сестричпнЈ 7 . „Незнамг ништа!" одговори Сосана. „Д п ћешг тб1, да постанешг мати!" „Истина! „Ше л' истина Сосано, онаИ е човекг будала?" „Е да, тетице, готово е дотле самномг дошло. Али н нисамБ знала башг за-цело. Кадг онг гакг каже — —" „Л ј^достб ! пре 6бг н мислила, да ће се небо срушити. Одкудг 6бх ти до тога дошла ?" „То н додушенезнамг, тетице, но мислимг да се вн у томе болћ разумете." „Т б 1 немашг никаквогг лгобезника?" „Немамг." „Немашг никаквогг таиногг шуровани са лгодма ?" „То за-цело не." „Дакле н држимг, да те е на проклетоН оноб свадби врагг однео. Кам' срећа, да о тои свадби ни чули нисмо, па небм ону спрднго са мојомг капомг дожввила." „И а такође држимг. Вм знате, н самБ вамг казивала, тетице, 10шг на свадби нападне ме нека несвестица тако , да самк се морала на страну уклонити. бданг одг господе пшао е самномг у наиближу собу." „Тн си бБиа лмачно врло угренна, — па ти е онг дао , може бнти , ладне воде , те си пила ?" „Ше, напомшшо е истина водј 7 , ал' ми е ше донео." ,,Ил' те е извео ноћу на ладноћу — на отворенг прозорг — где нка проман бие?" „Ше," рече Сосана, па исприча у кратко и неразговетно, како се младни господинг око н!; трудјо. Тетица Рузмариновићка испкттивала е све дал-ћ и дал^ћ . . . у еданпутг прекрсти она рз'ке са тужнимг уздисаемг иповиче: „Несрећницо , то е опоминанћ мое бнло за -ЛЈ г дЈ'!" „Шта вамг е, тетице, вн сте сасвимг изванг себе ?" г То верЈ г емг!" „0, тетице, утишаИте се. Несрећа нмачно н 16 велико !" „Нје велика , несрећницо , — ше велика !" Тетка Рузмариновићка заиста се нашла бнла у чудЈ', и бнла е неутешна. Говорнла е о томе колико е то срамота, како ће е се светг одбацити, и Богг зна о чему ше говорила ? па иоредг свега тога ше могла загаати , да е целоИ

тоИ несрећи она сама крива, зато, што е Сосану оставила , те е у сасвимг слепоме незнанго одрасла. Ндно дете преварено е, а нЈе ни знало за ту превару. После неколико дана морала се тетнца опетг емирити — ерг е за .1Ј г ду бно савг плачг и сво ТЈТОван -ћ, нит' е несрећу ону могло опетг поправити; а поредг тога свак' е признавао, да е Сосана 10шг онако што безазлена и невина, каква е и пре ге погрешке бнла. Господннг лекарг умол-ћнг е за опроштенЂ, и таИна, кого е дознао, одкривена и показана, на нека далћ помаже. „То да ме снађе ! м е н е у моЈои кући, у мојои ФамилЈи!" викала е тетица. „Савг редг поремећенг и натражке иде! 1ошг неЈ "дата, па већг да е бабинара — то ће ме у гробг отерати." Но опетг она сг тога те отишла у гробг; тетица Рузмарнновићка бБ1ла е здрава као дреновина. П а р н и ц а. Наитежа загонетка пакг те јошг бнла одгоненЈпа. Сосана то естБ никако Н1е знала ни умела казати, ко е и шга е онаи, што е шо преварао. Ио целомг н^ћномг казиванго , бно е онг младг човекг одг двадесетг и неколико година, врло добарг играчг и имао е илаве или зелене очи, носш е доин-ћ алкине беле и т. д. Тетице е и за то сестричпни свошб збогг те непажн'1; наивећа пребациванд чинила : „Иди само и трчи , а небрини се ништа далћ, као и остала стока по полго!" „Томе е кривг тво8 начинг воспитаванБ, тетице," рече господинг свештеникг кои пожалгогоћи и право мислећи, прими се Сосанине стране: „Н самБ додЈчпе прЈателБ невиности, али све има свого меру и време. Ева е Ј' раго опоменута и дрво е познанн описано ши. Т б 1 си то заборавила. Т б 1 си крива, а Сосана некг пати и трпи. Помози Јои тн у н'ћноИ патнБИ н губитку, ова ће тн доброволвно олакшли доста твого кривицу. ВеруИ тм мени, тетица има неки врста невиности, кон е само иезрео поводг гре'у, а има напротивг гдекои гре', кои е одг сунце нснји сведокг праве невиности." Тетица РЈ'змариновнћка нје могла додЈчпе последнБимг речма свога брата за право дати, али ипакг Јои е било, и ако е проповедг н-ћгову одг слова до слова обарала , некако на н-ћномг срдцу, као да онг сасвимг пма право. Одг дана на данг преда се она својоп сЈ'дбини; она е држала ово племенито равнодуппе, да е плодг законогг основа , што е наппосле моћк навичаа бнло, као што н а в и ч а и такође и кодг други лгодЈВ често заЈ'зме место философ 16, племенитогг осећана , велпчине душе, али никадг оно право пме носити несме. Са Сосаномг се блажје поступало, наиносле опетг н^ћжте, и тетичина сва нростБ уирави свов пламеиг противу непознатогг оиога у лекарш вешгака на свадби ј ' Ваиблинген}'. Господинг попа и господинг Мачићг кадг