Подунавка Земун

Иддуншк!.

дипломе, впше дуга него добара имао. Она е сматрала то за своД домг као право несрећно супружество, а онг неби био првБ1и племићг, коме бм се може бити ироктело, у дружтву св01И шестнаестЂ предака пецати пуне сандуке едне богате и лепе грађанске ћерке. Зна се у данашн^ време врло добро, шта вреди племство у сиротинБи; на пергаментнии родословја регистерг, кои се до Адама и Еве опружЈо, неће нико дати у занмг ни две пребјене паре, а овамо се напротивг за неколико стотина тричави форинти! племићка диплома купити и наидеблћ племена свогђ дрво нашарати дати може. Изђ тји и други узрока, она е тврдо наумила, да се господинђ ПомпеВ одђ МалценЂ мора како тако Форме ради венчати са н-ћномЂ сестрпчиномЂ, а на три дана после да се у целои Форми судеиски одђ н-ћ растави тако, да и една и друга страна, ако имђ е и кадг имг е волн, може опетг у новг бракЂ ступити. Опорг оваИ гласЂ, кои е одг тетице Рузмарпновићка излазјо, доводјо е старогг господина до беснила тимг већма, што е добро приличјо, да ова госпа, о коши онг одпре у своие замку ништа ни чуо ше, имаштиномг својомђ суд е већма него онг на сво1ои страни има. Онг би, кадг се већг о господарки одг НидерФарена бол-ћ известш само да се стварв на лепо сврши и силомг се весео показао, и — како е Малцендорфг и доиста ако задуженг био — пристао, да н^ћговг синг обичаа ради узме ту имућну грађанску ћерку. Али заедагоће и отровне поруке оне, што му е тетица слала, и онаи грађанско-гордни додатакг, да она тако супрожестно држи да е несрећно, па зато на три дана после венчанл, развенчан^ захтева — ту му е дрлоса и сувише бнло. Колико е игда живг дакле упнесе, да покварч намерз' СЈое парничарке. Разсинао е нов;!цг на све сгране; али е тетица двопномг онолико днвала. колико онг. Поредг важности н-ћни основа, стварв, по излазку едне године, кодг дна суда сг нћне стране буде пресуђена. Парница оде и на трећш сздг. Господинг адвокатг Кратконогићг ругао се смешен^ћмг правобранителго. (1Ј|>одужи'ће се.)

Иадеаиае «;|ј1»«?пс. (По Ранке-у.) Некада су би.те, п то подг источно-римскомг владомг — подг царемг Ираклшмг — у кое исгорично иредаван^ћ ставлн долазакг Славена у подунавске земл1>, аокпеке провишие впзантјиско-римскогг царства одг Аравлнна поплавл'ћне и у део припале онои в-ћроисповћди, кон е половину света одг хрисшнетва одтргла. Срећа е Јошг била, што и Царнградг у рашимг столћтЈнма насрћаго исти подлегао нје. А садг е већг Исламг у среднкоп Азји, у непосредномг сусћдству столичне вароши имао, непршгелв еданг силн1и иего што е игда кои бмо. Самимг

Кантакузеномг доведени Турцм, почели су садг тракјиску околину упознавати. И данасг се зову полнне оне калиполиса, где су год. 1357. самосгалностг, заузели, по првнмг Турцнма, кои су онде са целомг жестиномг муамеданскогг Фанатизма хриепннску веру победивши, тако названу мученнческу смртк свого нашли. Могло се за срећну судбину сматрати, што се башг у томг ока тренутку сг ове стране устронла Србска држава, такође и у воИни нка и на све стране побћдоносна. Слабачка се влада, на кого е пала титула и насчгћдје римскогг царства, доовда еднов страни а помоћу друге опучавати мнслило; садг пакг морале су се све те стране една сг другомг у неиосредну воину упустити. Срби се садг нађу у крабнкои нужди, да са свомг снагомг свотмг 'Гурцнма противстану. Они су морали или нви одбити, или свого собствену пропаств очекивати. Садг се догоди, те у точг ока тренутку, кадг ее томе на путг стати »шгло, силнмД СрбскШ владателв СтеФанг Душанг пре него е доврнно тврдин-ћ, кое е подизати почео и пре — ако смемо при гатки остати нсго што е нуждне потребе кг одбрани иодигнути већг одбрана употребш, умре. Разлика између Србске и Туреке државе поглавито е у томџ била, што е ова веће единетво, строго екЈ (шл г ћне ратне другаре, где су сви слуге едногг господара, представлила; тамо су напрогивг воиводе, по запад1гћмг начину, увекг изиесгно участје у владанго имали; Самг СтеФннг Д\'шанг био е одг нби, може 6 б 1 ти и противг свое вол-ћ, пре времена на прееголг поставл^ћнг! И у спмкшг политическимг отношенама има.и су онн у свако време решително учаспе. Онг е шшг усп^ •, те е осећан^ћ неиокорности угушјо, чега ше недостаало: по смртц пакг н-ћгонои букне неслога у кући нћговоп између нћгове жеие, сина п брата, коа е неслога вр'овну властБ растурнла и воиводама прилику дала, да покорностБ према свнма нБима одказуго. Јако су наскоро предг тимг п босански великанш умншлавали републику благородства усгаиовити. Распре о наслћдио и ег тимг у евезн стоеће заузнманћ снажнјегг положаа, бБие су у оончаго по Европи у оно време. Одг располагана османскогг царства имали су напротивг они, кои су правни печатг варварства, аремг и брагоубшство, напвећма сносили, башг то слЈјдсгво , да таковимг зам^шателсгвама на пугг стану. Ше задуго неизвестпо бнло, коа ће страна одђ Т1н двего сраженјго побћду одржати. 1 у рски л Ј јтописи описуго битке, кое се у западнимг неналазе, Србски пакг памге друге, кое г 1уреки неспоминго; поб4де сматраго се за поразе, порази за поб^ћде, алн у колпко су намг и несавршено догађаи тЈи познати а поетали, они намг кажу да е синг СтеФана Дз т шана изгубјо већг бно грчке области, кое су предци нћговн освоили бнлн; великп вазали подчиниди су се већг Турцнма.

И старосрбске земл*ћ нису се већг Зидуго одупирати могле. У неколико велики боева разви се већг више неизбежна судбина. Система Турска, по коЈоИ су они завладане пределе сђ военимг населбинама заузпмали, да одводе жптел-ћ кое затекну, произвела е год 1389. велико народно супротивлен-ћ. На внсини онои где е Србско царство прву свого столицу имало , на полго Косову, стали су 10шг еданпутг Османима насупротг сдружени: Срби, Бошннци — кои су по смрти Душановов опетг независни бнли — и Албанези. Али су Османи бнли нчи, неГо сви они скупа. И ова е битка помрачила све оио, што е преДходило народнимг причама; алп безг сваке сумн-ћ посл-ћдица е: да одг овогг дана Србско име Турскомг служити почело. Оба, и султанг Османсшв и царг СрбекчИ; V бого су паЛИ ; шдови насл^ћдницн Банзитг и СтеФанг Лазаревићг лепимг су се начнномг поравнали, кое подчшгћна отношенл Срба Формално утврдило. Лазаревићг е дао сулгану сестру св<>» за жену и обећао му е, у свнмг н^ћгошмг военБтмг походима воИске у помоћБ давати. Онг е то п 'штено испунавао, догодг е живг 6 бш . У великимг биткама, где се судбина османскоп царства решила, кодг Никополиса и Анцгра, бно е на страни свога зета. Онг е, као што се чини, заклетвомг султану привезанг 6 бк>, и ревносгно е участвовао збогг крвногг сродства врв застранБнвана несоглј/ша, кое се напослсдку Јошг еданпутг у османскои породици ионвило. Но онг е тнмг истимг, као што се разуме утврдјо само подчин -ћностБ свога рођемогг народа. Докг е онг жпв !0, дотле су ствари како тако ишле; али ш> нћгсвоЛ смрти нису османи оКлевали, да и сама иасл-ћднз ираиа кон с}' по сродстиу сг нвимг доводили, обрате на землго, а наскоро подигне се, о чему е досада манћ говора 6 бш ), нигда неизмирена борба о верозакону. Да еданг Србекш владалацг тако богате рудокопн^ћ и тако нке тврдинћ у своши власти има, толковали суТурци то за недозвол-ћно зато, што бн се онг напоследку тнме само служјо, да напредованго вере нророкове на путг стаие. Лакомство свое успале сг побуђеннма вере. Око 1438. год. наодимо џанјго у Крушевцу подигнуту; османске воиске заузеле су подунавске тврдин^: Голубацг, Смедерево и матерг Србски вароши, кои нје далеко одг нлодоносие рудокопнћ бкма, Новобрдо. Међутимг е Босна одгШкуне амо освоена бнла; одг Арпрокастрона п Крое разпростирала се влада Османа преко гожие и северне Албаше. Тимг се так о далеко дошло, да бб1 јс избавнлн текг само туђомг помоћи, и то само помоћи запада. Па како се небн напоследку противу нби подигао и светг латинске цркве, кои е самг одг Турака у Мађарскоп већг пападнутг, у Италјл угрожаваиг био? И као п!то су 10шг Латнни недвоумно на своши страни имали надмоћЈе ни мору , тако се