Подунавка Земун

Иодунавка излази сваке Суботе у вече, и вошта за делу годину5фр. ср. за полу 2 ф . 30 кр., на три месеца 1 ф .15 кр. бсзт. поштарине сђ поштарииомт> 1 ф . више.

Предброити сс може кодх сваке д. к. поште. Из & внутрености Србие нека изволе у плаћеиимт. писмама ст> новдима на кнБижару Госп. В. Валожића обратити се.

116518.

У Земупу 8. Фебруара. ^2—

Л .1 о ! Н'а конн бедевјк) Крозг ту землго Семберш, Занесе ме на далеко, На далеко, упрјеко" Преко Кома, вратолома, Преко Дуге, моторуге, А кадг (пп у Косову На злу м-ћсгу Нднкову, ђе бауцн данго ходе, Гвоздензубе ко.,о воде, Каукг викну: „хозаИдени!" Гвоздензуба: „дав га мени!" На се на ме загоните, Ннзг пол')) ме пОговише: г Стан', курвнћу, хоћеш'1. стаги? Морашг пола срца дати, Што си драгои обећао Кадг с' полгобацг излагао." „,Ахг немогу, гонакг, стати Немогу вимг срце дати! Да е драга она исга А у мене срца трнста, Да броите на четворо, На четворо и петоро: За полгобце дао све бм, Мен' остало ништа небм."" I. И.

ТетввЕђа Руз1иар1В8Е©18ншћка (СвршетакЂ.) Савле постае Павлс. Нит' се може описати нит' изказати, како е радостанг бмо млогопмп1>ивми свегатеникг, кпдг су се табани н-ђгови само земл-ћ дочепали. Истина да е био и безг пароке и безг шешира, п одг поаса до доле цедила се вода сг н^га, далеко одг куће, ноћв већг увелико бБтла, а опамо е на добру и землћи наивећегг непр!птелн одг НидерФарена — кое су бвие богле околности, за кое се неможе рећи да су башг повол1.не > али кадг е само избавш животг, па ма за колико бмло. Докг су слЈте тшг овогг замореногг господина солетали сг пмтан-ћмг , изиђе бароновг двороупрапителв и силомг га готово одвуче у гоето- и човеколгобивмЛ дворацг. И кадг му

на н^гову молбу буде обречено, да ће добмти кола, коа ће га одвести натрагг до Нидерфарена, склони се и оде у дворацг до полазка кући. — Међутимг е и око два сата протекло; кола небм' никакпм и свештеникг почне сумнати, да га онде задржаваго као емца или заложника, збогг одведеногг кона, ако ји и есге оиг толико путји уверавао, да е конб н^ћга одвео, кадг га е онг шале ради }-зн'ао. После дугогг промишлнна, науми да утече. Устане и 'тео е отворити врата, а баромг одг Малцена дође, кои е на конго евога лог.ца доаао, а у бригу задатмВ ловацг ишао е, те баронова кона тражјо по свомг Обер- и Нпдерфареиу. Баронг чимг позна уака свое миле сј г пруге — 10шг на улици е чуо, да е некш гологлавг и безг пароке, савг мокарг свештеникг дошао на конго —, одведе га одма у болго собу, заповеди те се донесу сува преобука н алкина, у што се господинг свештеникг преобуче. Затимг ни разговору ше бмло, да се онг по ноћи враћа кући. Баронг ше 'тео то чннити, да непрјлтелк) сномг жао за срамоту враћа, него га е господски дочекао и [сасвимг учтивг сг нБиме бмо. Добротомг томг бароновомг изнена1)енг ункг сосанинг охрабри се и развесели одма топлимг печен+.мг и бургундеромг. Но ако и есте добро претискао бмо собомг меко поетав.гћну столицз'-, на којои е седјо, опетг му се све некако цело оно вече чинило, као да проклетоп. оногг конн међ' ногама има. „Међутимг н незнамг како да доволкно благодаримг ономг добромг живинчету ," рече баронг, „што ми е донела унка мое миле супруге. Одавно желимг н да се сг вама познамг, и молимг васг, да бЈ т дете посредиикг. Н супруту мого обожавамг , а они ме оће одг н г Јј да разставе. Супруга е мон мени оиростила — па и то, она ме лгоби — негражи развенчавана, па опетг . . ." „Лгоби васг? Неће да се развенча?" повпче гослодинг свештеникг вртећи главомг, на којои е баронова наилепша памучна капа бмла.

„Оћете пм сведочанства?" запмта бароиг. „Да, а могу иекренг бмти спрамг мога сладкогг унка. Онг треба све да зна. У такомг се часу пресуђуе о срећи целога живота." Сг тимг отиде и донесе сосанина писма. Господпнг се свешгеникг у своме благодарномг срдцу одавно већг са племенитимг домаћиномг помирт , и шшг му се оваП допадао. брг баронг е тако шгедећг бмо, па га шв 'тео ни за узрокг пмтати, зашто е онг конн одвео; онг е бмо тако добарг , тако поволонг у забавлншо, тако } г срданг, да већг ше могло другч1б бмти, него се морао човеку допасти. Кодг гћга си бћ10 као у сво1ои КЈћи. Онг се управо одпре зарапо као нападнута сграма одг тетице Рузмариновићке и Сосане. Да в Сосана сама покварила ону тропну алилнцш и сама за себе мирг учпнила , шга бм онда остало савезницима ? И обистомг види господинг свештеникг изг писама свое нећаке, да е између нћ и барона, не само вечнБ1и мирг, него и дал^ одг века заведенг. Чигао е едно по едно писмо: наичист1н н -ћжностБ изг свакога е ди'ала, а узг то наиштед .1Бив1б стра'опочиган'1; спроћу тетке и Ј 7 ака. Дирнутг у срдце господинг сиештеникг, спусти артје оне поредг себе, пружи руку преко астала и рече: „господинг бароне, ево вимг мое руке —• н ћу сг мое стране направити мирг. Сосана мора бмти ваша. Нема ту нишга одг парнице. Но опетг зато морамо мало лагати и мазати, и све благо поступати са тетицомг Рузмариновићкомг. Она е добра и блага жена, али е у некимг стварнма тврдоглава и самоволБна. Н самБ до-нко 6б1о беснећШ Савле, а оддко ћу бмти прЈителБСки Павле, и дело преобраћана почећу са тетицомг. Баронг скочи, загрли и почне лгобити ватрено и радостно одважнога Павла. Вртен^главомг. Доцне сутра данг текг врати се господинг свештеникг натрагг у НидерФаренг, кадг су му нешто одг нћгови алвина донели пзг н^говоп